Pečat nedelje

Zlatna srpska odbojka

Košarkaši su nas razočarali tek petim mestom na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u Kini, fudbaleri nas razočaravaju konstantno pa to i nije neka vest, ali zato tu je odbojka da nam zaleči sportske rane.
Muška reprezentacija Srbije je, zahvaljujući ubedljivoj igri i pobedi nad Slovenijom u finalu (3:1 u setovima, i to posle početnog vođstva protivnika), u nedelju postala novi šampion Evrope!
Ne manji podvig naši odbojkaši postigli su u polufinalu, pobedivši u Parizu, pred 15 hiljada domaćih navijača, favorizovanu Francusku – koja je do susreta sa Srbijom izgubila samo jedan set – s 3:2.
Za najboljeg igrača turnira proglašen je primač u našoj reprezentaciji Uroš Kovačević.
Uoči Evropskog prvenstva nije se činilo da imamo mnogo čemu da se nadamo. Za razliku od košarkaša koji su na Svetsko prvenstvo ispraćeni sa, ispostavilo se, prevelikim očekivanjima, odbojkaši su na Evropsko prvenstvo otišli posle smene selektora (Nikolu Grbića je zbog nedovoljno dobrih rezultata zamenio njegov nekadašnji kolega iz reprezentacije Slobodan Kovač) i bez mnogo medijske pompe.
Uspeh muške odbojkaške reprezentacije Srbije nadovezao se pak na uspeh koji je postigla ženska odbojkaška reprezentacija naše zemlje, koja je pre tri nedelje – posle svetske titule kojom se okitila prošle godine – u Turskoj osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu. Srbija je, time, objedinila evropska odbojkaška zlata u muškoj i ženskoj konkurenciji, što je tek treći put da se ovako nešto dogodilo u ovom veku – prethodno, to je uspelo Rusiji 2013. godine, i našoj Srbiji 2011. Ovo je, inače, treće evropsko zlato naših odbojkaša.
Da je Srbija, zaista, odbojkaška velesila, pokazuje još jedan podatak. Saberu li se, naime, sve medalje koje su u 21. veku na najvećim takmičenjima – evropska i svetska prvenstva i Olimpijske igre – zajedno osvojili odbojkašice i odbojkaši, dolazimo do broja 15, koliko ima i Rusija. Ispred nas je Italija s jednom medaljom više, ali s tri zlatne medalje manje od Srbije koja ih ima 7.
Sjaj svih ovih medalja ima, međutim, i svoje naličje. Specijalizovani sportski portali ukazuju da je „pet od šest klubova ove sezone odustalo od evrokupova zbog finansijske situacije“, te da „nam je šampion (Vojvodina) iz istog razloga prešao da igra drugorazredni CEV kup“, a nekadašnja kapitenka naših odbojkašica Vesna Čitaković Đurišić javno je upozorila posle zlata u Turskoj: „Ova medalja krije sve trenutne probleme. Ali bojim se da će doći dan kada ćemo se probuditi iz ovog divnog sna… Istina je tužna. Niko nema para. Klubovi se bore kako znaju i umeju da obezbede uslove, ali ne mogu. Uglavnom uspeju da obezbede da se trenira u toplom, prevoz na utakmice i neku stipendijicu. I to je to… To nikome nije zanimljivo, a jeste da se slika kada se osvoji zlato. Na finalu u Ankari razni ’prijatelji i gosti’ obučeni u opremu reprezentacije… Prošle godine, posle Svetskog prvenstva, najavljeni su temelji za odbojkaški centar. I? Šta je bilo? Gde su ti temelji danas?“
Kad utihne slavlje, možda će nadležni naći vremena da razmisle o ovim problemima i neveselim perspektivama, iako nam iskustvo govori da verovatno neće. A proslavilo se kako i dolikuje, i kako su zlatni srpski odbojkaši i zaslužili. Za himnom „Bože pravde“ u pariskom „Bersiju“ usledila je pesma naših reprezentativaca „Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena“, a u Beogradu ih je, tradicionalno, pred Skupštinom grada dočekalo više hiljada razdraganih navijača.
Odbojkaši će imati malo vremena za slavlje i predah. Već početkom januara ih, naime, iščekuje kvalifikacioni turnir za olimpijske igre u Tokiju. Srbija je u grupi s Francuskom, Bugarskom i Holandijom, u drugoj su Slovenija, Nemačka, Češka i Belgija, a samo pobednik turnira kvalifikovaće se za odlazak na olimpijadu…