Одлазак Исидоре Ж.

Исидора Жебељан (1967–2020)

Опером Зора Д., која заузима посебно место у историји српске музике, јер је то прва српска опера коју су наручили страни продуценти и која је светску премијеру имала у иностранству (Амстердам, 2003), Исидора је зацртала свој уметнички пут којим ће путовати до краја. Опера је настала као поруџбина оперског такмичења Џенесис опера прајзис из Лондона и доживела 22 извођења у четири европске земље за само четири године. The rest is history

Унеско је 2009. годину, стогодишњицу рођења Љубице Марић, прве српске композиторке и академика САНУ, уврстио у свој календар значајних годишњица, и то је на том списку годишњица за 2008. и 2009. била једина година из Србије. Недавним прераним одласком Исидоре Жебељан – најмлађег академика САНУ (примљена са 39 година) и прве жене професора композиције у Србији – више немамо жена академика у музици, али су остали дубоки и значајни музички трагови иза њих. Иако је Исидора мислила да уметност зависи од суда времена и била врло свесна да ће праву оцену о њеној музици донети време, већ за живота оставила је велики и разноврстан композиторски легат.
Опером Зора Д., која заузима посебно место у историји српске музике, јер је то прва српска опера коју су наручили страни продуценти и која је светску премијеру имала у иностранству (Амстердам, 2003), Исидора је зацртала свој уметнички пут којим ће путовати до краја. Опера је настала као поруџбина оперског такмичења Џенесис опера прајзис из Лондона и доживела 22 извођења у четири европске земље за само четири године. The rest is history.
Након успеха опере Зора Д. Исидора Жебељан добија поруџбине значајних институција и фестивала, као што су Венецијанско бијенале (Коњи Светог Марка, 2004), Фестивал у Брегенцу (опера Маратонци, 2008; Зујте струне, за симфонијски оркестар, 2013), Џенесис фондација из Лондона (Песма путника у ноћи, 2003), Универзитет у Кенту (Поломка квартет, 2009), Опера из Гелзенкирхена (Симон изабраник, 2009. и Наход Симон, 2015), Фондација Берлинске филхармоније (Клин-чорба, 2014). Компоновала је за Бечке симфоничаре, Бродски квартет, Октет Берлинске филхармоније, Холандски камерни хор, Лондон Брас… Њене композиције су се налазиле на фестивалима у Торину, Сијени, Гетеборгу, Вроцлаву, Ослу, Јерусалиму, Барселони, Милану, а дела су јој изводили Београдска филхармонија, Academy of St. Martin in the Fields, Симфонијски оркестар из Гетеборга, Симфонијски оркестар РАИ Торино, Краљевска филхармонија Галиције, Нова филхармонија Вестфалије, Лутославски квартет, ансамбл Сентијери селвађи из Милана.
И у првој опери и касније Исидора Жебељан користи наше музичко наслеђе, јер такав јој је био генетски код, који носи од срећног, бајковитог и магичног детињства у Зрењанину. Или како је говорила, све те честице које сам сакупљала у тим тренуцима, честице љубави, радости, усхићења, тражења и проналажења, све је то створило посебно место у мапи душе, и то ме је чувало и чува и дан-данас на опасном путу којим сви пролазимо током живота.
Од Зоре Д. она често употребљава лествице народне музике које имају прекомерну секунду, а ритмичко-метричке компоненте њене музике често се одликују мешовитим балканским ритмовима. Сама опера обојена је микроелементима музичког фолклора, и то српског (војвођанског), румунског и јужнобалканског. У композицији Зујте струне Исидора у форми песме и игре духовито и надахнуто користи аутохтоно музичко наслеђе у брзом, дивљем, откаченом балканском плесу са фоном Моцартове Чаробне фруле. За београдску поставку комада Чудо у Шаргану Љубомира Симовића 2002. компоновала је мелодију са одликама народне музике из централне Србије, украшену мелизмима и предударима, по својој форми налик болеру. Чудесно је ту тему свирао њен супруг, један од њених мушкараца (отац, муж, син – Петар, Борислав, Петар) обоиста Борко Чичовачки уз Исидорину пратњу на Концерту у Студију 6 пре две године. Мени се највише свиђала једноставна и тамна композиција за соло клавир Дарк велвет, са својом бескрајном Малеровском интимном носталгијом.
Као сваки одговоран уметник Исидора је сматрала да је класична музика у Србији на најнижој тачки откад постоји појам класичне музике у српској свести. Међутим, мислила је да би српска музика могла да нађе високо место међу европским музичким породицама, ако би се презентација наше музике чинила са љубављу, достојанством и поштовањем. Залагала се да наши извођачи користе сваку прилику да изводе српску музику у иностранству, а такође и да се наши музиколози не стиде дивних српских елемената музике једног Душана Радића, Лудмиле Фрајт или Љубице Марић, да бисмо могли да на светским концертним подијумима слушамо много сјајне музике и Властимира Трајковића и Зорана Ерића и других наших композитора.
Дужина пута није важна него какво је било путовање. Исидора Жебељан блеснула је као комета на нашем музичком небу и за собом оставила сјајан траг.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *