Ђорђе Балашевић (1953–2021)

Не ломите ми багрење

Верујем, цењени суде, да добро познајеш људе
Ви барем имате посла, јер ћуд је ћуд, а суд је суд
Верујем, цењена главо, да си и учио право
Да сваком судиш поштено, јер част је част, а власт је власт

И све по закону, за то сам први
Не би било ове крви да је било све по закону

Власт је власт
И ја то поштујем, ту су параграфи па заграби
Нек исто је и ђаволу и ђакону
Па нек се зна

Нек су ми газили њивом, мојом се сладили шљивом
Увек је лопова било јер ћук је ћук и вук је вук
Никада злотвора доста, суша ми уништи бостан
И лед се проспе пред жетву, ал’ лед је лед, а ред је ред

И прекардашило, им’о сам багремову шуму
Тамо доле према друму, па сам чекао

Ред је ред
Полако комшије! Не може само да се уђе
Да се руши туђе, лепо сам им рекао

Не ломите ми багрење
Без њих ће ме ветрови одувати
Пустите их, морају ми чувати
Једну тајну златну као дукати
Не ломите ми багрење, под њима сам је љубио
Босоногу и одбеглу од сна

Људи смо, цењени суде, па нека буде шта буде
Жао ми марама црних, ал’ плач је плач, а мач је мач
Не питај шта би сад било кад би се поново збило
Не питај да ли се кајем, јер јед је јед, а ред је ред

И све по закону, ту су параграфи па заграби
Поштено и за веру и за неверу

Ред је ред
Све ја то поштујем јер више било би убица
Него птица које одлећу ка северу

Не ломите ми багрење
Без њих ће ме ветрови одувати
Пустите их, морају ми чувати
Једну тајну златну као дукати…

Не ломите ми багрење, под њима сам је љубио

О, зар морам да вам поновим?

Оканите се њих јер све ћу да вас поломим!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *