ФИЛИГРАНСКА ДИПЛОМАТИЈА

НАША ТЕМА – РАТ У УКРАЈИНИ

Ове године, по свему судећи, неће бити 27. марта, јер ће изостати и 25. март. За разлику од ’41, упркос жестоким притисцима са Запада, Србија не намерава  да се прикључи новом европском походу на Русију и жели да задржи апсолутно неутралан статус у најновијем сукобу „великих“

Замислите да је друг Коба (Јосиф Висарионович Стаљин) рецимо 10. јуна 1941. извршио превентивни удар и напао нацистичку Немачку, уместо што је имао поверења у Хитлерову реч. Колико би невиних руских, а вероватно и других жртава било спасено? Несумњиво много. А да ли би, у том случају, колективни Запад, који је до пред сам почетак Другог светског рата одбијао да са Совјетским Савезом потпише споразум против Хитлера, Стаљина називао „агресором“? Несумњиво да би. Западњачки историјски ревизионисти га данас овако описују и покушавају да га ставе у исту раван с нацистичким вођом.

Председник Русије Владимир Путин је и сам препознао Стаљинову грешку и поменуо је у говору који је претходио инвазији на Украјину рекавши да се тако нешто више не сме поновити у историји Русије. „Покушај да се угоди агресору пред Велики отаџбински рат био је грешка која је скупо коштала наш народ“, рекао је он. У томе можемо наћи и један од разлога за изненадну руску интервенцију, или „агресију“ како многи о садашњим дешавањима у Украјини воле да говоре, и на Западу, и у Србији. Можда је Путинова процена о претњи из Украјине (која није само украјинска) и била претерана, али кога змија угризе, и гуштера се плаши, а западњачка змија је до сада Русију уједала превише пута.

[restrict]

РУПА НА ПЕРСИЈСКОМ ТЕПИХУ Нас у целој тој причи свакако највише треба да занима где је у свему томе Србија. Пречесто су нас последњих година, па и деценија, НАТО заговарачи у Србији убеђивали да Алијанси треба да приступимо јер нас скроз окружује, што је управо логика 25. марта и потписивања Тројног пакта, после којег је уследио и 27. март. Ако је Путин научио нешто из Стаљинове грешке, очито је да је лекцију из своје историје извукао и Београд, па није подлегао притисцима да се крене у нови рат „уједињене Европе“ против „дивље хорде с истока“.

После вишедневног вагања званични Београд, предвођен председником Александром Вучићем, изнео је крајње уравнотежен став спрам сукоба у Украјини изрезбарен филигранском прецизношћу, став којим се апсолутно не сврстава ни на једну страну узимајући у обзир само и искључиво интересе свог народа, ни на који начин не напуштајући принципијелно становиште. Најпре истичући да Србија „најискреније жали због свега што се догађа на истоку Европе“, те да су Русија и Украјина за Србију „пријатељске државе“ и „братски народи“, изнет је сасвим разуман став да до несреће која је задесила оба ова народа није морало да дође. Потом се помиње неопходност поштовања начела територијалног интегритета и политичке независности држава, што Београд понавља не од агресије на СРЈ 1999. године него од самог почетка распада СФРЈ и комадања некадашње заједничке државе. Додаје се да Србија кршење територијалног интегритета било које земље, укључујући и Украјину, сматра „погрешним“ и понавља приврженост миру и мирним решавањем свих спорова. Истовремено, иако се угрожавање територијалног интегритета Украјине сматра „погрешним“, показује се и уважавање руских националних интереса и одбацује идеја санкција, односно колективне (за сада неоружане) агресије Запада на Русију и руски народ, и поново истиче неопходност српске неутралности у садашњем сукобу.

Оваквим уравнотеженим приступом који уважава интересе и Србије, и интересе обеју сукобљених страна на истоку Европе, српски народ је још једном постао „рупа на европском персијском тепиху“, како се својевремено изразио бивши председник Србије Томислав Николић, и одбила да буде део (западно)европског крсташког рата против Русије. Као и за време Другог светског рата, када су и хрватски драговољци у оквиру „369.  пуковније“ убијали Русе под Стаљинградом, док су чак и квислиншке власти у Србији одбијале да пошаљу макар три симболична добровољца на Источни фронт, ни данашња Србија не жели да буде део тог рата, осим ако буде била приморана, а у том случају зна се на којој ће страни бити срце српског народа. Како су и Руси, и Срби научили понешто из своје историје, надајмо се да је то исто научио и Запад и да нас неће терати да бирамо страну, јер је јасно да ћемо тада имати само један избор.

ШЕСТА КОЛОНА Оправдан је, међутим, страх да би се у данашњој Србији нашао већи број добровољаца за одлазак на Источни фронт него што је то био случај ’’41. Додуше, мало је вероватно да би ти људи били баш спремни да узму пушку у руке и јуначе се по руској зими, али је извесно да су одлучни у томе да гласно и папагајски понављају тезе модерних „Штурмера“ и „Фолкишер беобахтера“ (новине немачких нациста), или украјинског амбасадора у Србији Олександра Александровича.

Донекле је разумљиво када дежурни критичари нападају сваки могући потез власти које презиру и у свему налазе неку ману, али није исто када се ради о унутрашњем или спољашњем плану и да ли се ради о критици изградње Београда на води, или општем правцу кретања Србије у међународној арени. Случај неистинитог извештавања „Нове С“ о томе како Србија одбија да „подржи територијални интегритет“ и „апелује на поштовање међународног права“ представља јасан случај подривања позиције наше земље на међународном плану у изузетно деликатној ситуацији зарад стицања јефтиних политичких поена, или, што је још горе, зарад вршења притиска на промену нашег спољнополитичког курса.

Такав притисак настављен је и после доношења горепоменутог става Владе Србије о рату у Украјини, и западни и прозападни медији у Србији, али и немало јавних личности (од којих су неке чак и чланови владајуће странке попут бескрупулозног Драгана Шормаза) захтевају да се Србија „јасније одреди“ према руској операцији, недвосмислено је осуди као ничим изазвану агресију на једну мирољубиву и питому земљу и тиме се противно својим интересима сврста на једну од зараћених страна. А зарад чега? Уласка у исти строј са „уједињеном Европом“ која све више личи на ону коју је против СССР-а уједињавао Берлин? Зарад фатаморгане о чланству у „европској породици“ која је све мање породица, а све ближе бракоразводној парници?

Пречесто баш они знају да нас упозоравају на то како „кад се слонови туку, страда трава“, али онда је питање зашто нас гурају слоновима под ноге. То су управо Вучић и Влада Србије овако пажљивом декларацијом покушали да избегну и то држава Србија упорним инсистирањем на војној неутралности покушава да избегне већ последњих 20 година. Иронично је и безумно да они који су толико против тога да српски синови гину за српску земљу и своје сународнике на простору бивше Југославије, желе да се гине на туђој земљи за туђе интересе, а то би метафорички, али потенцијално и буквално, представљало не само сврставање уз западни блок у овој кризи него уопште прикључење НАТО-у.

Још једна је ствар ту врло интересантна и показује колико је домаћи прозападни сектор, којем је важније шта каже Карл Билт него председник Србије, упоран у свом настојању да буде „већи католик од папе“, јер није задовољан декларацијом о Украјини коју је као принципијелну поздравила и америчка амбасада у Београду. Чињеница да замерке није имала ни руска страна само говори да се заиста ради о добро избалансираном и неутралном документу у најбољем српском интересу који ће нас спасти и потенцијалног 25. марта, и 27. марта, а надајмо се и 6. априла.

[/restrict]    

6 коментара

  1. Да, био је то врло вешто, сјајно изнијансиран текст који је требало да задовољи обе зараћене стране: и Америку и Русију. Привремено, и јесте. Ипак, Вучић није успео да стисне петљу и да буде уздржан па је поступио срамно и кукавички! (а случај Украјине ни изблиза није идентичан отимању нашет Космета; само наизглед неукима и злонамернима може изгледати да јесте). Као и у случају резолуције против Белорусији – опробан рецепт Запада да притиском учини оно што, наводно, он није хтео. Тако исто, све време говорећи како Србија неће признати Косово, заправо је омогућио пузајуће практично – признање. Ово је сигуран начин за губљење сигурних пријатеља, у замену за потврду сигурних непријатеља! Неће избећи ниједан пројектовани притисак хистеричног и мрзитељског Запада, а отвориће проблеме које је, бар досад, држао потиснутим… до неких, можда бољих времена. У страху, Србија ништа није учинила на прихваћеној обавези у вези са Руским хуманитарним центром; отказала је посету Наришкина…, од страха није усвојена “Смиљина резолуција” и сијасет других ствари учињених само због голог кукавичлука и умиљавања Европи. Био је задовољан што су га саслушали неки политичари, и тако фина важна женетина Урсула… Зашто – задовољан? Опет се ради о жељно очекиваном тапшању по леђима! Да ли он, уопште види – а сматрам га натпросечно интелигентним човеком – да ћемо остати сами на ветрометини, кад ћемо морати да урадимо све оно што се од нас тражи, и што нисмо ни сањали. А да никад нећемо крочити у ту ЕУ коју Срби и не желе, и да ће ЕУ самој себи, у догледно време, скочити у уста и престати да постоји. Да је бар да Србија и српски народ физички опстану! Еј, еј!

    15
    1
  2. Vaso Petković

    Kako je moguće da toliki analitičari i eksperti,koje danima gledamo i slušamo na sredstvima javnog informisanja,nikako da objasne stvarne uzroke koji su doveli do bratoubilačkog rata na prostoru Carske Rusije, koji se danas zove država Ukrajina,koja nikada nije postojala kao država do komunističke okupacije ?????!!!!!!
    Isti oni koji su Albaniju stvorili kao državu koja nikada pre nije postojala da,kao mač , udara u srce Srbije pa im nije bilo dovoljno već su posle stvorili autonomnu KiM.Tako je stvorena Ukrajina i republike na prostoru Kraljevine Jugoslavije,pod lažnim izgovorom da se radi o administrativnim jedinicama koje će u povoljnom trenutku biti priznate kao lažne države koje nikada nisu postojale.To je urađeno sa namjerom vječitog neprijateljstva i sukoba protiv Rusa i Srba.
    Sve je propalo u Jugoslaviji samo su ostale avnojevske granice kao nepromjenljive !!!Dokle god one postoje nema trajnog mira i napretka na cijelom Balkanu pa i u Evropi !!!! Putin je u pravu kada traži poništenje komunističkog nasleđa.

    10
  3. И тако: најпре је створена Лењинова, дотад непостојећа, држава Украјина, а после је измишљена украјинска нација. И ето базе за будуће сукобе.
    Да, тако је створена и држава Албанија, од стране наших савезника и “пријатеља” с циљем да Србија не добије излаз на море, а да буде стално на удару непријатеља – којима ми нисмо били непријатељи.
    За своје изузетне “заслуге” у рату, али улизујући се Хитлеру, Хрватска је на поклон добила целу јадранску обалу и Дубровник приде, па сад, онима који не знају ништа, може да прича о свом “повијесном” праву и на тај град који је, некад, био слободан и НИКАД хрватски. Као што ни Никола Тесла никад није био Хрват, а сад га својатају јер је Србин, рођен на тлу ДАНАШЊЕ Хрватске која онда није ни постојала као Хрватска него само као део Аустроугарске. А тек Македонија! И све што је неправедно и супротно логици, правди и заслугама, учињено, имало је један дугорочан циљ: понизити, потиснути, уништити Србе и православну веру.
    То што, наизглед, са Вучићем западни политичари разговарају, понекад чак и уљудно, не треба да га завара; сви они ће о Србима, довека, мислити као о нижим бићима која треба уништити на тлу “цивилизоване” Европе – требало их је само чути и памтити. Тако се десило да је Вучић на прослави у Паризу био третиран – не као председник државе савезнице и победнице у рату, него изузетно увредљиво – па је “пријатељима” ипак опростио. Или , оно седење у “магарећој “клупи код Трампа… има ли већих доказа да увек треба да будемо бар достојанствени? – ако знамо шта то значи. Јер, шта год да радимо, тај однос неће се никад променити…

    • Tоплица

      Не знамо о каквим се све притисцима ради. Опкољени смо и за сада немоћни а ради преживљавања довели њихове фабрике да нас сувом кором хлеба хране. Дакле није лако. Али сви ми видимо наше црвене линије, које кад се пређу – губи смисао све. Уосталом чему она тлапња о нашим интересима пре неки дан кад је све принципијелно друкчије постављано само тако брзо ?! То делује просто навијачки, неозбиљно.
      Упркос свему ствари се разбистравају и јасно се назире на којој је ко страни.
      Путин нас је одушевио кад је коначно реалистично проговорио о Лењину. Лењин је за потребе мира и пожељног усмерења маса, својевремено обожен, а он је био напросто несмирени рушитељ, превратник. Он није видео основно – да његов систем без дефинисаног власништва неће опстати без насиља ни дан ! Ено му споменика и сада на сваком тргу Русије, што је катастрофа сама за себе.
      Одсуства Стаљинове превентиве са Немачком што се тиче, мислим да је потребно објашњење. Исправније би било рећи – да је Стаљин могао. . . јер није могао ! До дана почетка рата СССР је успео да произведе тек 1100 тенкова Т-34 ! Па са чиме да се превентивно нападне она Немачка ?! Друго је са организацијом одбране од напада ! Ту је Стаљинова грешка страобална.

    • Ukrajinska nacija nije formirana u Komunizmu , vec ju je formiralo Austrijsko carstvo 1848 . kada je izmisljena i jedna druga nacija sa naseg prostora. To ne tvrde Ruski vec zapadni istoricari sa Harwarda . Ima sve to detaljno treba procitati dok ne izbrisu , ne “operu” , na Wikipediji engleskoj u temi pod naslovom Poljsko-Ukrajinski rat , koji se dogodio 1918-1919. godine . Tu je sve kako je stvorena i zasto tada nazvana Rutenska nacija , koja se pocetkom 20 veka preimenuje u Ukrajinska . Ne protiv Rusije , vec protiv Poljske ! Mada je krajnji cilj bio poznat . Kasnije su Komunisti to samo ucvrstili , prosirili , stvorili u SSSR- 100 nacija . Isto kao sto su YU Komunisti stvarali nove nacije cak i od jedne religije iako su navodno bili protivnici religije ! U YU su stvarali i nove verske grupacije , Razbijali crkvu Hristovi itd . Za sve to su imali ” amin ” Staljina i SSSR ! Ali to je druga prica i nije krivica Staljina , vec Kralja Aleksandra , koji je u svojoj Megalomaniji zeleo i radio na tome da on postane novi Ruski Car ! Zato je Kraljevina Jugoslavija postala Neprijatelj broj 1. za SSSR i doneta je odluka da se Neprijatelj unisti sto je i uradjeno ! Srbija je rascepkana i unistena na bledu senku svoje velicine , sve zbog stvaranja YU koja je bila projekat USA i Kralja ! Carska Rusija dok je postojala bila je najveci protivnik stvaranja Jugoslavije , jer su znali da sa Katolicima Srbija ne moze mirno ziveti ! Imali su oni te probleme sa Poljskom , Varsava je bila deo Carske Rusije i znali su da Srbija nece moci izmucena od rata da se sa tim bori .

      • Tоплица

        @Mile
        Мислим да ретко у коме коментару, на тако малом простору, може да се згусне толико круцијалне истине као у Вашем овде. Честитам !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *