Ишчезавање чињеница

ВАКЦИНЕ И ПОВЕРЕЊЕ (Други део)

У оквиру борбе против вируса корона појавиле су се и прве вакцине, које треба да делују по принципу тзв. векторских вакцина. Без обзира да ли су из Велике Британије, Русије или Кине, оне су векторске. Озбиљна медицинска струка и код нас и у свету је тим поводом поставила неколико питања. Шта су векторске вакцине? Да ли постоје студије које гарантују, дугорочно гледано, безбедност? Постоји ли онкогени потенцијал измењених ћелија? Могућност развоја аутоимуних обољења? Шта је с пацијентима с хроничним вирусним инфекцијама, будући да се такви често искључују из безбедносне фазе испитивања (хепатитис Б, хепатитис Ц, ХИВ, па чак и херпес)? Интеракција с другим живим вирусним вакцинама из редовног распореда? На много питања треба одговорити пре него што се еуфорично први стане у ред за грабљење цепива и укључивање трећине своје популације у опасан експеримент. Вођени начелом „Нека се чује и друга страна“, настављамо анкету у којој своје оцене и промишљања на тему актуелне ситуације поводом вакцина против вируса корона износе угледни делатници наше јавне сцене.

Др Зоран Чворовић

CONDITIO SINE QUA NON

Општа вакцинација била би неупитна само у друштву које је у сваком смислу, па и у смислу биополитике, чији је саставни део здравствена заштита, сигурно у сопствену државну власт

Живимо у доба несавладивих противречја: с једне стране, низ европских држава озакоњује еутаназију, као израз крајњег индивидуализма (држава помаже појединцу који жели да се убије), а с друге стране намеће се колективистичка мера обавезне вакцинације. Таква мера свакако припада другачијем поретку вредности, у коме је добро заједнице (стицање „општенародног“ имунитета) изнад права појединца.
Ипак, не заборавимо: општа вакцинација била би неупитна само у друштву које је у сваком смислу, па и у смислу биополитике, чији је саставни део здравствена заштита, сигурно у сопствену државну власт. Држава би, дакле, морала бити кадра да производи своје, безбедне вакцине, не подлежући притиску међународних организација које се, наводно, брину за здравље човечанства (а спонзоришу их сумњиви типови попут Била Гејтса, рецимо), а поготово не подлежући притисцима мултинационалних компанија чији циљ није опште добро него профит по сваку цену. С обзиром на то да Србија не спада у државе које могу да одбране свој „здравствени суверенитет“, остаје нам да се, с пуним правом и одговорношћу, сетимо члана шест Универзалне декларације УН о биоетици и људским правима: „Било каква интервенција у профилактичким, дијагностичким или терапеутским циљевима мора да се спроводи на основу претходне, слободне и информисане сагласности лица кога се то тиче, на основу потпуне информације. У таквим случајевима сагласност мора бити јавно исказана и може бити опозвана у било ком тренутку и из било ког разлога, без негативних последица или штете.“

[restrict]

Раде Јанковић

БУДУЋНОСТ САВРШЕНОГ ЗЛОЧИНА

Оно што је некада била идеологија данас је медицина. Она буквално господари животима и телима читавог човечанства

Чињенице више немају вредност по себи, нити истина има везе са стварношћу. Чињенице ишчезавају а истина се модификује. Више није могуће успоставити везу између чињеница и истине. Чињенице говоре, на пример, да вакцине смањују број оболелих од заразних болести, али истина је да међу вакцинисанима опада имунитет и расте неплодност. Везу између чињеница и истине – да у вакцинама постоји још нешто што смањује имунитет и повећава неплодност – није могуће утврдити све док се не схвати да је класична Монтескјеова подела на три власти застарела. Сведоци смо да четврта власт која јаше на „коњу бијелом“ успоставља глобалну хегемонију. Медицина, схваћена у најширем смислу, као брига за здравље људи, јесте та четврта власт која више не скрива своје претензије да подјарми сва три облика класичне поделе власти: законодавну, извршну и судску. Оно што је некада била идеологија данас је медицина. Она буквално господари животима и телима читавог човечанства. Претензија марксизма-лењинизма, да комунизам постане научни метод данас се потпуно остварује у облику науке о здрављу човека. Тоталитаризам, који је за длаку измакао Стаљину, Мао Цедунду, Ким Ил Сунгу, у будућности ће се остварити као тиранија медицинске струке. То је карика која повезује садашњост са прошлошћу савршеног злочина. У будућности савршен злочин више неће бити пука вештина. Биће прецизно прорачунати интензитет бола, степен задовољства, трошкови извршења и профит. Савршен злочин, дакле, вршиће се на научној основи. На то упућује и сличност између савременог и комунистичког правног поретка која постаје све очигледнија. Пре свега, заједничко им је ишчезавање чињеница. Као у доба комунизма, када су из света објективног постојања чињенице нестајале у свету идеолошких конструкта, тако и данас из света објективног постојања ишчезавају у свету субјективних уверења. Чињенице више нису еквивалент стварима него субјективним уверењима.
Тако је постало могуће да нас, у најскоријој будућности, приморавају да се вакцинишемо против болести о којој се још увек не зна довољно.

Проф. др Александар Липковски

ПРОБЛЕМ НИСУ ТОЛИКО ВАКЦИНЕ, КОЛИКО НЕПОВЕРЕЊЕ У ИНСТИТУЦИЈЕ

Наша држава је дубоко забраздила у глобалистичке воде, то нам диригују наши „пријатељи“ из ММФ-а и Светске банке. Хоћемо ли се опаметити?

Инфекција вирусом корона, названа ковид-19, унела је огроман поремећај у ионако поремећену колективну свест човечанства почетком 21. века. Болест за коју не знамо сасвим тачно ни како се преноси, ни какав има ток, ни колика је смртност, болест у вези с којом је проглашена пандемија уз занемаривање досадашњих стандарда Светске здравствене организације, болест која је високо политизована од њене прве појаве на пијаци у Кини. И сада, уместо да одахнемо због проналаска прве, руске вакцине, која би требало да обезбеди дуготрајни имунитет у односу на овај вирус, ломе се политичка копља око вакцинације уопште и њених могућих злоупотреба. Проналазак првих вакцина и обавезне вакцинације као поступка у организованом друштву је изузетно значајно научно откриће у развоју цивилизације, откриће које је омогућило да људи победе многе тешке болести које су харале. Сетимо се вакцина „бесеже“, „дитепер“, „полио“. Код нас су биле обавезне и практично искорениле многе дечје и друге тешке болести. Сетимо се обавезног флуорографисања које је драстично смањило инциденцију туберкулозе. С правом се запитајмо, у чему је данас проблем, откуд толико јак покрет против обавезне вакцинације? Слобода личног избора је увек ограничена слободом других људи и социјалним окружењем, а регулацију односа између личне слободе и обавеза спроводи организована држава. Али очигледно присутан став многих људи против обавезне вакцинације у ствари указује на много озбиљнији поремећај људског друштва: на неповерење људи у институције система. То неповерење је заслужено, јер за последњих двадесетак година глобалистичког развоја институције наше државе (а и многих других) поставиле су се као институције које – уместо да бране и унапређују основна људска права, право на рад, на образовање, на социјалну заштиту – спроводе глобалистичку агенду смањивања трошкова ових друштвених функција и њиховог пребацивања на леђа грађана. Државни систем здравствене заштите је урушен, државни систем образовања је пред нестајањем, претварајући се у „онлајн-школе“. Наша власт здушно ради на том урушавању, под невидљивом палицом глобалиста. Погледајте само Шарчевићеве „мере против епидемије“. Школе неће радити („онлајн-настава“ није настава, као што је то показало друго полугодиште ове школске године јер деца нису ништа научила), а оне што ће радити имаће скраћене часове. Да ли епидемија захтева да се часови скрате са 45 на 30 минута? При томе је Београд пун неискоришћених школских објеката у којима би могла да се одвија настава са смањеним групама. Али све то кошта. А то наше глобалистичке газде, чију вољу спроводи наша изабрана власт, желе да минимизирају. У новим стамбеним комплексима (Београд на води и многи други) није предвиђен ниједан вртић нити једна школа. Ваљда да се не би инвеститор оптерећивао „непотребним“ трошковима. Зар је то „за нашу децу“? Уместо да се, финансијским инјекцијама у образовни систем, пређе на једносменску наставу у слободним објектима, ти се објекти пренамењују и крчме у циљу стицања профита појединаца из страначког миљеа. Шта се десило с парцелом на Новом Београду поред ФДУ, која је већ деценијама била намењена образовању? Прешла је МУП-у, без икаквог отпора од стране Универзитета у Београду или Министарства просвете. Као да је МУП једина државна служба која треба добро да функционише. А можда и јесте? Нажалост, наша држава је дубоко забраздила у глобалистичке воде, то нам диригују наши „пријатељи“ из ММФ-а и Светске банке. Хоћемо ли се опаметити? Хоћемо ли истински преузети одговорност за свој народ?

Др Слободан Јанковић

СЛУЧАЈ ИЗ КЕНИЈЕ 2014

Да ли треба да верујемо у савршену безбедност вакцина иза којих би, рецимо, стала Светска здравствена организација?

Нико не сумња у постојање болести каква је корона. Питање које се поставља, међутим, гласи: да ли је могуће да лек за ту болест буде штетан? Да ли је могуће да вакцина против короне буде штетна? Нажалост, могуће је. Да не бисмо лутали по мору нагађања, подсећам читаоце на оно што се дешавало пре само шест година у Африци.
Кенијска влада је 2014. била принуђена да прекине програм вакцинације Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а против тетануса, јер је откривено да би пета доза (како СЗО и УНИЦЕФ препоручују) узроковала стерилизацију два милиона и триста хиљада жена узраста од 14 до 49 година.
Стефан Каранџа, председник Удружења католичких лекара Кеније и члан извршног одбора здравствене комисије Бискупске конференције у тој земљи, за италијански сајт tempi.it навео је резултате заједничке акције Римокатоличке цркве и научне заједнице који су се 11. новембра 2014. састали са члановима парламентарног одбора за здравство. Изјавио је: „Осим што није било кризе или епидемије који би оправдали сличне мере против тетануса запитали смо се: Зашто се вакцинишу само жене узраста 14–49 година? Зашто се то (процедура) ради прикривено? Зашто је особље УН ангажовано да спроводи вакцинацију, а не локално здравствено особље? Афричка црква је свесна да се не може слепо слушати Светска здравствена организација. Довољне је подсетити се да је 1972. покренут програм истраживања вакцина против фертилитета (плодности) и да је 1992. (након 20 година) произведена вакцина против фертилитета која је у себи имала два састојка, бета ХЦГ и антитетанус. Кампања која је овде започела идентична је са онима које су спроведене на Филипинима, у Мексику и у Никарагви а које су спонзорисале исте организације (СЗО и УНИЦЕФ). Бета ХЦГ је хормон неопходан за трудноћу који се развија (у телу) када жена затрудни. Када се ушприца женама које нису трудне у комбинацији с токсоидним тетанусом, ствара антитела и против тетануса и против хормона бета ХЦГ узрокујући трајни стерилитет.“
Ко не верује да се ово десило, може да провери на адреси: http://www.tempi.it/kenya-chiesa-cattolica-medici-oms-sterilizzare-2-milioni-donne#.VGZYyXIywkg. Да ли ми треба да верујемо у савршену безбедност вакцина иза којих би, рецимо, стала Светска здравствена организација?

[/restrict]

Један коментар

  1. Predrag Nikolić

    Истина је да се треба непрестано сећати члана 6 Универзалне декларације УН о биоетици и људским правима, као и свих правних института уобличених у одбрану човека као слободне личности. Међутим, такозвана неупитност опште вакцинације не може се одржати ни у ком случају, не само у случају притиска међународних организација које спонзоришу такозвани филантропи, него ни у случају када држава производи своје вакцине.

    Напротив, истинска брига за здравље грађана мора се показати преко државног одустајања од продаје и убирања пореза од употребе декларисаних отрова, супстанци несумњиво штетних по људско здравље попут алкохола, шећера, дувана, нездраве хране, пестицида, нездравих појава попут ТВ Пинк и слично.
    Истовремено државно богаћење од употребе ових супстанци и подржавања оваквих друштвених појава, и производња вакцина (макар и у најконтролисанијим условима) неће донети никакву суштинску добробит човечанству. Добробит је могућа само одустајањем од штетних навика које су у супротности са законима живота.

    Није могуће никакво магично претварање отрова у лекове. Нити било каквом еволуцијом човечанства човек може постати имун на оно штети његовој божанској природи и убија га. Човеку може бити боље једино унутрашњом променом ума, разумевањем и одустајањем од болесних идеја и навика. Човек се не може “излечити” никаквим додацима (надоградњом) на већ постојеће стање. Једино одустајањем од узрока болести.

    Идеја вакцинације је стога једна болесна и штетна идеја исто тако болесног и оштећеног човечјег ума, и никада неће бити без последица по човеково здравље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *