ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ – Разбуктавање рата

После терористичког напада на Кримски мост уследио је јак и хируршки прецизан одговор као упозорење Украјинцима шта их чека уколико наставе са сличним акцијама

Када је руски председник Владимир Путин 15. маја 2018. отворио друмски део Кримског моста, возећи наранџасти камион „камаз“, тријумфално је узвикнуо да се ради о „грађевинском објекту века“. И био је. И својом дужином од двадесетак километара, и конструкцијом, и висином, одвојеним тракама за аутомобилски и железнички саобраћај, а највише због тајминга у којем је направљен. Изграђен је за 27 месеци, одмах после присаједињења Крима Русији, а са тако наглашеним и импозантним својствима представљао је грађевински „драгуљ у круни“ председника Путина.
Не треба наглашавати његову стратешку важност због које је Москва од самог почетка рата упозоравала да ће извршити жестоку одмазду ако мост буде гађан или на било који начин угрожен. Мост је кључна линија снабдевања руских трупа у јужном украјинском региону око Херсона, области која се недавно присајединила Русији, баш као и област Запорожја. А било је претњи из Кијева, нарочито у последње време, подупираних са Запада, попут америчког генерала Филипа Бредлава, бившег глвнокомандујућег НАТО-а снага у Европи, за кога је то сасвим легитиман циљ, нарочито после снабдевања Украјине модерним и софистицираним оружјем којим би мост могао бити угрожен.
И Украјинци су се и поред руског упозорења ипак усудили. До експлозије на мосту је дошло 8. октобра када су се урушила два распона аутомобилске деонице која води ка полуострву, док су се железничке цистерне с горивом које су прелазиле другим железничким колосеком на мосту запалиле. При томе су три особе погинуле. Циници су тајминг експлозије одмах повезали и тумачили као честитку за Путинов 70. рођендан.
Званични Кијев, наравно, није потврдио да су то они учинили, као што је слично поступио и после потапања крстарице „Москва“, руске поморске перјанице и водећег брода Црноморске флоте. Међутим, и лаицима је јасно да је то њихово дело, уз свесрдну помоћ западних савезника. А она није занемарива јер се не огледа само у све већој достави разноврсног наоружања и обуци за његово коришћење, већ и у комуникацијским и сателитским подацима, па све до директне команде неким украјинским јединицама. И на Кримском мосту се види препознатљив рукопис, попут оног примењеног на гасовод Северни ток 2.
Поводом инцидента, председник Русије Владимир Путин је наложио да се оформи владина комисија која ће открити узроке инцидента и елиминисати последице што је пре могуће и одмах заказао седницу руског Савета безбедности. Уследило је и званично саопштење у коме је Путин оптужио украјинску тајну службу да стоји иза експлозије, уједно је описујући као „терористички чин“.
У знак одговора и одмазде уследио је удар високопрецизним оружјем на објекте украјинске војне инфраструктуре од Харкове до Одесе и Лавова. Није поштеђен ни Кијев. Не би се рекло да се ради о масовном нападу већ о својеврсној поруци Украјинцима да ће им се десити нешто много страшније ако наставе са сличним акцијама.
Путин је потврдио серију удара на украјинске циљеве и упозорио да ће, ако покушају „нове терористичке нападе на руску територију“, одговори бити оштри и одговарати нивоу претњи Русији.
У Кијеву су погођена четири објекта. Поред осталих, и зграда Службе безбедности Украјине (СБУ). Кијевску термоелектрану је захватио пожар. Обустављено је кретање метроа у Кијеву. Једна од мета је била и седиште неонацистичке и терористичке организације „Азов“. Украјинске железнице обавестиле су путнике о оштећењу контактне мреже и „кашњењу возова“. Харков је без струје. Заустављен је саобраћај на свим линијама метроа… Наравно да све није могло проћи без десетине мртвих и рањених Украјинаца.
Очигледно је дошло до промене приступа специјалној операцији у Украјини. Уз већ извршену додатну мобилизацију, Русија може да поведе озбиљнији рат, налик на дејства током прве две недеље операције када је стигла до Кијева.
Са Запада стижу само осуде руске стране, иако су они током НАТО бомбардовања СРЈ чинили много драстичније акције, бирајући најосетљивије циљеве, чија је експлозија представљала директни атак на еколошко окружење и људске животе. Осиромашени уранијум да и не помињемо. Штавише, они намеравају да Украјини доставе још савременог убојитог оружја. Украјинци су ту само њихова продужена рука и топовско месо. Сасвим јасно коме, у ствари, ово распламсавање рата у Украјини највише одговара.