СЕНКЕ БАЛКАНА И ПОРЕСКИХ ОАЗА НАД НОВОМ ПРЕДСЕДНИЦОМ

На почетку предизборне кампање Пирц Мусарову није подржала ниједна политичка странка, јер у њој није препознат „материјал за председницу“, а била је изложена и критикама медија који су нашироко писали о финансијским и другим малверзацијама ње и њеног супруга

Нова председница Словеније Наташа Пирц Мусар је до садашње функције прешла пут од некадашње водитељке ТВ дневника, са дипломом правнице, преко места директорке словеначког Уреда за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, до домаћег огранка Црвеног крста. У адвокатске воде је ушла пошто није прошла на конкурсу за директорку ТВ Словеније, где је у младости радила. Поднела је тужбу против некадашњег послодавца, али и покренула сопствену адвокатску канцеларију коју је, нешто касније, Меланија Трамп изабрала да је заступа у судском процесу против новинара који је у књизи објавио „сочне детаље“ о њеним „раним радовима“ из манекенских дана… Мусарова је добро уновчила заступање супруге Доналда Трампа, а њена адвокатска канцеларија се прочула и стекла репутацију одлучне заступнице „интереса капитала“. Тај „имиџ“ ју је сада умало коштао победе за највишу функцију у дежели.

[restrict]

СУМЊИВО БОГАТСТВО Уочи првог круга гласања Мусаровој подршку није пружила ниједна политичка странка, јер у њој није препознат „материјал за председницу“. Осим тога, безмало сви медији су је били „узели на зуб“, највише они блиски премијеру Роберту Голобу, који су нашироко писали о финансијским и другим малверзацијама супружника Мусар. Помињана је њихова „хоботница“ у коју су умрежена бројна предузећа, нека и са седиштем у белосвестким пореским рајевима ради избегавања плаћања дажбина у Словенији. Тек на крају предизборне кампање је устврдила да је све зарадила „са својих 10 прстију“ иако, претходно, није могла да објасни несклад између личних примања и ролекса на руци вредног 26.000 евра… У првом кругу је остала иза Анжеа Логара из СДС-а Јанеза Јанше.
Победила је у другом кругу јер су је подржале владајуће странке (Покрет слобода, социјалдемократи и Левица), али делимично и зато што су влади блиски медији одједном престали да помињу афере у којима је и она представљана као „сумњиво лице“, и што је и снажна „анти-Јанша“ кампања доста широко прихваћена. У страху да не победи „Јаншин човек“, Пирц Мусарову су подржали бивши комунисти и председници Милан Кучан и Данило Тирк, као и лидерка социјалдемократа Тања Фајон. Све то казује да нова председница на старту изборне трке није била „интимна опција“ многих Словенаца.
После гласања остала је прича и о бројним спорним радњама у изборном поступку.
Мада је нова председница тврдила да је, као адвокатица, у 80 одсто случајева заступала „обичне, мале људе“, докази за то нису били доступни. Иако је себе рекламирала као „борца за људска права“, чињеница је да је као адвокатица најчешће заступала интересе великих компанија и богаташа. „Узбуњивачи“ (звиждачи) су описивали како им је Наташа Пирц Мусар претила због њихових критика катастрофалних услова рада и других повреда радничких права. Један од најпознатијих „узбуњивача“, хирург-онколог Ерик Брецељ јавно је проблематизовао лик и дело Пирц Мусарове питањем – „Зар је није срамота да се уопште кандидује?“, јер је „непримерена за место председнице Словеније“. Поменуо је и управо објављена сазнања да је Мусарова, заједно са супругом Алешом, познатим словеначким тајкуном – који је уочи избора кренуо да пере биографију причом да му је у опису посла „брига за словеначку баштину“ – држала новац у пореским оазама, те да је тај капитал плод исцрпљивања бројних предузећа у Словенији, али и ојађених фирми из држава некадашње Југославије.
Поразно је било и подсећање да је Пирц Мусарова чак годину и по дана била представница за јавност у предузећу у коме су били партнери њен супруг и Дарко Хорват, још један озлоглашени словеначки постприватизацијски тајкун који је Словенце, преко кредита које никада није отплатио, опељешио за најмање 170 милиона евра. Ништа од тога није омело Мусарову да 2007. године брани Хорвата речима да је „финансијски геније“, и то у тренутку када се нашао на оптуженичкој клупи због финансијских махинација.
Правдања Пирц Мусарове да „нема везе са пословима свог мужа“ оповргао је и податак да је Алеш Мусар 2016. уложио већи део новца за куповину и обнову њихове заједничке инвестиције – „Руске даче“, луксузног имања надомак Љубљане. Слично је и с другим изговорима типа да „никада није учествовала у ранијим пословима свог мужа“ који се обогатио током процеса приватизације словеначких предузећа и захваљујући пословању преко пореских рајева. Штавише, ту се нашла и увређена, јер у Словенији „не знамо да ценимо успешне предузетнике“. При томе се, из петних жила, трудила да негира пословне везе са сопственим мужем, иако се сазнало да је он највећи финансијер њене председничке кампање, с почетним улагањем од 19.600 евра, што је максимум који појединац сме дати по закону. Приде је све до краја септембра – док медији нису ставили под лупу његову сумњиву пословну империју – био задужен и за вођење њеног изборног штаба.

Подршка од Кучанових: Наташа Пирц Мусар са Штефком и Миланом

МУСАРОВИ И БАЛКАН Ипак, никакво ретуширање биографије обоје супружника не може да поништи чињеницу да је Алеш Мусар не само супруг него и пословни партнер Наташе Пирц Мусар, као и да је имао рачуне и фирме у иностранству, и на име тих фирми куповао некретнине и скупе аутомобиле. Рачуне је имао и на Кајманским острвима, а пословање је крио иза фидуцијарног рачуна отвореног код (сада бивше) аустријске Хипо банке. Заједно са Дарком Хорватом је радио на исцрпљивању предузећа или јефтином откупу приватизацијских ваучера и сертификата у Словенији и на Балкану, после чега је тај дует словеначких бизнисмена новац вешто „преливао“ на рачуне отворене у иностранству. Већина тако стеченог капитала завршила је на британском острву Џерси. Сада се зна да је острво Џерси било крајња станица за капиталне добитке из разних предузећа у Словенији и државама Западног Балкана. Захваљујући и тим парама, уложеним у њену председничку кампању, Наташа Пирц Мусар је постала председница Словеније.
Занимљиво је да јој почетак кампање ипак није био лак, јер је, као нестраначка личност, морала да прикупи пет хиљада потписа грађана спремних да подрже њену кандидатуру. Медији су публику у Словенији бескрајно забављали извештајима како јој то килаво иде, а списак је, наводно, закључила у последњи час. Ни ту, а ни после јавне прозивке онколога Брецеља, у помоћ јој није прискочио нико од оних „80 одсто малих, обичних људи“ које је, како је истицала, бранила у адвокатској каријери и на које се позивала у кампањи, покушавајући да поништи уверење у бирачком телу да је „продукт капитала“ и као таква његова продужена рука, чак опасност по демократију.
Победила је, ту нема сумње, зато што је већина оних, који су на крају гласали за њу, то учинила из рачуна јер су тако гласали „против“ Јанше и његове перјанице – Логара. Све то објашњава и зашто су се изнад председниковања Наташе Пирц Мусар, већ од првог победничког тренутка, надвиле сенке које могу да утичу и на обављање њене нове функције. Чини се да није случајно ни што је новоизабрана словеначка председница већ најавила да би за свој први службени пут у иностранство најрадије изабрала Берлин – „јер је немачки председник углађен и много фин“ – али ће, чини се, ипак највероватније прво у неку врсту инспекције по државама Западног Балкана. То значи да дели погледе својих старијих колега у словеначкој политици, који у државама некадашње Југославије виде „словеначко двориште“, некакав наслеђени феуд, чијим се „добрим познавањем“ и везама потом хвале у Бриселу и препоручују Вашингтону. А зашто прво на Балкан? Брине је, каже, однос између Србије и Косова, као и дешавања у БиХ, и уверена је да би она то могла да реши. Нејасно је на какво решење мисли, као што није јасно ни хоће ли на балканској турнеји смети да је прати и супруг који је најчешће „пословао“ у земљама са тог подручја.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *