Iščezavanje činjenica

VAKCINE I POVERENJE (Drugi deo)

U okviru borbe protiv virusa korona pojavile su se i prve vakcine, koje treba da deluju po principu tzv. vektorskih vakcina. Bez obzira da li su iz Velike Britanije, Rusije ili Kine, one su vektorske. Ozbiljna medicinska struka i kod nas i u svetu je tim povodom postavila nekoliko pitanja. Šta su vektorske vakcine? Da li postoje studije koje garantuju, dugoročno gledano, bezbednost? Postoji li onkogeni potencijal izmenjenih ćelija? Mogućnost razvoja autoimunih oboljenja? Šta je s pacijentima s hroničnim virusnim infekcijama, budući da se takvi često isključuju iz bezbednosne faze ispitivanja (hepatitis B, hepatitis C, HIV, pa čak i herpes)? Interakcija s drugim živim virusnim vakcinama iz redovnog rasporeda? Na mnogo pitanja treba odgovoriti pre nego što se euforično prvi stane u red za grabljenje cepiva i uključivanje trećine svoje populacije u opasan eksperiment. Vođeni načelom „Neka se čuje i druga strana“, nastavljamo anketu u kojoj svoje ocene i promišljanja na temu aktuelne situacije povodom vakcina protiv virusa korona iznose ugledni delatnici naše javne scene.

Dr Zoran Čvorović

CONDITIO SINE QUA NON

Opšta vakcinacija bila bi neupitna samo u društvu koje je u svakom smislu, pa i u smislu biopolitike, čiji je sastavni deo zdravstvena zaštita, sigurno u sopstvenu državnu vlast

Živimo u doba nesavladivih protivrečja: s jedne strane, niz evropskih država ozakonjuje eutanaziju, kao izraz krajnjeg individualizma (država pomaže pojedincu koji želi da se ubije), a s druge strane nameće se kolektivistička mera obavezne vakcinacije. Takva mera svakako pripada drugačijem poretku vrednosti, u kome je dobro zajednice (sticanje „opštenarodnog“ imuniteta) iznad prava pojedinca.
Ipak, ne zaboravimo: opšta vakcinacija bila bi neupitna samo u društvu koje je u svakom smislu, pa i u smislu biopolitike, čiji je sastavni deo zdravstvena zaštita, sigurno u sopstvenu državnu vlast. Država bi, dakle, morala biti kadra da proizvodi svoje, bezbedne vakcine, ne podležući pritisku međunarodnih organizacija koje se, navodno, brinu za zdravlje čovečanstva (a sponzorišu ih sumnjivi tipovi poput Bila Gejtsa, recimo), a pogotovo ne podležući pritiscima multinacionalnih kompanija čiji cilj nije opšte dobro nego profit po svaku cenu. S obzirom na to da Srbija ne spada u države koje mogu da odbrane svoj „zdravstveni suverenitet“, ostaje nam da se, s punim pravom i odgovornošću, setimo člana šest Univerzalne deklaracije UN o bioetici i ljudskim pravima: „Bilo kakva intervencija u profilaktičkim, dijagnostičkim ili terapeutskim ciljevima mora da se sprovodi na osnovu prethodne, slobodne i informisane saglasnosti lica koga se to tiče, na osnovu potpune informacije. U takvim slučajevima saglasnost mora biti javno iskazana i može biti opozvana u bilo kom trenutku i iz bilo kog razloga, bez negativnih posledica ili štete.“

[restrict]

Rade Janković

BUDUĆNOST SAVRŠENOG ZLOČINA

Ono što je nekada bila ideologija danas je medicina. Ona bukvalno gospodari životima i telima čitavog čovečanstva

Činjenice više nemaju vrednost po sebi, niti istina ima veze sa stvarnošću. Činjenice iščezavaju a istina se modifikuje. Više nije moguće uspostaviti vezu između činjenica i istine. Činjenice govore, na primer, da vakcine smanjuju broj obolelih od zaraznih bolesti, ali istina je da među vakcinisanima opada imunitet i raste neplodnost. Vezu između činjenica i istine – da u vakcinama postoji još nešto što smanjuje imunitet i povećava neplodnost – nije moguće utvrditi sve dok se ne shvati da je klasična Monteskjeova podela na tri vlasti zastarela. Svedoci smo da četvrta vlast koja jaše na „konju bijelom“ uspostavlja globalnu hegemoniju. Medicina, shvaćena u najširem smislu, kao briga za zdravlje ljudi, jeste ta četvrta vlast koja više ne skriva svoje pretenzije da podjarmi sva tri oblika klasične podele vlasti: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ono što je nekada bila ideologija danas je medicina. Ona bukvalno gospodari životima i telima čitavog čovečanstva. Pretenzija marksizma-lenjinizma, da komunizam postane naučni metod danas se potpuno ostvaruje u obliku nauke o zdravlju čoveka. Totalitarizam, koji je za dlaku izmakao Staljinu, Mao Cedundu, Kim Il Sungu, u budućnosti će se ostvariti kao tiranija medicinske struke. To je karika koja povezuje sadašnjost sa prošlošću savršenog zločina. U budućnosti savršen zločin više neće biti puka veština. Biće precizno proračunati intenzitet bola, stepen zadovoljstva, troškovi izvršenja i profit. Savršen zločin, dakle, vršiće se na naučnoj osnovi. Na to upućuje i sličnost između savremenog i komunističkog pravnog poretka koja postaje sve očiglednija. Pre svega, zajedničko im je iščezavanje činjenica. Kao u doba komunizma, kada su iz sveta objektivnog postojanja činjenice nestajale u svetu ideoloških konstrukta, tako i danas iz sveta objektivnog postojanja iščezavaju u svetu subjektivnih uverenja. Činjenice više nisu ekvivalent stvarima nego subjektivnim uverenjima.
Tako je postalo moguće da nas, u najskorijoj budućnosti, primoravaju da se vakcinišemo protiv bolesti o kojoj se još uvek ne zna dovoljno.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski

PROBLEM NISU TOLIKO VAKCINE, KOLIKO NEPOVERENJE U INSTITUCIJE

Naša država je duboko zabrazdila u globalističke vode, to nam diriguju naši „prijatelji“ iz MMF-a i Svetske banke. Hoćemo li se opametiti?

Infekcija virusom korona, nazvana kovid-19, unela je ogroman poremećaj u ionako poremećenu kolektivnu svest čovečanstva početkom 21. veka. Bolest za koju ne znamo sasvim tačno ni kako se prenosi, ni kakav ima tok, ni kolika je smrtnost, bolest u vezi s kojom je proglašena pandemija uz zanemarivanje dosadašnjih standarda Svetske zdravstvene organizacije, bolest koja je visoko politizovana od njene prve pojave na pijaci u Kini. I sada, umesto da odahnemo zbog pronalaska prve, ruske vakcine, koja bi trebalo da obezbedi dugotrajni imunitet u odnosu na ovaj virus, lome se politička koplja oko vakcinacije uopšte i njenih mogućih zloupotreba. Pronalazak prvih vakcina i obavezne vakcinacije kao postupka u organizovanom društvu je izuzetno značajno naučno otkriće u razvoju civilizacije, otkriće koje je omogućilo da ljudi pobede mnoge teške bolesti koje su harale. Setimo se vakcina „beseže“, „diteper“, „polio“. Kod nas su bile obavezne i praktično iskorenile mnoge dečje i druge teške bolesti. Setimo se obaveznog fluorografisanja koje je drastično smanjilo incidenciju tuberkuloze. S pravom se zapitajmo, u čemu je danas problem, otkud toliko jak pokret protiv obavezne vakcinacije? Sloboda ličnog izbora je uvek ograničena slobodom drugih ljudi i socijalnim okruženjem, a regulaciju odnosa između lične slobode i obaveza sprovodi organizovana država. Ali očigledno prisutan stav mnogih ljudi protiv obavezne vakcinacije u stvari ukazuje na mnogo ozbiljniji poremećaj ljudskog društva: na nepoverenje ljudi u institucije sistema. To nepoverenje je zasluženo, jer za poslednjih dvadesetak godina globalističkog razvoja institucije naše države (a i mnogih drugih) postavile su se kao institucije koje – umesto da brane i unapređuju osnovna ljudska prava, pravo na rad, na obrazovanje, na socijalnu zaštitu – sprovode globalističku agendu smanjivanja troškova ovih društvenih funkcija i njihovog prebacivanja na leđa građana. Državni sistem zdravstvene zaštite je urušen, državni sistem obrazovanja je pred nestajanjem, pretvarajući se u „onlajn-škole“. Naša vlast zdušno radi na tom urušavanju, pod nevidljivom palicom globalista. Pogledajte samo Šarčevićeve „mere protiv epidemije“. Škole neće raditi („onlajn-nastava“ nije nastava, kao što je to pokazalo drugo polugodište ove školske godine jer deca nisu ništa naučila), a one što će raditi imaće skraćene časove. Da li epidemija zahteva da se časovi skrate sa 45 na 30 minuta? Pri tome je Beograd pun neiskorišćenih školskih objekata u kojima bi mogla da se odvija nastava sa smanjenim grupama. Ali sve to košta. A to naše globalističke gazde, čiju volju sprovodi naša izabrana vlast, žele da minimiziraju. U novim stambenim kompleksima (Beograd na vodi i mnogi drugi) nije predviđen nijedan vrtić niti jedna škola. Valjda da se ne bi investitor opterećivao „nepotrebnim“ troškovima. Zar je to „za našu decu“? Umesto da se, finansijskim injekcijama u obrazovni sistem, pređe na jednosmensku nastavu u slobodnim objektima, ti se objekti prenamenjuju i krčme u cilju sticanja profita pojedinaca iz stranačkog miljea. Šta se desilo s parcelom na Novom Beogradu pored FDU, koja je već decenijama bila namenjena obrazovanju? Prešla je MUP-u, bez ikakvog otpora od strane Univerziteta u Beogradu ili Ministarstva prosvete. Kao da je MUP jedina državna služba koja treba dobro da funkcioniše. A možda i jeste? Nažalost, naša država je duboko zabrazdila u globalističke vode, to nam diriguju naši „prijatelji“ iz MMF-a i Svetske banke. Hoćemo li se opametiti? Hoćemo li istinski preuzeti odgovornost za svoj narod?

Dr Slobodan Janković

SLUČAJ IZ KENIJE 2014

Da li treba da verujemo u savršenu bezbednost vakcina iza kojih bi, recimo, stala Svetska zdravstvena organizacija?

Niko ne sumnja u postojanje bolesti kakva je korona. Pitanje koje se postavlja, međutim, glasi: da li je moguće da lek za tu bolest bude štetan? Da li je moguće da vakcina protiv korone bude štetna? Nažalost, moguće je. Da ne bismo lutali po moru nagađanja, podsećam čitaoce na ono što se dešavalo pre samo šest godina u Africi.
Kenijska vlada je 2014. bila prinuđena da prekine program vakcinacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a protiv tetanusa, jer je otkriveno da bi peta doza (kako SZO i UNICEF preporučuju) uzrokovala sterilizaciju dva miliona i trista hiljada žena uzrasta od 14 do 49 godina.
Stefan Karandža, predsednik Udruženja katoličkih lekara Kenije i član izvršnog odbora zdravstvene komisije Biskupske konferencije u toj zemlji, za italijanski sajt tempi.it naveo je rezultate zajedničke akcije Rimokatoličke crkve i naučne zajednice koji su se 11. novembra 2014. sastali sa članovima parlamentarnog odbora za zdravstvo. Izjavio je: „Osim što nije bilo krize ili epidemije koji bi opravdali slične mere protiv tetanusa zapitali smo se: Zašto se vakcinišu samo žene uzrasta 14–49 godina? Zašto se to (procedura) radi prikriveno? Zašto je osoblje UN angažovano da sprovodi vakcinaciju, a ne lokalno zdravstveno osoblje? Afrička crkva je svesna da se ne može slepo slušati Svetska zdravstvena organizacija. Dovoljne je podsetiti se da je 1972. pokrenut program istraživanja vakcina protiv fertiliteta (plodnosti) i da je 1992. (nakon 20 godina) proizvedena vakcina protiv fertiliteta koja je u sebi imala dva sastojka, beta HCG i antitetanus. Kampanja koja je ovde započela identična je sa onima koje su sprovedene na Filipinima, u Meksiku i u Nikaragvi a koje su sponzorisale iste organizacije (SZO i UNICEF). Beta HCG je hormon neophodan za trudnoću koji se razvija (u telu) kada žena zatrudni. Kada se ušprica ženama koje nisu trudne u kombinaciji s toksoidnim tetanusom, stvara antitela i protiv tetanusa i protiv hormona beta HCG uzrokujući trajni sterilitet.“
Ko ne veruje da se ovo desilo, može da proveri na adresi: http://www.tempi.it/kenya-chiesa-cattolica-medici-oms-sterilizzare-2-milioni-donne#.VGZYyXIywkg. Da li mi treba da verujemo u savršenu bezbednost vakcina iza kojih bi, recimo, stala Svetska zdravstvena organizacija?

[/restrict]