PEČAT NEDELJE – Razbuktavanje rata

Posle terorističkog napada na Krimski most usledio je jak i hirurški precizan odgovor kao upozorenje Ukrajincima šta ih čeka ukoliko nastave sa sličnim akcijama

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 15. maja 2018. otvorio drumski deo Krimskog mosta, vozeći narandžasti kamion „kamaz“, trijumfalno je uzviknuo da se radi o „građevinskom objektu veka“. I bio je. I svojom dužinom od dvadesetak kilometara, i konstrukcijom, i visinom, odvojenim trakama za automobilski i železnički saobraćaj, a najviše zbog tajminga u kojem je napravljen. Izgrađen je za 27 meseci, odmah posle prisajedinjenja Krima Rusiji, a sa tako naglašenim i impozantnim svojstvima predstavljao je građevinski „dragulj u kruni“ predsednika Putina.
Ne treba naglašavati njegovu stratešku važnost zbog koje je Moskva od samog početka rata upozoravala da će izvršiti žestoku odmazdu ako most bude gađan ili na bilo koji način ugrožen. Most je ključna linija snabdevanja ruskih trupa u južnom ukrajinskom regionu oko Hersona, oblasti koja se nedavno prisajedinila Rusiji, baš kao i oblast Zaporožja. A bilo je pretnji iz Kijeva, naročito u poslednje vreme, podupiranih sa Zapada, poput američkog generala Filipa Bredlava, bivšeg glvnokomandujućeg NATO-a snaga u Evropi, za koga je to sasvim legitiman cilj, naročito posle snabdevanja Ukrajine modernim i sofisticiranim oružjem kojim bi most mogao biti ugrožen.
I Ukrajinci su se i pored ruskog upozorenja ipak usudili. Do eksplozije na mostu je došlo 8. oktobra kada su se urušila dva raspona automobilske deonice koja vodi ka poluostrvu, dok su se železničke cisterne s gorivom koje su prelazile drugim železničkim kolosekom na mostu zapalile. Pri tome su tri osobe poginule. Cinici su tajming eksplozije odmah povezali i tumačili kao čestitku za Putinov 70. rođendan.
Zvanični Kijev, naravno, nije potvrdio da su to oni učinili, kao što je slično postupio i posle potapanja krstarice „Moskva“, ruske pomorske perjanice i vodećeg broda Crnomorske flote. Međutim, i laicima je jasno da je to njihovo delo, uz svesrdnu pomoć zapadnih saveznika. A ona nije zanemariva jer se ne ogleda samo u sve većoj dostavi raznovrsnog naoružanja i obuci za njegovo korišćenje, već i u komunikacijskim i satelitskim podacima, pa sve do direktne komande nekim ukrajinskim jedinicama. I na Krimskom mostu se vidi prepoznatljiv rukopis, poput onog primenjenog na gasovod Severni tok 2.
Povodom incidenta, predsednik Rusije Vladimir Putin je naložio da se oformi vladina komisija koja će otkriti uzroke incidenta i eliminisati posledice što je pre moguće i odmah zakazao sednicu ruskog Saveta bezbednosti. Usledilo je i zvanično saopštenje u kome je Putin optužio ukrajinsku tajnu službu da stoji iza eksplozije, ujedno je opisujući kao „teroristički čin“.
U znak odgovora i odmazde usledio je udar visokopreciznim oružjem na objekte ukrajinske vojne infrastrukture od Harkove do Odese i Lavova. Nije pošteđen ni Kijev. Ne bi se reklo da se radi o masovnom napadu već o svojevrsnoj poruci Ukrajincima da će im se desiti nešto mnogo strašnije ako nastave sa sličnim akcijama.
Putin je potvrdio seriju udara na ukrajinske ciljeve i upozorio da će, ako pokušaju „nove terorističke napade na rusku teritoriju“, odgovori biti oštri i odgovarati nivou pretnji Rusiji.
U Kijevu su pogođena četiri objekta. Pored ostalih, i zgrada Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Kijevsku termoelektranu je zahvatio požar. Obustavljeno je kretanje metroa u Kijevu. Jedna od meta je bila i sedište neonacističke i terorističke organizacije „Azov“. Ukrajinske železnice obavestile su putnike o oštećenju kontaktne mreže i „kašnjenju vozova“. Harkov je bez struje. Zaustavljen je saobraćaj na svim linijama metroa… Naravno da sve nije moglo proći bez desetine mrtvih i ranjenih Ukrajinaca.
Očigledno je došlo do promene pristupa specijalnoj operaciji u Ukrajini. Uz već izvršenu dodatnu mobilizaciju, Rusija može da povede ozbiljniji rat, nalik na dejstva tokom prve dve nedelje operacije kada je stigla do Kijeva.
Sa Zapada stižu samo osude ruske strane, iako su oni tokom NATO bombardovanja SRJ činili mnogo drastičnije akcije, birajući najosetljivije ciljeve, čija je eksplozija predstavljala direktni atak na ekološko okruženje i ljudske živote. Osiromašeni uranijum da i ne pominjemo. Štaviše, oni nameravaju da Ukrajini dostave još savremenog ubojitog oružja. Ukrajinci su tu samo njihova produžena ruka i topovsko meso. Sasvim jasno kome, u stvari, ovo rasplamsavanje rata u Ukrajini najviše odgovara.