Spasavanje redova Kostića

Od kada smo 15. januara objavili peticiju u kojoj zahtevamo ostavku predsednika SANU Vladimira Kostića, a zatim narednog dana održali prvi javni protest ispred zgrade Akademije, imali smo bar dva oglašavanja Istorijskog odeljenja, saopštenje Predsedništva i saopštenje Izvršnog odbora, opstrukciju pokušaja održavanja sastanka Odeljenja za društvene nauke i odbijanje Odeljenja za jezik i književnost da sazove posebnu sednicu tog odeljenja na kojoj bi se raspravljalo o izjavama gospodina Vladimira Kostića

Akademik Časlav Ocić je u nekoliko javnih nastupa izneo brojne probleme koji postoje u radu SANU, a antologijskim saopštenjem oglasio se i časni akademik Piper, koji je uz akademika Tešića potpisao i peticiju. Kostić je u svom omiljenom Nedeljniku opet dobio naslovnu stranu uz preštampavanje njegovih ahtisarijevskih stavova o Kosovu, oglasio se akademik Varadi, a od prozvanih srpskih patriota oglasio se akademik Krestić. Akademici Čavoški, Bećković, Vojvodić, Arsić Basara, Danojlić i brojne druge patriote i dalje mudro ćute i zapanjujući srpsku javnost čekaju da oluja prođe. Ima i onih koji se vrlo nelagodno osećaju, ali kao dopisni članovi moraju da ćute.
Sve u svemu ova i ovakva akademija, sem nekoliko časnih izuzetaka, izgleda stoji iza ovakvog predsednika i nema nikakav problem sa stavovima koje on iznosi o Kosovu, sa njegovim svođenjem Srba u Crnoj Gori na manjinu, sa predajom Odeljenja za društvene nauke Tiboru Varadiju, i raznim sličnim tendencijama koje tamo postoje. Šta da se radi, akademski dodatak je oko 100.000 dinara, po raznim projektima se dobija još više, a SANU je nedavno dobila šest miliona evra za rekonstrukciju zgrade i još toliko za digitalizaciju. Ima akademika koji uzimaju od dve do sedam hiljada evra mesečno. Koga bre briga za to šta Kostić priča o Kosovu…
Akademik Krestić baš to i kaže. Kostić, tvrdi Krestić, krši Ustav, ali i ne čini ništa što je suprotno interesima Srbije i srpskog naroda!? On je, međutim, preduzimljiv i oživeo je rad Akademije (čitaj: donosi novac), i jedno priča a drugo radi!? Dakle to što Kostić iznosi stavove koji su u suprotnosti sa Ustavom, koji su u suprotnosti sa stavovima koji su dominirali tokom sesije unutrašnjeg dijaloga u Akademiji, koji su nekompetentni, nije nikakav problem jer je Krestić procenio da je on preduzimljiv i da jedno priča, a drugo radi. Alal vera za takvu procenu i takve kriterijume dostojnosti predsednika Akademije…
Obraćanje gospodina Krestića takođe je nedostojno jednog akademika. Suočen sa silnim problemima u kojima se SANU nalazi velikim delom i zbog njegovog delovanja, on je odlučio da me vređa, defamira, i da mi podmeđe razne stvari. U svim brojnim nastupima sam i o njemu i o svim ovim ljudima govorio sa poštovanjem kao o velikim srpskim patriotama i naučnicima. Nimalo ironično, nimalo „provokativno“. Moj problem i pitanje koje postavlja javnost jeste zbog kojih razloga ovi ostali ćute, a Krestić pribegava gornjem sofizmu da odbrani opstanak Kostića na čelu SANU? Konačno, oni su ti koji dezavuišu svoj raniji ugled braneći neodbranjivo i ćuteći.
Krestić pokušava da me dezavuiše time što bi me uvukao u poznati spor domaćih istoričara oko broja srpskih žrtava u Jasenovcu i NDH. Za to sam apsolutno nekompetentan i u taj spor se ne mešam. No ko daje Krestiću za pravo da čoveka sa kojim se ne slaže u tom sporu, gospodina Đurića naziva „Tuđmanovim sledbenikom“!? Je li to misli i za Srđu Trifkovića ili za Mileta Bjelajca, koji se ne slažu sa uobičajenim brojem srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu? Pobogu, čoveče!
Što se tiče izbora novih članova Odeljenja za društvene nauke, pre tri godine je petoro akademika iz Istorijskog odeljenja bilo pridodato ovom odeljenju i upravo oni su uz akademika Čavoškog odigrali ključnu ulogu u odluci da se ne podrže Antonić i Stepić npr. nego Pavle Petrović i Arpad Lošonc. U ovom našem malom selu svi znaju da je gospodin Krestić siva eminencija ovog odeljenja i da je on uz akademika Subotića pomogao da se izaberu upravo drugosrbijanski kandidati koje je promovisao predsednik Kostić.
Izložba. Imao sam uvid u koliko znam jedinu recenziju izložbe koju je napisao akademik Dimić. Ona je pozitivna i eksplicitno kaže da autori i ne moraju da uvaže sitne primedbe koje je naveo. Gospodine Krestiću, postoji li druga recenzija i na osnovu čega je Odeljenje istorijskih nauka donelo odluku da se izložba zaustavi? Možete li da objavite zapisnik sa sednice da vidimo šta se tu dešavalo, ako ne postoji negativna recenzija? Uzgred, neosporna je činjenica da su pomenuti ambasadori posetili Akademiju u novembru i da je nakon toga izložba trajno otkazana. Nekoliko ljudi iz Akademije, i sam Đurić tvrde da ta dva čina jesu povezana.
Što se tiče opšteg stanja Akademije, treba pročitati intervju upravo akademika Krestića dat Novostima 2014. povodom njegove knjige o, kako on kaže, antisrpskom delovanju SANU. On tu govori o tome kako su društvene nauke potisnute u zapećak, o tome kako se ljudi plaše zbog privilegija, odnosno vode politiku nezameranja, kako im predsednik ne da da se oglase povodom antiustavnih odredbi Statuta Vojvodine (zamenite ovo s Briselskim sporazumom npr.), kako se u Akademiju ulazi lobiranjem, preko kumova i prijatelja, a ne preko rezultata. (Neki tvrde da i „keš“ ume da pomogne…) Pa šta se to, gospodine Krestiću, promenilo od 2014?
SANU je danas privatizovana institucija u kojoj gospodin Kostić i njemu bliski ljudi sve kontrolišu i uz velika sredstva kojima raspolažu usmeravaju Akademiju u pravcu koji nema nikakve veze s interesima srpskog naroda i srpske države. Apsolutno su netransparentni mehanizmi uvođenja novih članova. Čini se da je gospodin Kostić čovek sa visokim političkim ambicijama i čini se da su faktički čitava SANU i njena kadrovska politika stavljeni u funkciju njegovih budućih ambicija.
Ovaj problem će se rešavati kada Srbija bude u manjoj meri protektorat nego što je danas. Mora se smanjiti veliki novac koji se tamo usmerava i koristi za korupciju, a valjalo bi razmisliti i o onome što je nekoliko ekskomunističkih zemalja uradilo: da se raspusti cela Akademija i da se onda po zaista meritornim kriterijumima bira ograničen broj ljudi koji će tu biti zbog časti, a ne zbog para.
Dotle, valja se setiti jedne reči koju naš narod koristi u Crnoj Gori. Zastiđe.