Крст на крижу 2 – Да ли су „Јањевци“ заиста Хрвати?

„Печат“ објављује одломке из књиге „Крст на крижу 2“, која на преко 500 страница доноси „нове приче које додатно осветљавају односе Срба и Хрвата“. Први део књиге доживео је осам издања и продат је у више десетина хиљада примерака

3

У једном од станова вишемилионског Београда, далеко од раскоши на коју је навикао и у њој благовао више од две деценије, данас живи Јосип Гуцић. Има држављанство Републике Србије, потпуно легитимно, никаква куповина пасоша, фалсификовање и слично. Човек је рођен у Србији. Живи сам, с тим да му се две особе налазе на позив телефона ако затреба нешто хитно; укључујући одлазак лекару или у набавку.

ГУЦИЋ И ГЛАСНОВИЋ Гуцић је деведесетих година био један од пет Хрвата који су највише профитирали у тзв. хрватској претворби. Другим речима, у пљачкању великих привредних система, куповању истих за смешне паре, подизању породичних империја. Услов за такву работу била је блискост с Хрватском демократском заједницом и Фрањом Туђманом лично. Погрешиће свако ко помисли да је Гуцић данас скромног материјалног стања. Не, он и даље припада групи најбогатијих Хрвата, сада је наводно међу 30 таквих, синови му живе у Хрватској, власници су хотела, ресторана, индустријских погона. Његов рођени брат такође припада горњем делу лествице најбогатијих Хрвата. Па зашто Гуцић онда живи у Београду? Зато што је побегао од хрватског правосуђа, где је осуђен на осам година затвора.
Жељко Гласновић је пензионисани генерал Хрватске војске. Рођен је 1954. године у Загребу, али је већи део живота провео у иностранству, највише у Канади, где се његова породица иселила. Био је професионални војник у армији Канаде, неко време и у Легији странаца, а по избијању рата у Хрватској враћа се кући и прикључује Збору народне гарде, паравојној организацији која је свој живот започела најпре провоцирањем а потом и нападима на касарне ЈНА, у то време једине легитимне оружане силе на тлу још постојеће државе Југославије. Ратовао је против Срба, закључно са „Олујом“, а из рата излази са чином генерала и једним тешким рањавањем, на ратишту око Купреса.
Стипе Месић га је пензионисао, са још 11 генерала, 2001. године, након што се та група највиших официра писмом обратила хрватској јавности, тражећи да се, како су рекли, заштити дигнитет бранитеља и домовинског рата.
Гласновић се политички ангажовао 2015. године и тада је успео да избори место у хрватском Сабору, на листи за дијаспору ХДЗ-а. Изабрали су га Хрвати из Босне и Херцеговине. Припада групи најрадикалнијих проусташки настројених заступника (посланика) у Сабору. Истиче се по сталним нападима на Србе, Србију, Хрвате левичаре, Југословене, орјунаше. Залаже се за укидање парламентаризма у Хрватској и увођење војне управе. У том случају предлаже примену мере „чизмом у зубе“.

ПРОТЕРИВАЊЕ И НАСЕЉАВАЊЕ Веже ли нешто Гуцића и Гласновића? Да, обојица су Хрвати-Jањевци, припадају скупини Хрвата који потичу из места Јањево, недалеко од Приштине, на Косову и Метохији. Гуцић је тамо, рекох, рођен, док је Гласновић овај свет угледао у загребачком рубном насељу Дубрава, у породици досељеника из Јањева.
Јањеваца је данас у Хрватској више него икада и проста математика каже да ће их с простора Косова и Метохије у потпуности нестати за 10 до 15 година. Последњи талас исељавања Јањеваца био је 1995/96. године. Протеривањем Срба у „Олуји“ остали су у Крајини огромни празни простори, с каквим-таквим условима за живот, посебно уз помоћ државе. Службени Загреб, то одавно није тајна, донео je одлуку да све Јањевце који то желе пресели с Косова у Хрватску, у места где су некада живели Срби. Број Јањеваца и протераних Срба не може се упоређивати, али Хрватска, суочена с великим демографским проблемом, примењује метод „дај шта даш“. Имућнији Јањевци изабрали су Загреб и нека места на јадранској обали, док они слабијег материјалног стања, да не кажем сиротиња, нису могли да бирају. Највише их је досељено у Ђеврске, пре рата велико српско село недалеко од Книна. Тамо је до „Олује“ живело више од 500 Срба, данас их има неколико десетина. Јањеваца је знатно више, смештени су у напуштеним српским кућама, живе од помоћи државе, баве се трговином и по сваку цену избегавају пољопривреду, сточарство, ратарске послове.

ДОГРАЂИВАНА ИСТОРИЈА А како су Хрвати доспели у Јањево? Како је настала та хрватска енклава, и да ли је изворно заиста хрватска?
У овој причи неупитно је следеће; ради се о католичкој енклави, окруженој у почетку само православцима а након доласка Турака православцима и муслиманима, настала је почетком 14. века досељењем једног броја Словена из Конавала код Дубровника. Све остало је магловито, без доказа, и долази из сфере „дограђиване историје“.
Нема ниједног доказа да се овде ради о Хрватима. Прве тврдње да су Јањевци Хрвати појављују се у 20. веку, након Првог светског рата, долазе из кругова католичког клера и њему блиских појединаца. То је и време кад су на простору Јањева регистровани први мисионари који тамошње католике убеђују да припадају хрватском националном корпусу. У том послу, према тврдњама истраживача, „Хрватске матице исељеника“, највећи допринос дали су херцеговачки фрањевци Јаков Слишковић и Фрањо Бркић. Они су припадност католичкој вери користили као неупитан аргумент у убеђивању Јањеваца да су Хрвати. Срби нисте, јер Србин не може да буде католик, говорили су. Све уз благослов нове државе, оквира уједињења јужних Словена, чији барјак носе Карађорђевићи.
За боље разумевање целе приче, нарочито редова који следе, подсећамо да баш тих година у Дубровнику и околини траје жестока, чак брутална мисија Католичке цркве, започета крајем 19. века, чији је циљ да све што је католичко буде доживљено и уписано као хрватско.

ТРИ ТЕОРИЈЕ Шта кажу неспорне чињенице на које се можемо ослонити у потрази за одговором на основно питање: Да ли су Јањевци изворно Хрвати?
Кренемо ли од тврдње да су Јањевци дошли из Конавала, онда нема говора о томе да су Хрвати, јер се хрватско име у Дубровнику појављује тек средином 19. века а у Конавлима на прелазу из 19. у 20. век. Нико не спори да су Конавле населила племена из српске кнежевине Травуније, данашње Источне Херцеговине, а на том простору, у та времена, Хрвата није било ни у траговима.
Ако их није било тамо, како је могло да их буде у Конавлима, односно Јањеву? Уосталом, и данас у 21. веку у Конавлима је могуће пронаћи трагове старих сакралних грађевина за које нико не спори да су припадале „грчком обреду“.
Друга теорија говори о Дубровчанима, становницима тог града-републике који су завршили у Јањеву. Због чега? Ко их је и с којим циљем тамо преселио? Подсећам, у питању је време пре пробоја Турака у Србију, пре Маричке и Косовске битке. Цео тај простор, Косово, Метохија, Стара Србија… у саставу је српске државе којом владају Немањићи. Узмимо као могућност да су на двору Немањића проценили како би им добро дошли мајстори разних заната, и да су из Дубровника, с којим су имали одличне односе, један број породица с таквим појединцима преселили на Косово, вероватно уз значајне личне погодности, укључујући могућност исповедања вере у којој су рођени и одрасли. А ради се о католичкој вери јер у Дубровнику, тада под влашћу Венеције, била је дозвољена само католичка вера. То правило преузела је Дубровачка република, настала средином 14. века, и задржала га све до краја свог постојања. Али ни у Дубровнику у 14. веку нико не спомиње Хрвате, нема их. Дакле, ни из Дубровника у Јањево нису могли да дођу Хрвати.
Схвативши да су ове две теорије на климавим, слабашним ногама, новија хрватска историографија окреће се трећој која каже да су Хрвати у Јањево стигли с полуострва Пељешац, из села Јањине. Временску одредницу не дирају; сам почетак 14. века. Како овде стојимо с чињеницама?
У то време Пељешац и цео тај простор, све горе према Сплиту, налази се у саставу Захумља, српске кнежевине. Нико не спори податак да је град Дубровник 1333. године купио Пељешац од српског цара Душана, што опет говори о српској држави која влада на тим просторима. Хрватске и Хрвата нигде нема, не спомињу се. Да ли је на Пељешцу Католичка црква била доминантна? Одговор је потврдан и ништа не говори у прилог „Хрвата-Јањеваца“ јер су Срби-католици, као саставни део српског народа, трајали све до 20. века, најдуже и најупорније баш на том, дубровачком простору.
Па ком су онда народу припадали Словени, доведени почетком 14. века на Косово, у Јањево? Ко су заиста били?
С обзиром на све горе изнето, логичан одговор гласио би: били су Срби-католици. Али ја овде на томе не желим да инсистирам. Једини циљ је да још једну од безброј сумњивих поставки, многи ће рећи фалсификата, у хрватској и југословенској историографији, ставимо под знак питања. За размишљање.
Снажна и пресудна кроатизација Јањева извршена је 1945. године, од стране комуниста. По истом принципу по ком су Буњевци у Војводини постали Хрвати, одлуком ЦК СКЈ, без обзира како су се осећали и изјашњавали, тако су и сви Јањевци католичке вере уписани као Хрвати.

Наставиће се

У прoдajи КРСT НA КРИЖУ 2 други дeo aнтoлoгиjскe књигe Рaткa Дмитрoвићa нa вишe oд 500 стрaнa нoви прилoзи зa бoљe рaзумeвaњe српскo-хрвaтских oднoсa

Књигу мoжeтe нaћи у књижaрaмa Дeлфи (Лaгунa) или пoручити нa тeл: 066-8877372 oднoснo [email protected]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *