Претрага по кључној речи

ЕНТРОПИЈСКА ПОЛИТИЗАЦИЈА САНУ (2.део)

СЛОВО О СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ ДАНАС Одељење друштвених наука одумире, не бирају се нови чланови, иако у Србији на пољу друштвених наука влада динамична и креативна атмосфера: дела српских стратеголога, геополитичара и геоекономиста, …

Више

O фалсификовању историје и фалсификаторима (1. део)

Јавност треба да зна да је највиша научна установа Србије, кад је реч о проблему геноцида почињеног над Србима у Јасеновцу и у читавој НДХ игнорисана, а ћутањем државе пружена је подршка фалсификаторима наше историје. …

Више

ЈЕДАН ЗА СВЕ, СВИ ЗА КУРТИЈА

Пише Часлав Оцић Одговор академика Часлава Оцића на реаговање Извршног одбора САНУ (Грубе неистине и конфабулације, Печат, 7. јула 2023, стр. 52) Дана 23. јуна 2023. у Печату сам објавио отворено писмо генералном секретару САНУ …

Више

КО И КАКО У САНУ ПОМАЖЕ АЉБИНУ КУРТИЈУ?

Отворено писмо генералном секретару САНУ академику Небојши Лалићу   Пише Часлав Оцић, академик Часни и компетентни чланови САНУ дају велики допринос очувању КиМ у Србији, али у тој институцији постоје и они који тај рад …

Више

СУОЧАВАЊЕ СА САДАШЊОШЋУ

Поред јулијанског и грегоријанског, Србија је добила и константиновићевски календар. Он каже да данас живимо у деведес’ тридесетдругој години једне зацрњене прошлости. Она креће од стварних и фалсификованих несрпских лешева и шлајфује у нашем суочавању …

Више

ОБЗОРЈЕ НОВОГ СВЕТА – Храм или пијаца

Како се разговор на животно важну тему „Европа и Русија“ са универзитета и САНУ пренео међу зидове Кустуричине вишеградске тврђаве културе Сасвим је извесно да данас у друштвеном и научном смислу нема важније, актуелније, инспиративније, …

Више

Крај Одељења друштвених наука или почетак краја САНУ?

Поводом изборне скупштине САНУ Пише Бојан Драшковић Катастрофалан исход гласања Изборне скупштине САНУ о кандидатима Одељења друштвених наука за избор дописног члана нагнао је академика Косту Чавошког да понуди (не да поднесе) оставку, с интересантним …

Више

Можемо ли разумети како нас други виде ако сами не знамо ко смо?

Пише Ненад Николић Предстојећи научни скуп „Српска књижевност у историјама књижевности – поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика“, заказан за 22. и 23. новембар у САНУ (Академијски одбор за српско питање), надахнуо је писмо …

Више

ПРИГОВОР БЕЗ ОДГОВОРА

Пише Филип Раке Вукајловић ПОВОДОМ ИЗБОРА У САНУ 2021 Игром случаја, последњих неколико година сам доста времена провео бавећи се проблемима науке и високог школства у Србији и, с тим у вези, пратио сам рад …

Више

ИМЕ ЈЕЗИКА

Србија је земља чуда. Ова, у нерегуларним околностима често понављана мисао бива трик-коментар онда када осећања гуше разум, или када разум не успева да пружи уверљиво објашњење за национална застрањивања. Призивање чуда, поретка логици недокучивог, …

Више

Неистините и тенденциозне тврдње

У тексту под насловом „Певање и мишљење о Косову и смрти” аутора Миливоја Павловића, који је у листу „Печат” објављен 1. октобра 2021. године, изнета је неистинита, сасвим неутемељена и крајње тенденциозна тврдња да „САНУ …

Више

ЧЕСТИТОСТ АКАДЕМИКА

СЛУЧАЈ ДЕЈАНА ПОПОВИЋА Пише Филип Раке Вукајловић Пријава против Вулетића је добра вест за високо школство у Србији јер нико није и не сме бити недодирљив, а запослени на факултетима морају се доследно придржавати Кодекса …

Више

ЧЕГА СЕ ТО СТИДИТЕ?

КРИЗА У САНУ Одбијањем да прихвати јавно изјашњавање о Косову и Метохији, руководство САНУ јасно показује да ову институцију више замишља као неко тајно друштво, него као орган који својим јавним деловањем треба да даје …

Више

НЕШТО ЈЕ ТРУЛО У АКАДЕМИЈИ СРПСКОЈ

КУДА ИДЕ САНУ? Не улазећи у то да ли је непромишљена, или је баш промишљена, изјава председника САНУ Владимира Костића о томе како Косово и Метохија нису српски, дата 2015. и поновљена пре неколико месеци, …

Више

НИН И САНУ

Поводом текста Василија Ђ. Крестића “Прорадила је машта умишљеног тужиоца”, објављеног у претходном броју Печата (652) Уз извињење читаоцима и уредницима што се у кратком року јављам у Печату већ трећи пут, осећам потребу да …

Више

Ни косовоизручитељство, нити јасеновачки ревизионизам

Поводом расправе о изјавама председника САНУ Да ли најученији, најмудрији и, претпоставка је, најбољи међу нама више не маре за своју земљу и свој народ, нарочито онај сатеран у гета на окупираном Косову и Метохији? …

Више

Прорадила је машта умишљеног тужиоца

Да ли Миша Ђурковић, као прави револуционар, чини све да уништи САНУ? Објављујемо реаговање на текст аутора Мише Ђурковића „Спасавање редова Костића“, штампан у „Печату“ број 651 (од 5. фебруара 2021) Kао што сам у …

Више

СЛОВО О НОВОЈ ВИЗИЈИ ЗА СРБИЈУ

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА САНУ О СТАТУСУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Пише Предраг Пипер На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа …

Више

Шта академик Василије Ђ. Крестић таји о изложби „Тотални геноцид“

Објављујемо реаговање на ауторски текст академика Василија Ђ. Крестића – штампан под насловом „О САНУ и њеном председнику“ у 650. броју нашег листа (29. јануар 2021) Пише Вељко Ђурић Мишина Нисам се дуго двоумио да …

Више

Спасавање редова Костића

Од када смо 15. јануара објавили петицију у којој захтевамо оставку председника САНУ Владимира Костића, а затим наредног дана одржали први јавни протест испред зграде Академије, имали смо бар два оглашавања Историјског одељења, саопштење Председништва …

Више

Косово између дефетизма и тихе предаје

Да ли се на челу најелитније српске академске установе нашао Србин који не само да сумња у моралну и материјалну снагу сопственог народа да ствара и мења историју већ и интелектуалац спреман да неправду прихвати …

Више

Реаговање САНУ

Објављујемо реаговање САНУ на тврдњу („рекла су ми два академика“) изнету у интервјуу господина Мише Ђурковића штампаном у Печату број 649, од 22. јануара 2021 Српску академију наука и уметности (САНУ) је током протеклих година …

Више

Миша Ђурковић – Док се народ пита…

Да ли ће бирајући пут Владимира Костића, уместо пута Стојана Новаковића, ова генерација академика остати убележена у историји као прва којој је српски народ дошао под прозор да протестује У обе иницијативе у које сам …

Више

Академија из Кнез Михаилове 35 сада није Српска

„Или-или“ и после тога Кад су при избору за нове чланове Академије у буљуцима кренули другосрбијански учењаци, који су САНУ презирали, јасно је да је циљ да од Српске академије не остане ништа Човек који …

Више

Путовође

Слово о нацији и интелектуалним елитама Пише Милан Ружић Постоје људи национално освешћени који свећом свог ума и резултатима у науци показују овом народу пут кроз ноћ, али промаја која настаје дувањем ветра кроз празне …

Више

ДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ МИХАИЛА МАРКОВИЋА

Деценија је протекла од смрти Михаила Марковића, једног од најзначајнијих српских и светских мислилаца 20. века. Овај филозоф марксистичко-хуманистичке оријентације, академик САНУ, неуморни стваралац и активиста оставио је за собом трајно, изузетно вредно дело. Сећању …

Више

СЛАВИЦА БАТОС – КАКО НАСТАЈЕ СЛИКА (први део)

Разговарала Биљана Јотић О недавно завршеној ретроспективној изложби дела Љубе Поповића, поставци која је с изузетним успехом била приређена (од 4. септембра до 20. октобра) у галерији САНУ, с аутором изложбе, уметниковом животном сапутницом Славицом …

Више

Бескрајни српски понор

О САНУ, системској неодговорности и националном суноврату уместо препорода Много се у протеклим месецима писало и говорило о дешавањима у Српској академији наука и уметности и око ње. За то је постојало више повода. Ломила …

Више

Атентат на разум?

Пише Бојан Јовановић Својеврстан је парадокс и несхватљиво да поједине научне области и дисциплине годинама и деценијама нису заступљене својим представницима у одговарајућим одељењима САНУ. На Академијином сајту самокритички се говори о том проблему и …

Више

Радован Бели Марковић – Старе ране „подљућују“

Судбина народа није запечаћена све док народ сам себи не пресуди, не сачекавши да Предраг и Ненад до коња дорасту, и док Боланом Дојчину кости не утегну, као и да се оном коњицу замладе спржена …

Више

Учитавање могућег смисла – Шетачи по Академовом врту

Да је правде и среће, сваком живом створу би требало омогућити неко почасно звање: живљење је напорна, мучна работа, и ко издржи до седамдесете заслужује дивљење, ако не и какав орденчић. Пробирљивост и искључивост увео …

Више

Драган Лакићевић – Све мислим маштарија је

Док се тек слутило „отцепљење“ Црне Горе, писао је студентима књижевности у Црној Гори: Шта ћете бити – знати и учити, ако ваша домаћа књижевност не буду Доситеј, Вук, Змај, Андрић, Црњански, Исидора, Меша, Дучић, …

Више

Заштитник грађана и Влада зазиру од речи српски

УПОЗОРЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА „Уз одредницу ‘држављанство’ никако није лингвистички могуће протумачити придев ‘српско’ у значењу „који припада српском народу“, како су то наведени Бошњак и „српски“ заштитник грађана протумачили. Управо због те …

Више