Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
NAŠA TEMA – RAT U UKRAJINI
Ove godine, po svemu sudeći, neće biti 27. marta, jer će izostati i 25. mart. Za razliku od ’41, uprkos žestokim pritiscima sa Zapada, Srbija ne namerava da se priključi novom evropskom pohodu na Rusiju i želi da zadrži apsolutno neutralan status u najnovijem sukobu „velikih“
Zamislite da je drug Koba (Josif Visarionovič Staljin) recimo 10. juna 1941. izvršio preventivni udar i napao nacističku Nemačku, umesto što je imao poverenja u Hitlerovu reč. Koliko bi nevinih ruskih, a verovatno i drugih žrtava bilo spaseno? Nesumnjivo mnogo. A da li bi, u tom slučaju, kolektivni Zapad, koji je do pred sam početak Drugog svetskog rata odbijao da sa Sovjetskim Savezom potpiše sporazum protiv Hitlera, Staljina nazivao „agresorom“? Nesumnjivo da bi. Zapadnjački istorijski revizionisti ga danas ovako opisuju i pokušavaju da ga stave u istu ravan s nacističkim vođom.Predsednik Rusije Vladimir Putin je i sam prepoznao Staljinovu grešku i pomenuo je u govoru koji je prethodio invaziji na Ukrajinu rekavši da se tako nešto više ne sme ponoviti u istoriji Rusije. „Pokušaj da se ugodi agresoru pred Veliki otadžbinski rat bio je greška koja je skupo koštala naš narod“, rekao je on. U tome možemo naći i jedan od razloga za iznenadnu rusku intervenciju, ili „agresiju“ kako mnogi o sadašnjim dešavanjima u Ukrajini vole da govore, i na Zapadu, i u Srbiji. Možda je Putinova procena o pretnji iz Ukrajine (koja nije samo ukrajinska) i bila preterana, ali koga zmija ugrize, i guštera se plaši, a zapadnjačka zmija je do sada Rusiju ujedala previše puta.
[restrict]RUPA NA PERSIJSKOM TEPIHU Nas u celoj toj priči svakako najviše treba da zanima gde je u svemu tome Srbija. Prečesto su nas poslednjih godina, pa i decenija, NATO zagovarači u Srbiji ubeđivali da Alijansi treba da pristupimo jer nas skroz okružuje, što je upravo logika 25. marta i potpisivanja Trojnog pakta, posle kojeg je usledio i 27. mart. Ako je Putin naučio nešto iz Staljinove greške, očito je da je lekciju iz svoje istorije izvukao i Beograd, pa nije podlegao pritiscima da se krene u novi rat „ujedinjene Evrope“ protiv „divlje horde s istoka“.
Posle višednevnog vaganja zvanični Beograd, predvođen predsednikom Aleksandrom Vučićem, izneo je krajnje uravnotežen stav spram sukoba u Ukrajini izrezbaren filigranskom preciznošću, stav kojim se apsolutno ne svrstava ni na jednu stranu uzimajući u obzir samo i isključivo interese svog naroda, ni na koji način ne napuštajući principijelno stanovište. Najpre ističući da Srbija „najiskrenije žali zbog svega što se događa na istoku Evrope“, te da su Rusija i Ukrajina za Srbiju „prijateljske države“ i „bratski narodi“, iznet je sasvim razuman stav da do nesreće koja je zadesila oba ova naroda nije moralo da dođe. Potom se pominje neophodnost poštovanja načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, što Beograd ponavlja ne od agresije na SRJ 1999. godine nego od samog početka raspada SFRJ i komadanja nekadašnje zajedničke države. Dodaje se da Srbija kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, uključujući i Ukrajinu, smatra „pogrešnim“ i ponavlja privrženost miru i mirnim rešavanjem svih sporova. Istovremeno, iako se ugrožavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine smatra „pogrešnim“, pokazuje se i uvažavanje ruskih nacionalnih interesa i odbacuje ideja sankcija, odnosno kolektivne (za sada neoružane) agresije Zapada na Rusiju i ruski narod, i ponovo ističe neophodnost srpske neutralnosti u sadašnjem sukobu.
Ovakvim uravnoteženim pristupom koji uvažava interese i Srbije, i interese obeju sukobljenih strana na istoku Evrope, srpski narod je još jednom postao „rupa na evropskom persijskom tepihu“, kako se svojevremeno izrazio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, i odbila da bude deo (zapadno)evropskog krstaškog rata protiv Rusije. Kao i za vreme Drugog svetskog rata, kada su i hrvatski dragovoljci u okviru „369. pukovnije“ ubijali Ruse pod Staljingradom, dok su čak i kvislinške vlasti u Srbiji odbijale da pošalju makar tri simbolična dobrovoljca na Istočni front, ni današnja Srbija ne želi da bude deo tog rata, osim ako bude bila primorana, a u tom slučaju zna se na kojoj će strani biti srce srpskog naroda. Kako su i Rusi, i Srbi naučili ponešto iz svoje istorije, nadajmo se da je to isto naučio i Zapad i da nas neće terati da biramo stranu, jer je jasno da ćemo tada imati samo jedan izbor.
ŠESTA KOLONA Opravdan je, međutim, strah da bi se u današnjoj Srbiji našao veći broj dobrovoljaca za odlazak na Istočni front nego što je to bio slučaj ’’41. Doduše, malo je verovatno da bi ti ljudi bili baš spremni da uzmu pušku u ruke i junače se po ruskoj zimi, ali je izvesno da su odlučni u tome da glasno i papagajski ponavljaju teze modernih „Šturmera“ i „Folkišer beobahtera“ (novine nemačkih nacista), ili ukrajinskog ambasadora u Srbiji Oleksandra Aleksandroviča.
Donekle je razumljivo kada dežurni kritičari napadaju svaki mogući potez vlasti koje preziru i u svemu nalaze neku manu, ali nije isto kada se radi o unutrašnjem ili spoljašnjem planu i da li se radi o kritici izgradnje Beograda na vodi, ili opštem pravcu kretanja Srbije u međunarodnoj areni. Slučaj neistinitog izveštavanja „Nove S“ o tome kako Srbija odbija da „podrži teritorijalni integritet“ i „apeluje na poštovanje međunarodnog prava“ predstavlja jasan slučaj podrivanja pozicije naše zemlje na međunarodnom planu u izuzetno delikatnoj situaciji zarad sticanja jeftinih političkih poena, ili, što je još gore, zarad vršenja pritiska na promenu našeg spoljnopolitičkog kursa.
Takav pritisak nastavljen je i posle donošenja gorepomenutog stava Vlade Srbije o ratu u Ukrajini, i zapadni i prozapadni mediji u Srbiji, ali i nemalo javnih ličnosti (od kojih su neke čak i članovi vladajuće stranke poput beskrupuloznog Dragana Šormaza) zahtevaju da se Srbija „jasnije odredi“ prema ruskoj operaciji, nedvosmisleno je osudi kao ničim izazvanu agresiju na jednu miroljubivu i pitomu zemlju i time se protivno svojim interesima svrsta na jednu od zaraćenih strana. A zarad čega? Ulaska u isti stroj sa „ujedinjenom Evropom“ koja sve više liči na onu koju je protiv SSSR-a ujedinjavao Berlin? Zarad fatamorgane o članstvu u „evropskoj porodici“ koja je sve manje porodica, a sve bliže brakorazvodnoj parnici?
Prečesto baš oni znaju da nas upozoravaju na to kako „kad se slonovi tuku, strada trava“, ali onda je pitanje zašto nas guraju slonovima pod noge. To su upravo Vučić i Vlada Srbije ovako pažljivom deklaracijom pokušali da izbegnu i to država Srbija upornim insistiranjem na vojnoj neutralnosti pokušava da izbegne već poslednjih 20 godina. Ironično je i bezumno da oni koji su toliko protiv toga da srpski sinovi ginu za srpsku zemlju i svoje sunarodnike na prostoru bivše Jugoslavije, žele da se gine na tuđoj zemlji za tuđe interese, a to bi metaforički, ali potencijalno i bukvalno, predstavljalo ne samo svrstavanje uz zapadni blok u ovoj krizi nego uopšte priključenje NATO-u.
Još jedna je stvar tu vrlo interesantna i pokazuje koliko je domaći prozapadni sektor, kojem je važnije šta kaže Karl Bilt nego predsednik Srbije, uporan u svom nastojanju da bude „veći katolik od pape“, jer nije zadovoljan deklaracijom o Ukrajini koju je kao principijelnu pozdravila i američka ambasada u Beogradu. Činjenica da zamerke nije imala ni ruska strana samo govori da se zaista radi o dobro izbalansiranom i neutralnom dokumentu u najboljem srpskom interesu koji će nas spasti i potencijalnog 25. marta, i 27. marta, a nadajmo se i 6. aprila.
[/restrict]
Da, bio je to vrlo vešto, sjajno iznijansiran tekst koji je trebalo da zadovolji obe zaraćene strane: i Ameriku i Rusiju. Privremeno, i jeste. Ipak, Vučić nije uspeo da stisne petlju i da bude uzdržan pa je postupio sramno i kukavički! (a slučaj Ukrajine ni izbliza nije identičan otimanju našet Kosmeta; samo naizgled neukima i zlonamernima može izgledati da jeste). Kao i u slučaju rezolucije protiv Belorusiji – oproban recept Zapada da pritiskom učini ono što, navodno, on nije hteo. Tako isto, sve vreme govoreći kako Srbija neće priznati Kosovo, zapravo je omogućio puzajuće praktično – priznanje. Ovo je siguran način za gubljenje sigurnih prijatelja, u zamenu za potvrdu sigurnih neprijatelja! Neće izbeći nijedan projektovani pritisak histeričnog i mrziteljskog Zapada, a otvoriće probleme koje je, bar dosad, držao potisnutim… do nekih, možda boljih vremena. U strahu, Srbija ništa nije učinila na prihvaćenoj obavezi u vezi sa Ruskim humanitarnim centrom; otkazala je posetu Nariškina…, od straha nije usvojena “Smiljina rezolucija” i sijaset drugih stvari učinjenih samo zbog golog kukavičluka i umiljavanja Evropi. Bio je zadovoljan što su ga saslušali neki političari, i tako fina važna ženetina Ursula… Zašto – zadovoljan? Opet se radi o željno očekivanom tapšanju po leđima! Da li on, uopšte vidi – a smatram ga natprosečno inteligentnim čovekom – da ćemo ostati sami na vetrometini, kad ćemo morati da uradimo sve ono što se od nas traži, i što nismo ni sanjali. A da nikad nećemo kročiti u tu EU koju Srbi i ne žele, i da će EU samoj sebi, u dogledno vreme, skočiti u usta i prestati da postoji. Da je bar da Srbija i srpski narod fizički opstanu! Ej, ej!
Kako je moguće da toliki analitičari i eksperti,koje danima gledamo i slušamo na sredstvima javnog informisanja,nikako da objasne stvarne uzroke koji su doveli do bratoubilačkog rata na prostoru Carske Rusije, koji se danas zove država Ukrajina,koja nikada nije postojala kao država do komunističke okupacije ?????!!!!!!
Isti oni koji su Albaniju stvorili kao državu koja nikada pre nije postojala da,kao mač , udara u srce Srbije pa im nije bilo dovoljno već su posle stvorili autonomnu KiM.Tako je stvorena Ukrajina i republike na prostoru Kraljevine Jugoslavije,pod lažnim izgovorom da se radi o administrativnim jedinicama koje će u povoljnom trenutku biti priznate kao lažne države koje nikada nisu postojale.To je urađeno sa namjerom vječitog neprijateljstva i sukoba protiv Rusa i Srba.
Sve je propalo u Jugoslaviji samo su ostale avnojevske granice kao nepromjenljive !!!Dokle god one postoje nema trajnog mira i napretka na cijelom Balkanu pa i u Evropi !!!! Putin je u pravu kada traži poništenje komunističkog nasleđa.
I tako: najpre je stvorena Lenjinova, dotad nepostojeća, država Ukrajina, a posle je izmišljena ukrajinska nacija. I eto baze za buduće sukobe.
Da, tako je stvorena i država Albanija, od strane naših saveznika i “prijatelja” s ciljem da Srbija ne dobije izlaz na more, a da bude stalno na udaru neprijatelja – kojima mi nismo bili neprijatelji.
Za svoje izuzetne “zasluge” u ratu, ali ulizujući se Hitleru, Hrvatska je na poklon dobila celu jadransku obalu i Dubrovnik pride, pa sad, onima koji ne znaju ništa, može da priča o svom “povijesnom” pravu i na taj grad koji je, nekad, bio slobodan i NIKAD hrvatski. Kao što ni Nikola Tesla nikad nije bio Hrvat, a sad ga svojataju jer je Srbin, rođen na tlu DANAŠNJE Hrvatske koja onda nije ni postojala kao Hrvatska nego samo kao deo Austrougarske. A tek Makedonija! I sve što je nepravedno i suprotno logici, pravdi i zaslugama, učinjeno, imalo je jedan dugoročan cilj: poniziti, potisnuti, uništiti Srbe i pravoslavnu veru.
To što, naizgled, sa Vučićem zapadni političari razgovaraju, ponekad čak i uljudno, ne treba da ga zavara; svi oni će o Srbima, doveka, misliti kao o nižim bićima koja treba uništiti na tlu “civilizovane” Evrope – trebalo ih je samo čuti i pamtiti. Tako se desilo da je Vučić na proslavi u Parizu bio tretiran – ne kao predsednik države saveznice i pobednice u ratu, nego izuzetno uvredljivo – pa je “prijateljima” ipak oprostio. Ili , ono sedenje u “magarećoj “klupi kod Trampa… ima li većih dokaza da uvek treba da budemo bar dostojanstveni? – ako znamo šta to znači. Jer, šta god da radimo, taj odnos neće se nikad promeniti…
Ne znamo o kakvim se sve pritiscima radi. Opkoljeni smo i za sada nemoćni a radi preživljavanja doveli njihove fabrike da nas suvom korom hleba hrane. Dakle nije lako. Ali svi mi vidimo naše crvene linije, koje kad se pređu – gubi smisao sve. Uostalom čemu ona tlapnja o našim interesima pre neki dan kad je sve principijelno drukčije postavljano samo tako brzo ?! To deluje prosto navijački, neozbiljno.
Uprkos svemu stvari se razbistravaju i jasno se nazire na kojoj je ko strani.
Putin nas je oduševio kad je konačno realistično progovorio o Lenjinu. Lenjin je za potrebe mira i poželjnog usmerenja masa, svojevremeno obožen, a on je bio naprosto nesmireni rušitelj, prevratnik. On nije video osnovno – da njegov sistem bez definisanog vlasništva neće opstati bez nasilja ni dan ! Eno mu spomenika i sada na svakom trgu Rusije, što je katastrofa sama za sebe.
Odsustva Staljinove preventive sa Nemačkom što se tiče, mislim da je potrebno objašnjenje. Ispravnije bi bilo reći – da je Staljin mogao. . . jer nije mogao ! Do dana početka rata SSSR je uspeo da proizvede tek 1100 tenkova T-34 ! Pa sa čime da se preventivno napadne ona Nemačka ?! Drugo je sa organizacijom odbrane od napada ! Tu je Staljinova greška straobalna.
Ukrajinska nacija nije formirana u Komunizmu , vec ju je formiralo Austrijsko carstvo 1848 . kada je izmisljena i jedna druga nacija sa naseg prostora. To ne tvrde Ruski vec zapadni istoricari sa Harwarda . Ima sve to detaljno treba procitati dok ne izbrisu , ne “operu” , na Wikipediji engleskoj u temi pod naslovom Poljsko-Ukrajinski rat , koji se dogodio 1918-1919. godine . Tu je sve kako je stvorena i zasto tada nazvana Rutenska nacija , koja se pocetkom 20 veka preimenuje u Ukrajinska . Ne protiv Rusije , vec protiv Poljske ! Mada je krajnji cilj bio poznat . Kasnije su Komunisti to samo ucvrstili , prosirili , stvorili u SSSR- 100 nacija . Isto kao sto su YU Komunisti stvarali nove nacije cak i od jedne religije iako su navodno bili protivnici religije ! U YU su stvarali i nove verske grupacije , Razbijali crkvu Hristovi itd . Za sve to su imali ” amin ” Staljina i SSSR ! Ali to je druga prica i nije krivica Staljina , vec Kralja Aleksandra , koji je u svojoj Megalomaniji zeleo i radio na tome da on postane novi Ruski Car ! Zato je Kraljevina Jugoslavija postala Neprijatelj broj 1. za SSSR i doneta je odluka da se Neprijatelj unisti sto je i uradjeno ! Srbija je rascepkana i unistena na bledu senku svoje velicine , sve zbog stvaranja YU koja je bila projekat USA i Kralja ! Carska Rusija dok je postojala bila je najveci protivnik stvaranja Jugoslavije , jer su znali da sa Katolicima Srbija ne moze mirno ziveti ! Imali su oni te probleme sa Poljskom , Varsava je bila deo Carske Rusije i znali su da Srbija nece moci izmucena od rata da se sa tim bori .
@Mile
Mislim da retko u kome komentaru, na tako malom prostoru, može da se zgusne toliko krucijalne istine kao u Vašem ovde. Čestitam !