ЗАПАДЊАЦИ СУ УВЕК ИМАЛИ ПРЕДРАСУДЕ ПРЕМА НАМА

Чланови групе „Смак“ у Њујорку: Борис Аранђеловић, Лаза Ристовски, Радомир Михаиловић Точак, Зоран Милановић и Слободан Стојановић Кепа

МУЗИКА КОЈУ ЈЕ СЛУШАЛА ЈУГОСЛАВИЈА: ПОЛА ВЕКА РОК ГРУПЕ СМАК (3)

На самом крају друге пандемијске године, децембра 2021, навршило се пола века од оснивања музичке групе „Смак“ из Крагујевца, једног од најутицајнијих домаћих рок бендова који је оставио снажан печат у историји српске и југословенске рок музике. Поводом јубилеја који је, незаслужено, прошао у тишини и равнодушности чак и музичке сцене и њене јавности, „Печат“ ће у овом кратком серијалу подсетити на најзначајније тренутке легендарне групе коју су 1971. године основали гитариста из Чачка Радомир Михаиловић Точак, басиста Зоран Милановић из Крагујевца и бубњар Слободан Стојановић Кепа из Краљева, али и на прохујало доба и живот некадашње велике земље.

Пред читаоцима је својеврсно слојевито огледало времена прошлог, као и потврда да је рок музика увек била медиј и посредник у којем се ослобађала, одушка налазила и проговарала енергија ширих социјалних, генерацијских, политичких и других кретања у култури и уметничком стваралаштву

Пре него што су у групу дошли Борис и Лаза, ми смо већ две године радили као трио са певачем, чак и победивши на гитаријадама у Пожаревцу и Санаду“, подсећа Точак.

„Кичму наше музичке идеје, поред свирачког умећа које смо обилато нудили – Кепа на бубњевима, ја са гитаром и Зоран на басу, представљала је и специјална емотивност посебно у нумери Биска 2 која је имала у почетку и певачки део. На првом нашем наступу у Београду, 1974. године, у Хали спортова управо том нумером смо измамили аплауз на отвореној сцени пред побеснелом публиком која је сатима чекала на почетак концерта бројних група тадашње рок сцене у Југославији. Биска 2 je, иначе, A4 нумера на првом албуму Смак, али као инструментал, са Лазом Ристовским на Hammond оргуљама. Песму смо посветили Драгану Албићу Биски, који је свог ЈНА саборца Кепу наговарао да ме свакако упозна и да покушамо нешто заједно. Та његова визија се очигледно остварила. С друге стране, Кома и Зоран су такође имали визију о новом квалитетном бенду који ће пунити локалне игранке и изводити у оно време популарне обраде рок хитова страних бендова. У нумери Биска 2 чује се један нови звук који се родио у Шумадији и који су у концентричним круговима прихватили у читавој земљи јер и ови наши простори су имали традиционалну музику коју смо сви из бенда волели и хтели да је прикажемо на свој начин у великом и новом рок медију. Поучени радом наших пријатеља из Yu grupe, испоставило се да то што свирамо добро звучи. Нешто слично и још знатно раније се дешавало у Чачку када су локални састав Беле вишње свирали обраду народне песме Мој дилбере и то на Fender Stratocaster гитари коју је пре свих у Југославији имао Аца Славиковић Гуштер, легендарни чачански гитариста који је уједно био и мој велики узор, наравно поред мог учитеља Јарака. Што се тиче утицаја наше музике на данашња збивања, знам само да је све што смо тада радили веома утицало на нас саме; мењали смо се и као људи и као музичари. Схватам да је рок за мене у исти мах начин живота, али исто тако и специјална школа која ево још увек траје“, говори Точак.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.