ВЕРА ИЛИ ВЕЧЕРА

Као савезници у борби против непослушних држава и народа, ЛСВ Војвођани на тлу Србије бране Запад од српског национализма, Русије и православља, а патриотизам представљају као балканску смуту српског и руског империјализма

Пише Недељко Куљић

Чанковци су променили име. Досадашњем (латиничном) ЛСВ дописано је – Војвођани. Булумента окупљена у конгрес променила је и руководство. Поглавника Н. Чанка заменио је викар врхбанатски Б. Костреш, политичког Курту сменио Мурта. Полусвет сабран око користи и потказивања обраћен у политичаре.
Шта ће у раду ове локалне секте донети промена руководства, а шта промена имена? Ништа под милим Богом. Приватни политички предузетници, преплаћени Чанак и допоглавник Костреш, нису аутономни. Прикључени на фондове међународних картела и „господара новца“, они су део система мрежне окупације, део формација послуге и људи позајмљеног мишљења. Као савезници у борби против непослушних држава и народа на тлу Србије бране Запад од српског национализма, Русије и православља, а патриотизам представљају као балканску смуту српског и руског империјализма. По начелу „држ’те лопова“, за Чанка је патриотизам „несебична љубав према новцу“, а патриоте „они који би продали с мртве бабе покров“.
У истом кључу и домољубиву бригу о „војвођанским новцима“ откривамо као аутопројекцију и потврду слогана: „лаж по лаж, политички програм“. Потврђујући да су у лажи кратке ноге а дуги прсти, домољуби су се, све чувајући „наше новце“, лично обогатили. Н. Чанак за себе (на ТВ) каже да је имућан, коадјутор Костреш запоседа земљу и гради мегаструктуре на обали Тамиша, Поморишки подиже електрану у Ботошу. По договору с владајућом странком потрошени „кадрови“ ЛСВ-а су још на државним јаслама, а привилегије у облику станова, путовања и „новаца на руке“ измичу контроли. Панонски ријалити: наше новце чувају у свом џепу. „Данас можете имати све“, каже афористичар, „ако немате своје ја.“ И када смо мислили да су се политички упокојили, да су купили шта су хтели и отели шта су могли, ево их опет са изанђалим причама и реновираним лажима. Уместо парастоса, поново би власт и државу у аренду.

БЕСКРАЈНО ЗАПЛИТАЊЕ Како позиција издржаваног обавезује на бескрајно заплитање у лажи, опсесивне оптужбе на рачун Србије се морају понављати и прилагођавати околностима. Претходе им увек ставови налогодаваца и финансијских респиратора. Инцидент у Бањској је био повод да се држава и црква оптуже за тероризам, а рат у Украјини за слуганство Русији. Представник КФОР-а је 2022. „очима видео“ шверц оружја возилима хитне помоћи у манастире СПЦ. Чанак је шверц оружја „очима гледао“ на Цетињу и у припреми (БИА) „балван револуције“ у Крајини. Север Космета је, вели, зона тероризма, а у манастирима СПЦ у Црној Гори и Космету се чувају дуге цеви. Срби „дижу барикаде према миру и балване према цивилизацији“ (А. Кишјухас). Александар Солжењицин каже: „Они лажу. Ми знамо да они лажу. Они знају да ми знамо да лажу. Они и даље лажу.“
Тешко је побројати све апорије и гафове у њиховим јавним иступањима. Борци против централизма подржавају бошњачки унитаризам. Аутори резолуције о геноциду у Сребрници говор о страдању Срба називају „покривалицом и мизансценом за будуће пљачке“ (А. К.). Заговорници краја историје и географије цртају границе у Србији и према браћи у окружењу. Траже да признамо независност Космета и бранимо украјинске границе. Противници српског јединства позивају на одбрану од „разбијања исконског војвођанског бића“ (А. Оџић). Русија је терористичка држава, Космет европска демократија. Путин ратни злочинац, трговци бубрезима борци за слободу. Док једу из руку оних који су нас бомбардовали и уводили нам санкције, захтевају санкције Русији. Позивају на уништење руске пете колоне, а себе виде као заштитнике либералне демократије. „Левичари“ који бране право јачих и богатих. „Што су либералнији, то су вулгарнији“ (Ф. И. Тјутчев).

ПРИЧА О ВОЈВОЂАНСТВУ Промена имена сугерише далекосежније циљеве. Прича о војвођанству није само биртијашка жовијалност и салашарски фолклор Чанка и братије. Још мање литерарни занос равницом („Не дирајте ми равницу“). У времену у којем се потреса свет глобалних лажи треба је схватити као пројекат однарођавања по узусима колонијалног инжењеринга и политичког католицизма. Отужно приклањање новцу скрива борбу за људске душе, продају вере за вечеру. Обрачунавајући се (у чврстој валути) са српским национализмом чанковци сарађују у пројекту крађе српског идентитета. И Турци су знали да је прљаве послове боље обављати туђим рукама, да потурице успешније деле своје него туђинци. Иступајући као Војвођани, Југословени, ватрени Европљани или НАТО пацифисти, врли и конвертибилни „лигаши“, „клубаши“ и слични патогени „приврженост европској породици народа“ исказују отклоном од нежељене српскости. Њихов идентитет је у ономе што нису. Отуда „Србијанци“, а не Срби, Североисточна Босна, а не Република Српска и простачки рефрен „наши“ и „њини“. Република Српска је „прћија шаке криминалаца заливена крвљу“, вели Чанак, предстојећи попис у Црној Гори („Аутономија инфо“ и „Слободна Војводина“) „четнички Grend Slem … део подмукле великосрпске политике… која стандардно краде, отима, подмеће и лаже“.
Аутошовинизам и менажерија милитантних србомрзаца заслужних за изреку „Не бојим се паса него џукела“. Осип Мандељштам би рекао: „Умрећете са устима искривљеним од лажи.“ Лажима усмереним према онима који знају ко су, желе да личе на себе и воле кога хоће.

Аутор је социолог из Зрењанина