Bogati u porez ne veruju

Pandora papiri

Da li je povremeno „curenje“ podataka o izbegavanju poreza, poslovnim malverzacijama i pranju novca preko ofšor-zona samo „koska“ za zamajavanje sirotinje dok oni najbogatiji ostaju nedodirnuti i još bogatiji?

Nikada namirivanje obaveza prema državi nije primano s oduševljenjem, pa samim tim ni pojava neplaćanja poreza nije novost. Stara je koliko i samo oporezivanje. Da bi tome doskočile, mnoge države pokušavaju poreskim olakšicama ili ukidanjem poreza da povećaju svoju konkurentnost na svetskom tržištu, stvarajući „poreske rajeve“.

OFŠOR-ZONE Jedan od najpopularnijih poreskih rajeva jesu Britanska Devičanska ostrva na kojima se nalazi 113.000 ofšor-kompanija. Na drugom mestu je Panama sa 48.000 kompanija, pa Bahami s oko 16.000 kompanija. Iako je u ovim ofšor-zonama poslovanje legalno, bogataši ih često koriste za skrivanje pravih vlasnika imovine, sprovođenje tajnih novčanih transakcija, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.
Nije to ništa novo, ali tek s ekonomskim krizama ove ofšor-zone dolaze u žižu javnosti, uz naglasak da bogati ne podnose glavni teret teškoća već da preko ovih „rajeva“ izbegavaju svoje poreske obaveze.
I danas, kada je najnovija ekonomska kriza pala u senku pandemije virusa korona, nanovo je utvrđeno da su bogati sve bogatiji, dok je ona druga strana sve siromašnija, utoliko više što je, pored ekonomskih teškoća, ugroženo i zdravlje ljudi, njihovo kretanje i mogućnost za rad.

[restrict]

PANAMA, RAJ I PANDORA S vremena na vreme javnost zapljusnu podaci koji navodno „procure“ i u milionima papira i dokumenata hrupe u javnost a da mi, u stvari, ne znamo ko ih je doturio i da li je pravio njihovu selekciju i tako sačuvao pojedince, možda i najbogatije. Tek, sudu javnosti, poreskim organima i pravim sudovima prepušteni su manje značajni likovi, što ne znači da i oni nisu „skidali kajmak“ mimo poreskih i drugih organa.
Pravu senzaciju je pre pet godina izazvalo masovno „curenje“ 11 miliona dokumenata iz Paname kada se pokazalo da je panamska advokatska firma „Mosak Fonseka“ 40 godina pomagala svojim klijentima, odnosno 210.000 kompanija, da peru novac i izbegavaju plaćanje poreza. Kao posledica, usledilo je nekoliko smena i nikom ništa. Štaviše, novinarka Dafne Karuana Galicija, koja je povela istragu „Panama papira“, ubijena je u eksploziji bombe postavljene na njen auto u blizini njene kuće na Malti.
Poslednje u nizu velikih „curenja“ podataka, posle „Panama papira“ 2016. i „Rajskih papira“ iz 2017. godine, dogodilo se ovih dana pod nazivom „Pandora papiri“, koje je ujedno i najobimnije do sada, a na njima je radio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) sa oko 600 novinara koji su u dokumentima pronašli imena oko 35 aktuelnih i bivših lidera zemalja, kao i više stotina zvaničnika, poput sudija, ministara, gradonačelnika. Novinari su proučili oko 11,9 miliona dokumenata iz 14 kompanija za finansijske usluge u zemljama poput Britanskih Devičanskih ostrva, Paname, Belizea, Kipra, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Singapura i Švajcarske. U njima se nalaze i imena više od 100 milijardera, ali i slavnih ličnosti. Nije poznato kako su dokumenta došla do njih.
Dokumenta, koja uključuju mejlove i druge dopise, pružaju redak uvid u tajni svet ofšor-finansija i otkrivaju finansijske tajne nekih od najbogatijih ljudi sveta, poput češkog premijera Andreja Babiša, azerbejdžanske vladajuće porodice Alijev, kralja Jordana Abdulaha II, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, predsednika Kenije Uhuru Kenijate, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegove supruge, bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana… Svi oni su pokušali da sakriju svoja bogatstva ili poslove. Bilo da se radi o nekretninama u vidu basnoslovno skupih vila ili fiktivnih firmi preko kojih bi se zametnuo ili „oprao“ neprijavljeni novac.
Interesantno je da istražitelji koji su „češljali“ „Pandora papire“ naglašavaju da u ovim dokumentima nema imena predsednika Rusije Vladimira Putina, za kojeg SAD sumnjaju da ima tajno bogatstvo, ali pojavljuju se imena njegovih brojih saradnika, preko kojih se, u stvari, „puca“ na samog Putina.

ĐUKANOVIĆ, SIN I ĆERKE FIRME Za nas su najzanimljiviji likovi s ovog podneblja, pa tako u prvi plan pada predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov sin Blažo, koji su, kako pokazuju ovi papiri, 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju imovinom skrivajući se iza mreže kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih Ostrva, Paname i Gibraltara. Kako se dalje navodi, sin predsednika Crne Gore je iskoristio strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.
Iz kabineta predsednika Đukanovića su brzo demantovali navode o novčanim i poreskim malverzacijama preko ofšor-destinacija, ne poričući formiranje navedenih kompanija, ali ističu da je to bilo 2012, u periodu kada on nije bio javni funkcioner.

STANOVI U BUGARSKOJ U dokumentima se pojavljuju i poznati likovi iz Srbije, a u okviru međunarodnog projekta „Pandorini papiri“ predočili su ih novinari KRIK-a, domaće mreže za istraživanje kriminala i korupcije koja se finansira iz SAD. U njima se ponovo tvrdi da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju. Mali je kao vlasnik dve ofšor-kompanije s Britanskih Devičanskih Ostrva navodno kupio 23 stana, a još jedan je kupio na svoje ime. Nova dokumenta u projektu „Pandorini papiri“, sertifikati o vlasništvu nad firmama, tobože otkrivaju da je Mali ipak bio i vlasnik ovih kompanija, što je on svojevremeno demantovao.
Još tokom prve pojave afere, Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ukazale su na više problematičnih novčanih transakcija Siniše Malog. Međutim, Više tužilaštvo je obustavilo postupak, navodeći da nije pronašlo dokaze za kriminalne radnje.
Ovog utorka i sam Siniša Mali ponovo je opovrgao tvrdnje KRIK-a: „Zamolio bih one koji se bave tom temom da prestanu da lažu. Tako mogu da kažu da imam 240 ili 2.400 stanova. Nema nikakve razlike. Imam jedan stan koji sam uredno prijavio i tamo idem s decom na letovanje. Ja nisam ni Dragan Đilas, niti sam Gojko Đilas… Tema je kako skrenuti pažnju sa Dragana Đilasa, sa njegovih ofšor-kompanija, sa Gojka Đilasa. Nije problem njima da meni izmisle 24 stana, tema je gde su računi Vučića kojih naravno nema.“

SVETSKI POREZ Da bi, valjda, donekle doskočili ovim „poreskim rajevima“, na ovogodišnjem sastanku ministara finansija Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) odlučeno je da se uvede takozvani „svetski porez“, odnosno da se fiskalna obaveza od najmanje 15 odsto naplaćuje u zemlji gde se odvija aktivnost kompanije a ne kao do sada u njenom sedištu, obično lociranom u nekoj zemlji s niskom poreskom stopom.
Ekonomisti su jednoglasni da ovaj poreski sporazum neće biti uspešan ukoliko ga ne podrže zemlje koje se smatraju poreskim rajevima, poput Irske, Luksemburga, Holandije…, čija ekonomija cveta od priliva milijardi dolara investicija multinacionalnih kompanija upravo zbog nižih poreza koje te zemlje imaju.
Uostalom, treba podsetiti da se u globalnom sistemu oporezivanja promene ne dešavaju tako često. Naprotiv. Prva odluka koja je do danas na snazi, da se porez plaća u zemlji gde je sedište firme, a ne gde posluje, doneta je pre sto godina, posle Prvog svetskog rata, u Ligi naroda. A o tome uglavnom odlučuju oni koji su tu meru i doneli, odnosno oni koji su i formirali ofšor-zone i za sebe stvorili „poreske rajeve“.

[/restrict]