НЕСТАШИЦА ЏАСТИНА ТРУДОА

ПРОТЕСТИ КАНАДСКИХ КАМИОНЏИЈА

Реч „слобода“ је у западном свету систематски медијски пражњена и коначно сасвим и испражњена. Постала је обична поштапалица и смртоносно оруђе у рукама демагога. Биле су нам потребне канадске камионџије да овој речи врате достојанство, а нама наду да ипак има живота с оне стране ванредних корона мера

Канадски главни град Отава је од суботе, 29. јануара, домаћин протеста сачињеног од око 50.000 камионџија из свих крајева ове огромне земље па и преко границе, из Сједињених Држава. Уз сва ова возила, ту је и око 150 хиљада других протестаната. На вест да су читаве претходне недеље камиони јурили ка Отави, канадски премијер Џастин Трудо је објавио да је био изложен вирусу корона, да му је тест био негативан, али да ће он за сваки случај остати да ради од куће. У суботу, 29. 1., објављено је да су се он и породица склонили из Отаве на неку тајну локацију. Побегао човек. Тактички маневар, повукао се на резервну позицију.

Исти онај Џастин Трудо који је колико пре неколико недеља у интервјуу за телевизију изјавио да су невакцинисани грађани Канаде сви расисти и женомрсци (?). У једној емисији која је ишла уживо госпођа је устала из публике и рекла му да је издао народ зарад глобалних интереса, да је издајица и да су такве некада бесили. Последње што је Џастин успео да изјави пре бега у бункер било је да су камионџије мала група неважне мањине са неприхватљивим ставовима и да не представљају мишљење и интересе свих Канађана. Најлакше ћемо повратити своје слободе, права и вредности тако што ћемо следити науку и једни другима помагати, каже Џастин док интернетом кружи његова фотографија са натписом „не воле ме зато што сам црнац!“. Он, наравно, није Афро-Канађанин али интернетом кружи и његова фотографија из млађих дана када је на журке ишао обучен као Индијац и лица премазаног црним ималином. Младост – лудост. Камионџије, њих 50.000 паркираних испред зграде парламента у центру Отаве и околини, међутим, немају намеру да вешају Џастина или било кога другог, или да прибегавају насиљу – напротив. Протести су потпуно мирни, уљудни и сви окупљени позивају на јединство нације.

[restrict] Па шта се то догодило јединству нације да морају сад да изађу на улице да то траже? Догодила се подела друштва на вакцинисане и бустерисане (добри) и невакцинисане (лоши грађани). А власт, као и свака власт, тежи римској максими – divide et impera, завади па владај. „Ми Канађани смо толерантни људи, има нас пореклом из читавог света и желимо Канаду каква је била пре две године, пре пандемије где су се поштовали аутономија тела и лични избор, и где су се људи обраћали једни другима са поштовањем“, каже један демонстрант. На тргу испред парламента у Отави се вијори на хиљаде црвено-белих застава са јаворовим листом. Има и много застава са натписом „F*ck Trudeau“ (* ту је јаворов лист). Камиони су исписани паролама попут „не мандатима“, „вратите нам нашу слободу“, „где има ризика мора бити и избора“, „отета су нам права загарантована уставом“, „за слободу личног избора“, грађани су излазили масовно на надвожњаке и стајали поред путева да поздраве камионџије. Деца држе плакате са натписом: „Слобода – хвала вам камионџије“.

ЗАНИМЉИВА МАЊИНА Обичан свет износи сендвиче и чај, машу заставама и транспарентима и све то на температурама често испод нуле. Алберта, Онтарио, Британска Колумбија, Нова Шкотска… реке камиона су текле према главном граду. „Џастине, да ли нас сад чујеш?“ – чује се поклич хиљада. Ти исти грађани, и многи други широм планете су дали девет милиона долара добровољних прилога за овај подухват. То никако нису мале паре и одраз су расположења једне занимљиве мањине (вероватно) грађана. Речи подршке стижу са свих страна света. Тако је пуну подршку пружио и чувени Илон Маск, чија фирма управо ради на моделу камиона без возача. Џастин би то сигурно волео што пре да види на друмовима. Но Илона ништа не може зауставити, он наставља на твитеру: „Ако довољно заплашиш људе, и сами ће тражити да им се одузме слобода. То је пут који води у тиранију.“ Рече он пред полетање својом новом ракетом за неку удаљену галаксију. Навели смо у поднаслову да су ове камионџије вратиле смисао речи „слобода“. Урадили су то тако што су јасно дефинисали захтеве који гласе отприлике овако: Џастин Трудо да да оставку и/или, што је најважније, да се све корона мере укину. Једна специфична корона мера је послужила као иницијална каписла за детонацију незадовољства. Има око 160.000 камионџија који редовно прелазе америчку границу а око 20 посто њих није вакцинисано. Од 15. јануара ове године ти невакцинисани не могу да прелазе границу без карантина од 14 дана. Канада има око 50.000 километара пруга. Немачка око 40.000, иако је њена територија скоро тридесет пута мања. Канада нема ни речне токове попут Дунава и Рајне, дакле све што се превози мора да се товари на камионе. Када 50.000 камионџија штрајкује, земља стаје, рафови у самопослугама се празне, станице остају без бензина. Чак се и пијаћа вода често превози камионима. Када смо већ код тога, ваш дописник је проверавао код својих пријатеља из Торонта и Отаве и они јављају да за сада не примећују несташице. У радио-емисији један од вођа покрета камионџија каже да је влада корона мерама уништила мале предузетнике и нанела непроцењиву штету генерацијама деце у школама. „Посвађали су нас“, каже он и наставља да објашњава како је ово у почетку био само канадски покрет и да је сада прерастао у светски. „Читав свет ово прати“, каже. Ту је, међутим, само делимично у праву пошто званични медији масовних комуникација на Западу о овом феномену извештавају мало, никако или злурадо погрешно – „мало их је“, „насилници“, „бесмислица“ и слично. „Пре две године, у јеку пандемије, ми камионџије и медицинари нисмо престајали да радимо“, наставља камионџија. „Нисмо се ни штитили ни крили и тиме смо омогућили свима другима да имају све што им је потребно за нормалан живот и лекарску негу. Сад нас отпуштају. Тек је неколико догађаја у модерној историји успело да овако јасно изнесе на видело раскол који постоји између власти и народа, оних који владају и оних којима се влада. Има већ две године како виша класа има сасвим другачије искуство од радничке класе. Сви који могу да раде онлајн, преко Зума (Zoom) углавном су вакцинисани и почели су да се занимају за друге кад су схватили да и они могу да оболе од короне. Тек тада, када су ти што могу себи да приуште да раде од куће почели да се разбољевају, тек су тада почели да се појављују чланци у којима се објашњава да бити болестан није срамота.“
Даље каже да је пре неколико дана возио у Америку и на граници је извадио телефон да покаже QR код и потврду о вакцинацији. Цариник му каже да нема потребе, јер су они већ пратили телефон како се приближавао граници. „То сад значи да влада може да контролише и да ограничи било чије кретање и унутар земље“, закључује. „Само је питање времена када ће почети то и да ради.“ Камионџије су нам, дакле, лепо објасниле шта значи реч „слобода“ и колика је њена цена. Почели су да пуне прастари крчаг који је већ дуго времена зјапио празан.

Каквих ће још реакција бити у Канади? Хоће ли се Трудо извући и спасти своју политичку главу? Ови протести ће изазвати несташице о којима се прича од почетка кризе. Хоће ли влада онда успети да то искористи како би увела додатне ванредне мере и извела војску на улице да рашчисти протесте? Све је могуће. Осим једнога, наравно, а то је да се Џастин Трудо промоли из буџака у којем се крије, извини свом народу и укине ванредне мере

ЗАКОНСКО ЛУДИЛО Возити камион чак и на велике даљине није лако, али за професионалца није ни превише тешко. Тешко је донети праву одлуку, после све иде глатко, али само до момента када кинетичку енергију и емотивни набој који су очигледно присутни треба преточити у конкретне, артикулисане захтеве и политичко деловање. Док су испред парламента, у својим камионима, то је све јасно, али сама вожња и блокирање града нису довољни да се постигну жељени резултати. За то су потребни вешти тумачи и спретни, поуздани преговарачи, што су деликатне вештине којима просечан камионџија не влада баш најбоље. Силом уклонити толике камионе и људе из града је скоро немогуће. То се ради вештим маневрима и обећањима, а за сада нема званичних реакција (понедељак, 31. јануар) осим сасвим опречних из провинције Саскачеван и Нове Шкотске. Ова прва провинција је решила да укине све корона мере, а ова друга је, цитирајући закон о ванредним корона мерама из марта 2020. године, забранила финансирање, помагање или учествовање у колонама камиона, као и давање подршке тим конвојима махањем заставама (на пример) поред пута. Запрећена је казна од десет хиљада долара. Казна за махањем сопственом заставом у сопственој земљи. Поред пута? Што би реко Цицерон: „Што је ближа пропаст царства, то су им закони луђи“. Каквих ће још реакција бити у Канади? Хоће ли се Трудо извући и спасти своју политичку главу? Ови протести ће изазвати несташице о којима се прича од почетка кризе. Хоће ли влада онда успети да то искористи како би увела додатне ванредне мере и извела војску на улице да рашчисти протесте? Све је могуће. Осим једнога, наравно, а то је да се Џастин Трудо промоли из буџака у којем се крије, извини свом народу и укине ванредне мере. Хоће ли се у међувремену појавити и артикулисати каква политичка алтернатива? У Канади, као и у Британији, на Новом Зеланду и у Аустралији опозиције о питањима уведених драконских мера – нема. Видело се то све лепо на примеру Ђоковића у Аустралији. Да ли су се стекли услови за формирање нових и другачијих удружења грађана? Само да овде приметимо да, поред језика и Комонвелта, горенаведене земље имају још нешто заједничко – „Пет очију“ (five eyes), организацију за прикупљање обавештајних (и свих других) података. Ова организација је створена у време Хладног рата да шпијунира Совјете и Кинезе, а сада већ знамо, захваљујући раду дисидента попут Џулијана Асанжа и Едварда Сноудена, да ова и друге организације као усисивач сакупљају све податке укључујући ту и оне о сопственим грађанима. Увођење ванредног стања, рестриктивних мера, урушавање уставом гарантованих слобода се онда може посматрати као логичан наставак већ познате нам динамике. Каже један канадски грађанин у интервјуу испред парламента: „Не треба нама влада која ће штитити нас, већ наша права.“ Тако је, али што рече Илон Маск, па и многи други пре њега – страх чуда чини.

Розмери Бартон с канадске ТВ станице Си-Би–Си истакла се напоменувши да је сасвим могуће да се иза протеста камионџија назире скривена рука Русије. Очекујемо, дакле, да Руси тенковима уђу у Украјину па после да наставе да газе европским ауто-путевима све до Лисабона. Истовремено ће заврбоване камионџије срушити Трудоа, освојити Канаду па онда кренути даље на југ све до Сан Дијега, Даласа, Њу Орлеанса и Ки Веста на Флориди. Ни Мексико више није сигуран

СЛОБОДА КРЕТАЊА Обратимо само пажњу за тренутак, на смисао кретања, како географског, тако и интелектуалног и духовног. Свака поштена терористичка организација је одувек циљала превозна средства: аутомобиле, авионе, возове, аутобусе. Зашто терористима смета кретање? Зато што је кретање симбол и смисао друштвеног постојања и слободе – замислимо кошницу, рој – есенција кретања и производње меда. Обустава кретања, мировање друштва је безидејност, духовна пустош води у тоталитаристичку ноћну мору какву је у својим књигама описивала немачко-америчка књижевница јеврејског порекла Хана Арент. Сви стоје и машу заставицама док Вођа и његова камарила пролазе. Онда лепо спакују своје заставице и врате се у своје тесне ћелије на 56. спрату небодера. И за то ће им бити потребан телефон и QR код, како сад ствари стоје.
За то време медији нас трују причама о руској инвазији Украјине. Потенцијалној – додају после ситним словима. Можда. Ако. Онда им чак и председник Украјине каже да су то глупости, али не вреди. Решили Британци (на пример) да им продају неке бродове за две милијарде евра, па то ти је. Сад шаљу Бориса Џонсона лично да смири ситуацију. Можда им Борис организује неколико лепих журки и изрецитује нешто на латинском (студирао је то на Оксфорду). Британија истовремено шаље Лиз Трас, министра иностраних послова у Москву. Дотична госпођа се пре неколико месеци сликала у Летонији, на руској граници како језди на НАТО тенку тако да ће пети помоћник Сергеја Лаврова који ће је примити имати лак задатак. Одслушаш, насмешиш се и кажеш – bye, пока, ciao. Розмери Бартон са канадске ТВ станице Си-Би-Си истакла се напоменувши да је сасвим могуће да се иза протеста камионџија назире скривена рука Русије. Очекујемо, дакле, да Руси тенковима уђу у Украјину, па после да наставе да газе европским ауто-путевима све до Лисабона. Истовремено ће заврбоване камионџије срушити Трудоа, освојити Канаду па онда кренути даље на југ све до Сан Дијега, Даласа, Њу Орлеанса и Ки Веста на Флориди. Ни Мексико више није сигуран. Могу Руси на специјално истренираним делфинима да нападну с Кубе. И заиста, камионџије траже од свих присутних да се уљудно понашају и не изазивају било какве инциденте. Исто тако саветују да сви снимају телефонима како би све било документовано. Снимке после треба слати на мејл који ћете наћи на веб-страници под именом „Медвеђи загрљај“ (BearHug), из чега се, морамо приметити, лепо види да су све ово Руси закували. Медвед у имену их одао. У недељу, 30. јануара, дан по почетку протеста у Отави, на насловним страницама „Гардијана“, „Индепендента“ и „Телеграфа“ у Британији нема ни речи о канадским камионџијама. Би-Би-Си ламентира како су закрчили град. Свуда су велике фотографије Рафаела Надала док је меч још у току, Медвед као и да не игра. „Дејли мејл“ и „Мејл онлајн“ објављују дугачке прилоге о демонстрацијама са одличним фотографијама. Идеологизовани црно-бели свет је пред нама. У америчком „Њујорк тајмсу“, „Лос Анђелес тајмсу“ ни речи. У „Вашингтон посту“ (власник Џеф Амазон Безос) наилазимо на чланак насловљен „Канада мора да се ухвати укоштац са токсичним Конвојем слободе“. Кључна реч овде је „токсични“, наравно. Даље читање писанија је губљење времена.
„Торонто стар“ почиње чланком о жени из Торонта која се супротставила неком диктатору и покренула афрички „И ја“ (Me Too) покрет. Иначе поред бојкота медија, имамо ту на списку градску управу града Отаве која је искључила онлајн-приступ камерама за праћење саобраћаја, Фејсбук који је укинуо оригиналну страницу конвоја и организацију GoFundMe преко које се дају новчани прилози и која покушава да те паре учини недоступнима. „Има анонимних дародаваца и не, нисмо сигурно у порекло пара“, каже гласноговорник фирме. У преводу са орвеловског newspeak-а, мора бити да то све Путин лично финансира и подстиче. Сметају им те камионџије кад су се оволико потрудили да их нигде нема. Таман посла да се још неко сети да може и да се буни. Структуре немају решење. Кад светске агенције буду почеле да бомбардују прилозима из Отаве, биће то сигуран знак да имају акциони план.
Како било, покренуте су иницијативе за многе друге конвоје који се сада паралелно организују широм планете, од Аустралије, преко Бразила и многих европских земаља укључујући ту и Словенију и Хрватску. Србије на том списку нема. Можда су код нас мере блаже, нема потребе за додатном слободом и уставним правима, или Паја и Јаре (праве камионџије) још нису смазали онај дупли кафански пасуљ са ребарцима и двадесетак парчади хлеба. Прво да се лепо окрепе па да онда полако крену, натенане. Неправди за исправљање је увек било и биће. Па кад год стигли, добро сте дошли.

[/restrict]