Predizborna panika u briselskom raju

NAŠA TEMA – IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT

Nervoza u Briselu, a pogotovo među italijanskom politički korektnom privilegovanom elitom postaje sve veća i sada se ne biraju sredstva da se medijskim lažima što je moguće više ocrni Mateo Salvini – opasni čovek koji je u proteklih nekoliko meseci s predizbornih mitinga i s prepunih trgova širom Italije redovno poručivao građanima da bez drastičnih promena Unije i njenih surovih i rigidnih pravila štednje i stezanja kaiša nema šanse da ikada bude bolje

Izbori za EU parlament, koji su po mnogim ozbiljnim analitičarima odlučujući za sudbinu Evrope, održaće se 26. maja, i prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja potpredsednik italijanske vlade i ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini i njegova Liga za Sever ubedljivo vode sa oko 35 procenata narodnog konsenzusa. Nervoza u Briselu, a pogotovo među italijanskom politički korektnom privilegovanom elitom postaje sve veća i sada se ne biraju sredstva da se medijskim lažima što je moguće više ocrni ovaj opasni čovek, koji je u proteklih nekoliko meseci s predizbornih mitinga s prepunih trgova širom Italije redovno poručivao građanima da bez drastičnih promena Unije i njenih surovih i rigidnih pravila štednje i stezanja kaiša nema šanse da ikada bude bolje, iz prostog razloga što ta Unija odavno ne štiti njihove interese već isključivo interese i milionske profite privilegovane elite i moćnika iz multinacionalnih kompanija i megabanaka.
Medijski napadi na Salvinija počeli su optužbama za propagiranje fašizma, rasizma i homofobije, etiketiran je i kao politički diletant, neznalica i prostak, a na građane se do otužnosti apelovalo da se urazume, dok još nije kasno, i okanu budalaština koje propagira ovaj opsenar što Italiju vodi u sigurnu finansijsku propast i izolaciju od celog civilizovanog sveta. A to znači da se ne zanose da će im se ikada vratiti ono što im je u proteklih 20 godina postepeno oduzimano, a što bi još uvek trebalo da spada u osnovna ljudska prava – pravo na rad, krov nad glavom, besplatno školovanje i lečenje. Uključujući i pravo na sigurnost, s obzirom na to da su se italijanske periferije, usled nekontrolisanog priliva migranata, pretvorile u crnačko-arapska geta, gde pridošlice domaćem življu diktiraju način života i svako „prkošenja“ (u koje spada i roštiljanje svinjetine i nošenje mini-suknje) kažnjavaju pljačkama, batinama i silovanjima. Po pravilu, počinioci odmah bivaju oslobođeni uz sudsko obrazloženja da su „migranti traumatizovani zbog užasa kroz koji su prošli u libijskim prihvatnim centrima“ ili još ciničnije: „da domaći živalj treba da bude tolerantan, da se adaptira na nove komšije i njihov način života i da prestane da ih provocira.“

ČUDO U MILANU

Olujna kiša i novembarska temperatura nisu omeli autora ovog teksta da se uveri u tačnost dramatičnih upozorenja vodećih italijanskih medija da „svaki pristojan čovek“ 18. maja u širokom luku treba da zaobilazi centralni milanski trg Duomo, na kojem će se u popodnevnim časovima održati predizborni miting Salvinijeve Lige i okupiti opasni elementi: huligani, nasilnici, fašisti, rasisti, ksenofobi, homofobi… Dakle, sve najgore što postoji na kugli zemaljskoj; prava Sodoma i Gomora i to ne samo italijanska već i belosvetska jer je u pitanju predizborni miting i Lige i njihovih istomišljenika okupljenih oko „Suverenističke Internacionale“, koji su najavili da će se zaista revolucionarnim programom predstaviti na predstojećim evropskim izborima kao poslanička grupa MENF (Movement for a Europe of Nations and Freedom – Pokret za Evropu nacija i slobode) i „definitivno poslati na đubrište istorije sve lažove, lopove i prevarante koji sebe nazivaju političarima“. Na improvizovanoj pozornici ispred velelepne gotske katedrale smenjivali su se kandidati MENF-a iz 10 zemalja, koji su uglavnom „grmeli“ protiv neprijatelja Evrope: Angele Merkel, Makrona, Junkera i Soroša. Holanđanin Gert Vilders, lider Partije za slobodu (PVV), upozorio je na opasnost od islamizacije Evrope koju planski sprovodi Brisel, a Austrijanac Harald Vilinski na dijaboličnu etničku zamenu evropskog stanovništva koja je otpočela masovnim migracijama. Međutim, tek kada je na pozornicu izašla Marin le Pen, predsednica francuskog Nacionalnog okupljanja, atmosfera na prepunom trgu se zagrejala, zavijorile su se zastave i krenuli su aplauzi i ovacije.
Nasmejana i vedra, pozdravila je publiku i poručila: „Ovaj milanski sastanak je istorijski trenutak! Ovo je osnivački akt evropske demokratske revolucije!“ Neformalno obučena u farmerke, belu košulju i tamnoplavi sako, s raspuštenom dugom plavom kosom, gospođa Le Pen pre podseća na skromnu studentkinju nego na lidera „opasnih francuskih fašista“. Upozorila je da se Evropa pretvorila u surovu tamnica naroda, u duboko antidemokratsku tvorevinu čiji je bilans užasan na svim poljima – sigurnost građana ne postoji, ekonomski rezultati su katastrofalni, a socijalna zaštita je samo lepa uspomena na davno prošla vremena. Naglasila je da se evropski suverenisti bore protiv dva totalitarizma: mondijalizma i njegove političke korektnosti i islamizma koji sve više nadire u Evropu i preti da polako ali sigurno uništi evropsku civilizaciju. „Mi kao poslanička grupa na predstojećim izborima dajemo evropskim narodima mogućnost da izaberu Novu Evropu koja će počivati na vrednostima svakog evropskog naroda, i nikada nećemo pristati da se nacionalni evropski identiteti utope u bezličnu masu obespravljenih bednika.“ Ujedno je najavila i sledećeg govornika – „spasitelja Evrope, čoveka kojem svi treba da budemo zahvalni“ – Matea Salvinija i, sudeći po euforiji koja je zavladala među pokislom i promrzlom publikom, postalo je jasno da su svi strpljivo čekali da im se on obrati.
„Ovo je skup poštenih i normalnih ljudi koji još uvek razmišljaju svojom glavom i bore se za politiku zdravog razuma. Mi nismo fašisti i ekstremisti! Fašisti su oni koji nas optužuju za fašizam, oni koji vode EU, oni koji su od plemenite ideje ujedinjenih evropskih naroda za koju su se zalagali jedan De Gasperi i De Gol stvorili ovu nakazu od Evrope koja proždire narodni novac, nameće nove i sve veće poreze, a štiti samo interese krupnog kapitala nauštrb sopstvenih građana.“ Salvini je naglasio da je Evropu izdala njena elita, koja se odvojila od naroda i pretvorila u poslugu beskrupuloznih moćnika iz velikih banaka i multinacionalnih kompanija, i to samo radi novog evropskog božanstva – boga novca pred kojim se svi klanjaju i uz to zaboravljaju ne samo na hrišćanski moral već i na elementarnu ljudskost i dostojanstvo.
Budući da glasačko pravo još uvek postoji, po Salviniju postoji i nada da se Evropa spase. Pozvao je prisutne da izađu na birališta i odlučno im poručio: „Idemo 26. maja da oslobodimo Evropu i to na biračkim mestima! Liga je danas prva stranka u Italiji, ja sam čovek od reči i ne odustajem od onoga što sam obećao.“ Povodom sve učestalijih nesuglasica s koalicionim partnerima iz Pokreta pet zvezdica, pogotovo oko zabrane iskrcavanja migranata u italijanskim lukama, i navodnim prevremenim izborima i tajnim pregovorima lidera Zvezdica Luiđija Di Maja s italijanskim predsednikom Matarelom oko formiranja „vlade spasa“ s levičarima iz redova Demokratske stranke (PD), Salvini je odgovorio vrlo diplomatski: „Nemam vremena za tračeve koje mediji tendenciozno lansiraju, a još manje za svađe i prepirke.“ Usledilo je podsećanje na pomalo zaboravljene svece mučenike i svete zaštitnike hrišćanske Evrope, a zatim je na iznenađenje mnogih Salvini poljubio krunicu, pogledao u zlatnu statuu Bogorodice koja je blistala na najvišem tornju drevne gotske katedrale i skrušeno se pomolio: „Poveravam svoj i vaš život bezgrešnom Marijinom srcu koja će nas sigurno dovesti do pobede.“ S razglasa je emitovana operska arija „Nessun dorma“ iz završnog čina Pučinijevog „Turandota“, i dok je trgom odzvanjao moćni Pavarotijev glas, Salvini je bez obzira na upozorenja sigurnosno-bezbednosnih službi i ovoga puta sišao s pozornice među narod, na tradicionalni ritual rukovanja, ljubljenja i fotografisanja s brojnim obožavaocima koji su bili u ekstatičkom zanosu. Sve je delovalo vrlo svečano, gotovo nestvarno i čak je i kiša prestala da pada.

SKUPA EVROPSKA TAMNICA

Idealno objašnjenje za sve one koji se zgražaju i pitaju zašto su antiestablišment snage „opasnih populista“ toliko popularne u narodu jesu podaci o nemilosrdnom trošenju evropskog novca onih koji građanima uporno nameću štednju i pri tome tvrde da nema alternative dok traje „kriza“.
EU parlament je u 2013. godini predvideo milijardu i 790 miliona evra za plate 751 poslanika EU parlamenta. U međuvremenu se desio bregzit, u EU parlamentu ostaje 705 poslanika, za čije je plate u budžetu za 2019. predviđeno dve milijarde evra – dakle, 200 miliona više. O čemu se tačno radi? Pogotovo u vremenima kada ta ista Unija Evropljanima diktira stezanje kaiša zbog „krize“ i nemilosrdno insistira na mikro-procentima prekoračenja javne potrošnje, odnosno nastojanjima zemalja članica da kako-tako još uvek održe u životu socijalnu državu.
Istovremeno, svedoci smo neverovatnog i apsurdnog trošenja novca koji u evropske kase uplaćaju evropski poreski obveznici kojima se nameću sve veći porezi zarad funkcionisanja „evropske mašine“. Naime, na poslednjoj sednici EU parlamenta u Strazburu budžet od dve milijarde evra je bez problema ozakonila ujedinjena politički korektna većina, ne računajući i dodatne milione za finansiranje raznoraznih „slobodnih medija“ i NVO-a čiji je jedini zadatak da pred predstojeće majske EU izbore agituju za „odgovarajuće“ EU grupacije.
U pitanju je oko 50 miliona evra namenjenih za misteriozne političke subjekte, odnosno 17 miliona više koji su u iste svrhe bili predviđeni u EU budžetu za 2018. Isto važi i za primanja EU elite. Cena birokratske vojske EU funkcionera je sa 680 skočila do neverovatnih 732 miliona evra.
Posebna priča je bacanje para EU poreskih obveznika za tri EU sedišta – Brisel, Strazbur i Luksemburg. Posebno je zanimljiv Strazbur, koji je od Brisela udaljen 436 km. Ovaj grad u srcu Alzasa imao je nekog smisla kao simbol pomirene Evrope posle Drugog svetskog rata i viševekovnih ratnih trvenja između Francuske i Nemačke, dok se sada tamo u velelepnom EU zdanju jednom mesečno održavaju EU plenarne sednice, a odiseja od Brisela do Strazbura ne samo EU poslanika već i putujuće „posluge“ podrazumeva i prevoz celokupne dokumentacije kamionima što za „velike borce za ekologiju“ znači i proizvodnju od 19.000 tona ugljen-dioksida godišnje, specijalno što se ista EU obavezala da će do 2030. smanjiti pomenute toksične materije i to čak za 40 procenata. Pomenuto sedište EU parlamenta godišnje košta poreske obveznike 600 miliona evra i zatvoreno je 321 dan godišnje. Naravno, tu se podrazumevaju i redovne plate onih koji brinu o higijeni i bezbednosti ovog EU zdanja kada je ono avetinjski prazno, ali i brojnog pomoćnog kvalifikovanog osoblja kao što su prevodioci i asistenti koji, bez obzira što njihove kolege kao pratnja stižu iz Brisela na svako zasedanje EU parlamenta u Strazbur, po protokolu moraju da budu prisutni za svaki slučaj i da tako za apsolutni nerad budu plaćeni cele godine.
Istina, 2013. u analima EU zabeležen je pokušaj nekolicine poslanika koji su predložili zatvaranje EU sedišta u Strazburu u ime štednje. Veto je odmah uložila Francuska i to verovatno zbog revolucije koja bi sigurno izbila u Strazburu i okolini među kafedžijama i hotelijerima s obzirom na to da kada jednom mesečno na nekoliko „radnih dana“ stigne karavan iz Brisela cene hotela, restorana i kafića skaču i za 50 procenata. Niko od „uglednih gostiju“ ne gleda cene i ne cepidlači za paprene račune. A i zašto bi se štedelo kada ionako sve plaćaju disciplinovani i pokorni evropski poreski obveznici.