Od nediscipline do ekonomskog čuda

Epidemiološka slika Srbije pod virusom korona nije sjajna, ali nije ni toliko tragična kao u nekim zemljama. U svakom slučaju, ne manjka optimizma, naročito ekonomskog

Već tri meseca nevidljivi neprijatelj hara svetom premeštajući i otvarajući nova žarišta virusa korona. Srbija je dugo odolevala ovom virusu, ali kada epidemija jednom krene, kao i sve druge virusne epidemije, ona ne staje tako lako, bez obzira na sve preduzete mere i napore – bilo države, medicinske struke ili građana. Ni uvođenje vanrednog stanja nije bilo dovoljno da ukloni opasnost od virusa COVID-19, naročito u trenutku kada su naši građani iz dijaspore (njih skoro 400.000) nagrnuli u zemlju, donoseći ga sa sobom iz već dobro zaraženih područja Evrope.

OPREZNO ZADOVOLJSTVO Tek, nekoliko pojedinačnih slučajeva i izolacija njihovih kontakata odjednom su počeli ubrzano da se uvećavaju, baš kako su epidemiolozi i upozoravali, da bi za mesec dana (presek stanja za 30. mart u 15 časova) bilans bio 785 potvrđenih slučajeva, od kojih je njih 13 preminulo.
Stručnjaci su izrazili oprezno zadovoljstvo dosadašnjim razvojem situacije, ističući da kriva nije još „savila“ koleno ka ubrzanom rastu koji se očekuje. Čak je broj pozitivnih slučajeva na virus korona u Srbiji u nekoliko dana nešto opao što je, prema izjavi epidemiologa Predraga Kona, razlog za umereni optimizam.
„Svakako da je dobro, ali se ne usuđujem da kažem da je to pouzdan znak, jer je tek dva dana prošlo, samo tako da se nastavi“, rekao je Kon na konferenciji za medije, ističući da svakako imamo bolju situaciju nego što je bilo u 25. danu u Italiji, „i to prilično bolju situaciju“.
Tada je saopšteno da je u Srbiji novim virusom najviše zaraženo stanovništvo u radno aktivnom uzrastu, odnosno od 25 do 55 godina. U Beogradu čak 65 odsto pripada uzrastu od 25 do 55 godina, dok je oko 20 odsto u uzrastu preko 60 godina. Nasuprot tome u Italiji, recimo, ogroman je broj starijih koji su inficirani, a upravo to je grupa najviše, smrtno ugrožena.

[restrict]

VANREDNE MERE Ovakav razvoj situacije pratio je niz mera i postupaka koje je država, uz konsultaciju sa strukom, primenila ili će tek primeniti. Već na početku epidemije s radom su prestali vrtići, osnovne i srednje škole i univerziteti, dok će se upis dece u predškolske ustanove odvijati elektronski, posredstvom e-Uprave. Od 17. marta nastava se odvija preko kanala javnog servisa Radio-televizije Srbije RTS3, RTS Planeta, kao i internet-platformi za učenje. Utakmice i sva sportska takmičenja, treninzi i rad teretana takođe su obustavljeni.
Ograničeno je povećanje cena osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme i medicinskih dezinfekcionih sredstava, a objavljeno je i da se uvode stroge kazne za podizanje cena u vreme vanrednog stanja.
Građanima se savetuje samoizolacija, bez okupljanja, bez poseta, bez izlazaka iz kuće bez preke potrebe, sa izuzetkom odlaska u prodavnice i apoteke…
Velikim firmama u Srbiji Vlada je preporučila da rade u što više smena, da bi što manje ljudi u isto vreme bilo zajedno. Druga preporuka je da se poboljša higijena na radnom mestu i da se, ukoliko ima potrebe, zaposlenima nabave zaštitne maske.
S proglašenjem vanrednog stanja (15. marta) i nakon neuspešnog apela starijim sugrađanima da ostanu kod kuće, mere su dodatno pooštrene. Od 18. marta u urbanim sredinama zabranjen je izlazak iz kuća osobama koje imaju više od 65 godina, a u seoskim sredinama i mestima s manje od 5.000 stanovnika osobama preko 70 godina. Takođe je od 18. marta stupila na snagu i neka vrsta policijskog časa, jer je od 20 časova do 5 ujutru zabranjeno kretanje svim licima bez obzira na godine.
S medicinske strane, četiri bolnice rezervisane su samo za zaražene virusom korona, i to dve u Beogradu i po jedna u Nišu i Novom Sadu, a ubrzo je počelo i montiranje improvizovanih bolnica s više hiljada kreveta u Beogradu (Sajam), Novom Sadu (Spens), Nišu (Čair), kako bi se lakše oboleli odvojili i izolovali da ne ugroze kritične grupe građana. To je i rezultat masovnijeg testiranja sumnjivih i više kontakata sa zaraženim građanima.

KINESKI ODGOVOR I EVROPSKE PRIMEDBE Na svima već poznati poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića upućen Kini za medicinsku pomoć, posle odbijanja EU da nam za novac da neophodnu medicinsku opremu, respiratore pre svega, ubrzo je stigao i odgovor – u Beograd je sleteo avion s medicinskim aparatima, zaštitnom opremom i kineskim ekspertima. Na paketima medicinske pomoći iz Kine ispisano je, na kineskom jeziku i ćirilici, „Čelični prijatelji, delimo i dobro i zlo!“, uz srce na čijoj jednoj polovini je zastava Srbije, a na drugoj zastava Kine.
Ređali su se avioni s opremom iz Kine (čak je angažovan i najveći ruski transportni avion „Ruslan“), ali i zlobne primedbe sa Zapada.
Švedski političar i diplomata Karl Bilt, reagujući na tvit ambasadora EU u Srbiji Sema Fabricija o pomoći koja je iz Brisela stigla u Beograd, napisao je na tviteru da je, kada je Kina poslala avion sa stručnjacima i medicinskom opremom, predsednik Vučić od toga „napravio veliku predstavu“, ali kada je stigla, kako je rekao, „daleko bitnija pomoć od Evropske unije, nigde niste mogli da vidite ni fanfare ni predsednika“.
„Transport je platila EU, organizovala UNDP Srbija. Pokazujemo solidarnost, deo pomoći od 93 miliona evra paketa za Srbiju. Solidarnost na delu“, napisao je Fabrici uz fotografije dočeka aviona kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić.
Međutim, premijerka Srbije nije želela da otćuti na ovu prozivku, pa je odmah, takođe na tviteru, direktno odgovorila Biltu.
„Pretpostavimo da širenje lažnih vesti, da bi poslao snažnu političku poruku, Karl Bilt duguje nedostatku informacija, a ne lošoj nameri. Taj avion je nosio pomoć iz Kine kao i medicinsku opremu koju je Srbija kupila. Naši partneri iz EU platili su transport i mi smo im neizmerno zahvalni“, navela je premijerka Srbije, uz pojašnjenje da je oprema koja se nalazi u avionu plaćena iz budžeta Srbije, kao i da je Vladi Srbije u organizaciji leta pomogao UNDP, da je let platila Evropska unija, za šta je poklonila oko 450.000 dolara. Usput, premijerka Brnabić je na konferenciji za medije takođe prokomentarisala Biltov tvit, rekavši da bi „neko mogao da mu javi da će u Srbiju sleteti i avion iz UAE, jer se čovek bavi time ko koji avion dočekuje“.

BIZARNI SLUČAJ CRNE GORE Još bizarniji slučaj je sa Crnom Gorom koja je prvo optužila Srbiju da je „zaplenila“ tri respiratora (što se pokazalo kao netačno), da bi odmah potom odbila ponudu srpskog predsednika koji je 27. marta rekao da je Srbija spremna da pokloni crnogorskoj Vladi tri respiratora i još dva na molbu lidera opozicionog Demokratskog fronta Andrije Mandića – po jedan za gradove Pljevlja i Bijelo Polje. Potpredsednik crnogorske vlade Milutin Simović se zahvalio na ponudi i ocenio da su respiratori potrebniji Srbiji.
Samo nekoliko dana kasnije Crna Gora je od NATO-a, kao njen član, zatražila 320 respiratora, 4.000 testova na virus korona, hiljadu kreveta s dušecima, više od pet miliona hirurških maski, milion odela za jednokratnu upotrebu, 150 kreveta sa opremom za dodatnu bolnicu, 140 nosila…!
Tako je pomoć iz Srbije dalje usmerena prema Republici Srpskoj. U paketu medicinske pomoći se, pored lekova, nalazi i 5 kliničkih respiratora, 5 transportnih respiratora, 30.000 epidemioloških maski N95, 2.000 zaštitnih odela, 200 naočara…

OŠTRA KAZNENA POLITIKA Ova pomoć je upućena mada u Srbiji, i pored svih do sada preduzetih mera, epidemiološka „kriva“ nije pokazivala znake pada. U dobroj meri i zato što brojni građani nisu poštovali stroga pravila, pa su usledile oštre novčane i zatvorske kazne.
Osnovni sud u Dimitrovgradu doneo je prvu presudu zbog kršenja samoizolacije, i to na tri godine zatvora. Presuda je doneta na daljinu, preko skajpa, kako bi bili omogućeni sigurnost okrivljenih i zaposlenih u sudu i sprečavanje širenja virusa.
Naročito su bile opasne lažne vesti, poput one o nestanku goriva na pumpama, što je podsetilo na slične vesti u vreme poplava i onih neistinitih tvrdnji o desetinama i stotinama mrtvih. Sada je država bila nemilosrdna i počinioce oštro kažnjavala.
Samo do zaključenja ovog broja „Pečata“ u Srbiji je podneseno 667 krivičnih prijava zbog kršenja mera izolacije, a u pritvoru je 119 osoba, izjavio je za RTS ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović.
Zbog takvog ponašanja Vlada Republike Srbije donela je i nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja virusa COVID-19. Tako je svim građanima Republike Srbije, kao i strancima sa boravišnom dozvolom koji su u zemlju ušli 14. marta i kasnije, produžena obavezna mera kućne samoizolacije sa 14 na 28 dana.
Za sve koji su pri ulasku u zemlju dobili usmeno ili pismeno rešenje o kućnoj samoizolaciji u trajanju od dve nedelje, izolacija automatski nastavlja da teče još dve nedelje. Svi građani i stranci s boravišnom dozvolom, bez izuzetka, u obavezi su da poštuju produženi rok kućne samoizolacije što će nadležni organi redovno proveravati.
Izmenjeno je vreme trajanja zabrane kretanja za dane vikenda. Građani će subotom i nedeljom morati da ostanu u svojim domovima od 15 časova do 5 časova ujutru. Oni koji nisu stariji od 65 godina mogu napuštati svoje domove radnim danima od 5 časova ujutru do 17 časova. Najstariji sugrađani mogu napuštati svoje domove jedino nedeljom između 3 i 8 časova ujutru, u cilju kupovine namirnica. Vodeći se mišljenjem struke, Vlada Republike Srbije odlučila je i da povuče odluku o dozvoljenoj šetnji kućnih ljubimaca u trajanju od 20 minuta između 20 i 21 čas.
Kako se Srbija nalazi u jeku borbe sa zaraznom bolesti izazvane virusom COVID-19, odlučeno je da se sve pijace, na otvorenom i zatvorenom prostoru, zatvore do daljeg.
Čak je nagovešteno, u slučaju da ove mere ne daju željeni rezultat, uvođenje najdrastičnije mere – policijskog časa u trajanju od 24 sata, što znači totalni karantin.

EKONOMSKI PROGRAM S druge strane, posebnu pažnju privukao je program mera za oporavak srpske privrede koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još u nedelju uveče (zvanično će biti saopštene dva dana kasnije).
Vučić je rekao da Srbija planira da ponudi oko pet milijardi evra u pozajmicama i subvencijama za pomoć preduzećima pogođenim virusom korona, kao i da se razmišlja da svi punoletni građani Srbije dobiju na poklon po 100 evra. Takav program oporavka bi, kako procenjuje agencija „Rojters“, doveo do povećanja deficita ove godine, uz konstataciju da bi taj deficit bio pokriven iz finansijskih rezervi i preko pozajmica.
Ova agencija navodi, ne precizirajući izvor, da su devizne rezerve Srbije u februaru bile 13,458 milijardi evra, a mesec dana ranije 13,694 milijarde evra. Uz to „Rojters“ ističe i da je agencija „Fič rejtings“ prošle nedelje potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+ sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje, uprkos krizi izazvanoj virusom korona.
Dalje slede ocene i da srpska ekonomija neće ostvariti ciljani rast od četiri odsto za 2020. godinu i da će se suočiti s recesijom, ali i navodi da je Vučić rekao da bi Srbija trebalo da se oporavi 2021. godine jer se istovremeno očekuje da lokalne banke, kako bi pomogle u oporavku, „ubace“ oko dve milijarde evra u fond, za koji bi država osigurala dodatnih 1,25 milijardi evra u garancijama, dok bi Fond za razvoj Srbije trebalo da doda još 200 miliona evra.
Izvesno je, međutim, da se država Srbija neće prekomerno zadužiti da bi privredu pomogla sa pet milijardi evra, odnosno neće biti povećavanja javnog duga koji, prema pravilima EU, ne sme da pređe predviđenu gornju granicu od 60 odsto BDP-a.
Ako bi se ovi brojevi pokazali kao tačni, Srbija bi zaista bila čudo u odnosu i na mnogo razvijenije zemlje, zatečene nevidljivom pošasti. Ali da prvo prođe ova opasna zaraza…

[/restrict]