NESTAŠICA DŽASTINA TRUDOA

PROTESTI KANADSKIH KAMIONDŽIJA

Reč „sloboda“ je u zapadnom svetu sistematski medijski pražnjena i konačno sasvim i ispražnjena. Postala je obična poštapalica i smrtonosno oruđe u rukama demagoga. Bile su nam potrebne kanadske kamiondžije da ovoj reči vrate dostojanstvo, a nama nadu da ipak ima života s one strane vanrednih korona mera

Kanadski glavni grad Otava je od subote, 29. januara, domaćin protesta sačinjenog od oko 50.000 kamiondžija iz svih krajeva ove ogromne zemlje pa i preko granice, iz Sjedinjenih Država. Uz sva ova vozila, tu je i oko 150 hiljada drugih protestanata. Na vest da su čitave prethodne nedelje kamioni jurili ka Otavi, kanadski premijer Džastin Trudo je objavio da je bio izložen virusu korona, da mu je test bio negativan, ali da će on za svaki slučaj ostati da radi od kuće. U subotu, 29. 1., objavljeno je da su se on i porodica sklonili iz Otave na neku tajnu lokaciju. Pobegao čovek. Taktički manevar, povukao se na rezervnu poziciju.

Isti onaj Džastin Trudo koji je koliko pre nekoliko nedelja u intervjuu za televiziju izjavio da su nevakcinisani građani Kanade svi rasisti i ženomrsci (?). U jednoj emisiji koja je išla uživo gospođa je ustala iz publike i rekla mu da je izdao narod zarad globalnih interesa, da je izdajica i da su takve nekada besili. Poslednje što je Džastin uspeo da izjavi pre bega u bunker bilo je da su kamiondžije mala grupa nevažne manjine sa neprihvatljivim stavovima i da ne predstavljaju mišljenje i interese svih Kanađana. Najlakše ćemo povratiti svoje slobode, prava i vrednosti tako što ćemo slediti nauku i jedni drugima pomagati, kaže Džastin dok internetom kruži njegova fotografija sa natpisom „ne vole me zato što sam crnac!“. On, naravno, nije Afro-Kanađanin ali internetom kruži i njegova fotografija iz mlađih dana kada je na žurke išao obučen kao Indijac i lica premazanog crnim imalinom. Mladost – ludost. Kamiondžije, njih 50.000 parkiranih ispred zgrade parlamenta u centru Otave i okolini, međutim, nemaju nameru da vešaju Džastina ili bilo koga drugog, ili da pribegavaju nasilju – naprotiv. Protesti su potpuno mirni, uljudni i svi okupljeni pozivaju na jedinstvo nacije.

[restrict] Pa šta se to dogodilo jedinstvu nacije da moraju sad da izađu na ulice da to traže? Dogodila se podela društva na vakcinisane i busterisane (dobri) i nevakcinisane (loši građani). A vlast, kao i svaka vlast, teži rimskoj maksimi – divide et impera, zavadi pa vladaj. „Mi Kanađani smo tolerantni ljudi, ima nas poreklom iz čitavog sveta i želimo Kanadu kakva je bila pre dve godine, pre pandemije gde su se poštovali autonomija tela i lični izbor, i gde su se ljudi obraćali jedni drugima sa poštovanjem“, kaže jedan demonstrant. Na trgu ispred parlamenta u Otavi se vijori na hiljade crveno-belih zastava sa javorovim listom. Ima i mnogo zastava sa natpisom „F*ck Trudeau“ (* tu je javorov list). Kamioni su ispisani parolama poput „ne mandatima“, „vratite nam našu slobodu“, „gde ima rizika mora biti i izbora“, „oteta su nam prava zagarantovana ustavom“, „za slobodu ličnog izbora“, građani su izlazili masovno na nadvožnjake i stajali pored puteva da pozdrave kamiondžije. Deca drže plakate sa natpisom: „Sloboda – hvala vam kamiondžije“.

ZANIMLJIVA MANJINA Običan svet iznosi sendviče i čaj, mašu zastavama i transparentima i sve to na temperaturama često ispod nule. Alberta, Ontario, Britanska Kolumbija, Nova Škotska… reke kamiona su tekle prema glavnom gradu. „Džastine, da li nas sad čuješ?“ – čuje se poklič hiljada. Ti isti građani, i mnogi drugi širom planete su dali devet miliona dolara dobrovoljnih priloga za ovaj poduhvat. To nikako nisu male pare i odraz su raspoloženja jedne zanimljive manjine (verovatno) građana. Reči podrške stižu sa svih strana sveta. Tako je punu podršku pružio i čuveni Ilon Mask, čija firma upravo radi na modelu kamiona bez vozača. Džastin bi to sigurno voleo što pre da vidi na drumovima. No Ilona ništa ne može zaustaviti, on nastavlja na tviteru: „Ako dovoljno zaplašiš ljude, i sami će tražiti da im se oduzme sloboda. To je put koji vodi u tiraniju.“ Reče on pred poletanje svojom novom raketom za neku udaljenu galaksiju. Naveli smo u podnaslovu da su ove kamiondžije vratile smisao reči „sloboda“. Uradili su to tako što su jasno definisali zahteve koji glase otprilike ovako: Džastin Trudo da da ostavku i/ili, što je najvažnije, da se sve korona mere ukinu. Jedna specifična korona mera je poslužila kao inicijalna kapisla za detonaciju nezadovoljstva. Ima oko 160.000 kamiondžija koji redovno prelaze američku granicu a oko 20 posto njih nije vakcinisano. Od 15. januara ove godine ti nevakcinisani ne mogu da prelaze granicu bez karantina od 14 dana. Kanada ima oko 50.000 kilometara pruga. Nemačka oko 40.000, iako je njena teritorija skoro trideset puta manja. Kanada nema ni rečne tokove poput Dunava i Rajne, dakle sve što se prevozi mora da se tovari na kamione. Kada 50.000 kamiondžija štrajkuje, zemlja staje, rafovi u samoposlugama se prazne, stanice ostaju bez benzina. Čak se i pijaća voda često prevozi kamionima. Kada smo već kod toga, vaš dopisnik je proveravao kod svojih prijatelja iz Toronta i Otave i oni javljaju da za sada ne primećuju nestašice. U radio-emisiji jedan od vođa pokreta kamiondžija kaže da je vlada korona merama uništila male preduzetnike i nanela neprocenjivu štetu generacijama dece u školama. „Posvađali su nas“, kaže on i nastavlja da objašnjava kako je ovo u početku bio samo kanadski pokret i da je sada prerastao u svetski. „Čitav svet ovo prati“, kaže. Tu je, međutim, samo delimično u pravu pošto zvanični mediji masovnih komunikacija na Zapadu o ovom fenomenu izveštavaju malo, nikako ili zlurado pogrešno – „malo ih je“, „nasilnici“, „besmislica“ i slično. „Pre dve godine, u jeku pandemije, mi kamiondžije i medicinari nismo prestajali da radimo“, nastavlja kamiondžija. „Nismo se ni štitili ni krili i time smo omogućili svima drugima da imaju sve što im je potrebno za normalan život i lekarsku negu. Sad nas otpuštaju. Tek je nekoliko događaja u modernoj istoriji uspelo da ovako jasno iznese na videlo raskol koji postoji između vlasti i naroda, onih koji vladaju i onih kojima se vlada. Ima već dve godine kako viša klasa ima sasvim drugačije iskustvo od radničke klase. Svi koji mogu da rade onlajn, preko Zuma (Zoom) uglavnom su vakcinisani i počeli su da se zanimaju za druge kad su shvatili da i oni mogu da obole od korone. Tek tada, kada su ti što mogu sebi da priušte da rade od kuće počeli da se razboljevaju, tek su tada počeli da se pojavljuju članci u kojima se objašnjava da biti bolestan nije sramota.“
Dalje kaže da je pre nekoliko dana vozio u Ameriku i na granici je izvadio telefon da pokaže QR kod i potvrdu o vakcinaciji. Carinik mu kaže da nema potrebe, jer su oni već pratili telefon kako se približavao granici. „To sad znači da vlada može da kontroliše i da ograniči bilo čije kretanje i unutar zemlje“, zaključuje. „Samo je pitanje vremena kada će početi to i da radi.“ Kamiondžije su nam, dakle, lepo objasnile šta znači reč „sloboda“ i kolika je njena cena. Počeli su da pune prastari krčag koji je već dugo vremena zjapio prazan.

Kakvih će još reakcija biti u Kanadi? Hoće li se Trudo izvući i spasti svoju političku glavu? Ovi protesti će izazvati nestašice o kojima se priča od početka krize. Hoće li vlada onda uspeti da to iskoristi kako bi uvela dodatne vanredne mere i izvela vojsku na ulice da raščisti proteste? Sve je moguće. Osim jednoga, naravno, a to je da se Džastin Trudo promoli iz budžaka u kojem se krije, izvini svom narodu i ukine vanredne mere

ZAKONSKO LUDILO Voziti kamion čak i na velike daljine nije lako, ali za profesionalca nije ni previše teško. Teško je doneti pravu odluku, posle sve ide glatko, ali samo do momenta kada kinetičku energiju i emotivni naboj koji su očigledno prisutni treba pretočiti u konkretne, artikulisane zahteve i političko delovanje. Dok su ispred parlamenta, u svojim kamionima, to je sve jasno, ali sama vožnja i blokiranje grada nisu dovoljni da se postignu željeni rezultati. Za to su potrebni vešti tumači i spretni, pouzdani pregovarači, što su delikatne veštine kojima prosečan kamiondžija ne vlada baš najbolje. Silom ukloniti tolike kamione i ljude iz grada je skoro nemoguće. To se radi veštim manevrima i obećanjima, a za sada nema zvaničnih reakcija (ponedeljak, 31. januar) osim sasvim oprečnih iz provincije Saskačevan i Nove Škotske. Ova prva provincija je rešila da ukine sve korona mere, a ova druga je, citirajući zakon o vanrednim korona merama iz marta 2020. godine, zabranila finansiranje, pomaganje ili učestvovanje u kolonama kamiona, kao i davanje podrške tim konvojima mahanjem zastavama (na primer) pored puta. Zaprećena je kazna od deset hiljada dolara. Kazna za mahanjem sopstvenom zastavom u sopstvenoj zemlji. Pored puta? Što bi reko Ciceron: „Što je bliža propast carstva, to su im zakoni luđi“. Kakvih će još reakcija biti u Kanadi? Hoće li se Trudo izvući i spasti svoju političku glavu? Ovi protesti će izazvati nestašice o kojima se priča od početka krize. Hoće li vlada onda uspeti da to iskoristi kako bi uvela dodatne vanredne mere i izvela vojsku na ulice da raščisti proteste? Sve je moguće. Osim jednoga, naravno, a to je da se Džastin Trudo promoli iz budžaka u kojem se krije, izvini svom narodu i ukine vanredne mere. Hoće li se u međuvremenu pojaviti i artikulisati kakva politička alternativa? U Kanadi, kao i u Britaniji, na Novom Zelandu i u Australiji opozicije o pitanjima uvedenih drakonskih mera – nema. Videlo se to sve lepo na primeru Đokovića u Australiji. Da li su se stekli uslovi za formiranje novih i drugačijih udruženja građana? Samo da ovde primetimo da, pored jezika i Komonvelta, gorenavedene zemlje imaju još nešto zajedničko – „Pet očiju“ (five eyes), organizaciju za prikupljanje obaveštajnih (i svih drugih) podataka. Ova organizacija je stvorena u vreme Hladnog rata da špijunira Sovjete i Kineze, a sada već znamo, zahvaljujući radu disidenta poput Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena, da ova i druge organizacije kao usisivač sakupljaju sve podatke uključujući tu i one o sopstvenim građanima. Uvođenje vanrednog stanja, restriktivnih mera, urušavanje ustavom garantovanih sloboda se onda može posmatrati kao logičan nastavak već poznate nam dinamike. Kaže jedan kanadski građanin u intervjuu ispred parlamenta: „Ne treba nama vlada koja će štititi nas, već naša prava.“ Tako je, ali što reče Ilon Mask, pa i mnogi drugi pre njega – strah čuda čini.

Rozmeri Barton s kanadske TV stanice Si-Bi–Si istakla se napomenuvši da je sasvim moguće da se iza protesta kamiondžija nazire skrivena ruka Rusije. Očekujemo, dakle, da Rusi tenkovima uđu u Ukrajinu pa posle da nastave da gaze evropskim auto-putevima sve do Lisabona. Istovremeno će zavrbovane kamiondžije srušiti Trudoa, osvojiti Kanadu pa onda krenuti dalje na jug sve do San Dijega, Dalasa, Nju Orleansa i Ki Vesta na Floridi. Ni Meksiko više nije siguran

SLOBODA KRETANJA Obratimo samo pažnju za trenutak, na smisao kretanja, kako geografskog, tako i intelektualnog i duhovnog. Svaka poštena teroristička organizacija je oduvek ciljala prevozna sredstva: automobile, avione, vozove, autobuse. Zašto teroristima smeta kretanje? Zato što je kretanje simbol i smisao društvenog postojanja i slobode – zamislimo košnicu, roj – esencija kretanja i proizvodnje meda. Obustava kretanja, mirovanje društva je bezidejnost, duhovna pustoš vodi u totalitarističku noćnu moru kakvu je u svojim knjigama opisivala nemačko-američka književnica jevrejskog porekla Hana Arent. Svi stoje i mašu zastavicama dok Vođa i njegova kamarila prolaze. Onda lepo spakuju svoje zastavice i vrate se u svoje tesne ćelije na 56. spratu nebodera. I za to će im biti potreban telefon i QR kod, kako sad stvari stoje.
Za to vreme mediji nas truju pričama o ruskoj invaziji Ukrajine. Potencijalnoj – dodaju posle sitnim slovima. Možda. Ako. Onda im čak i predsednik Ukrajine kaže da su to gluposti, ali ne vredi. Rešili Britanci (na primer) da im prodaju neke brodove za dve milijarde evra, pa to ti je. Sad šalju Borisa Džonsona lično da smiri situaciju. Možda im Boris organizuje nekoliko lepih žurki i izrecituje nešto na latinskom (studirao je to na Oksfordu). Britanija istovremeno šalje Liz Tras, ministra inostranih poslova u Moskvu. Dotična gospođa se pre nekoliko meseci slikala u Letoniji, na ruskoj granici kako jezdi na NATO tenku tako da će peti pomoćnik Sergeja Lavrova koji će je primiti imati lak zadatak. Odslušaš, nasmešiš se i kažeš – bye, poka, ciao. Rozmeri Barton sa kanadske TV stanice Si-Bi-Si istakla se napomenuvši da je sasvim moguće da se iza protesta kamiondžija nazire skrivena ruka Rusije. Očekujemo, dakle, da Rusi tenkovima uđu u Ukrajinu, pa posle da nastave da gaze evropskim auto-putevima sve do Lisabona. Istovremeno će zavrbovane kamiondžije srušiti Trudoa, osvojiti Kanadu pa onda krenuti dalje na jug sve do San Dijega, Dalasa, Nju Orleansa i Ki Vesta na Floridi. Ni Meksiko više nije siguran. Mogu Rusi na specijalno istreniranim delfinima da napadnu s Kube. I zaista, kamiondžije traže od svih prisutnih da se uljudno ponašaju i ne izazivaju bilo kakve incidente. Isto tako savetuju da svi snimaju telefonima kako bi sve bilo dokumentovano. Snimke posle treba slati na mejl koji ćete naći na veb-stranici pod imenom „Medveđi zagrljaj“ (BearHug), iz čega se, moramo primetiti, lepo vidi da su sve ovo Rusi zakuvali. Medved u imenu ih odao. U nedelju, 30. januara, dan po početku protesta u Otavi, na naslovnim stranicama „Gardijana“, „Independenta“ i „Telegrafa“ u Britaniji nema ni reči o kanadskim kamiondžijama. Bi-Bi-Si lamentira kako su zakrčili grad. Svuda su velike fotografije Rafaela Nadala dok je meč još u toku, Medved kao i da ne igra. „Dejli mejl“ i „Mejl onlajn“ objavljuju dugačke priloge o demonstracijama sa odličnim fotografijama. Ideologizovani crno-beli svet je pred nama. U američkom „Njujork tajmsu“, „Los Anđeles tajmsu“ ni reči. U „Vašington postu“ (vlasnik Džef Amazon Bezos) nailazimo na članak naslovljen „Kanada mora da se uhvati ukoštac sa toksičnim Konvojem slobode“. Ključna reč ovde je „toksični“, naravno. Dalje čitanje pisanija je gubljenje vremena.
„Toronto star“ počinje člankom o ženi iz Toronta koja se suprotstavila nekom diktatoru i pokrenula afrički „I ja“ (Me Too) pokret. Inače pored bojkota medija, imamo tu na spisku gradsku upravu grada Otave koja je isključila onlajn-pristup kamerama za praćenje saobraćaja, Fejsbuk koji je ukinuo originalnu stranicu konvoja i organizaciju GoFundMe preko koje se daju novčani prilozi i koja pokušava da te pare učini nedostupnima. „Ima anonimnih darodavaca i ne, nismo sigurno u poreklo para“, kaže glasnogovornik firme. U prevodu sa orvelovskog newspeak-a, mora biti da to sve Putin lično finansira i podstiče. Smetaju im te kamiondžije kad su se ovoliko potrudili da ih nigde nema. Taman posla da se još neko seti da može i da se buni. Strukture nemaju rešenje. Kad svetske agencije budu počele da bombarduju prilozima iz Otave, biće to siguran znak da imaju akcioni plan.
Kako bilo, pokrenute su inicijative za mnoge druge konvoje koji se sada paralelno organizuju širom planete, od Australije, preko Brazila i mnogih evropskih zemalja uključujući tu i Sloveniju i Hrvatsku. Srbije na tom spisku nema. Možda su kod nas mere blaže, nema potrebe za dodatnom slobodom i ustavnim pravima, ili Paja i Jare (prave kamiondžije) još nisu smazali onaj dupli kafanski pasulj sa rebarcima i dvadesetak parčadi hleba. Prvo da se lepo okrepe pa da onda polako krenu, natenane. Nepravdi za ispravljanje je uvek bilo i biće. Pa kad god stigli, dobro ste došli.

[/restrict]