Pečat nedelje

PLAKATI ZA NOVO IŠČITAVANJE ISTORIJE CRNE GORE

U nemilosrdnoj odmazdi i represiji nad narodom Crne Gore počinjenim od strane Srbije, njene vojske, žandarmerije i domaćih izdajnika u njenoj službi, zbog aktivnog otpora okupaciji i aneksiji svoje domovine, jedne od najstarijih balkanskih država, između decembra 1918. i avgusta 1929. godine, u vrtlogu pakla i smrti nestalo je nekoliko hiljada ljudi“, tekst je objavljen na plakatima koji su s porukom „Nikad više“ osvanuli u većim gradovima Crne Gore.
U tekstu dalje stoji da je ubijeno preko 3.200 ljudi od kojih mnogi i zverski, opljačkano i popaljeno preko 5.800 crnogorskih domova i drugih objekata. Kroz navodna hapšenja, mučenja i zatvaranja prošlo je, piše, 4.700 muškaraca, žena i dece.
„U gotovo svakom naselju kroz koje su prošle srpske kaznene jedinice vršena su silovanja devojaka i žena usled kojih je veliki broj njih kasnije činio samoubistva davljenjem ili vešanjem. Čitava Crna Gora prošla je kroz sramoćenja neviđena u njenoj celokupnoj istoriji“, piše na plakatima.
Na plakatima je štampan i slogan „Za pravo, čast i slobodu Crne Gore“.

PROMOCIJA KNJIGE „1244 – KLJUČ MIRA U EVROPI“

U Srpskoj književnoj zadruzi promovisana je knjiga „1244 – ključ mira u Evropi“ Živadina Jovanovića, diplomate i ministra inostranih poslova Jugoslavije (1998–2000). O knjizi su govorili Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ-a, prof. dr Milo Lompar, ambasador u penziji Dragomir Vučićević i autor.
Profesor Lompar je ukazao na kontinuitet stavova autora u zastupanju državotvornog i nacionalnog interesa Srbije i srpskog naroda, a koji se prepoznaje u njegovom višedecenijskom diplomatskom radu i javnim istupanjima. Lompar je kao posebnu vrednost knjige istakao njen dokumentarni karakter. Po njemu, isticanje značaja Rezolucije SB UN 1244, počev od naslova do zaključnog teksta knjige, treba shvatiti kao izraz dugoročnog, državotvornog, ali i aktuelnog pogleda na pitanje Kosova i Metohije.
Ambasador Vučićević je kao osnovne teze autora izdvojio potrebu da se Srbija više okrene sebi, a manje očekivanjima drugih, da gradi uravnotežene odnose sa svim međunarodnim činiocima, a posebno s prijateljima koji nisu učestvovali u agresiji NATO niti su priznali jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, da je Evropska unija potrebna Srbiji samo onoliko koliko je Srbija potreba Uniji, kao i da je pravedno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju moguće jedino na osnovu principa međunarodnog prava i Rezolucije SB UN 1244.
Autor je obrazložio polazni stav da su stabilnost, razvoj i mir u Evropi u velikoj meri zavisni od toga da li će se u rešavanju pitanja Kosova i Metohije ispoštovati osnovni principi Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a i Rezolucija SB UN 1244. Podsetio je da se do Rezolucije 1244 došlo teškim dvomesečnim pregovorima tokom NATO agresije, uz posredovanje Rusije. Po njegovom mišljenju ni danas nema izgleda za pravedno i održivo rešenje, bez direktnog uključivanja u pregovore Rusije. Rezolucija SB UN 1244 je izraz kompromisa svih ključnih činilaca evropskih i svetskih odnosa. Ako je to važilo 1999. godine, onda je danas to imperativ. Pokušaj rešavanja u užem okviru EU izraz je težnji da se isključe Rusija i Kina i da se nametne geopolitički interes Zapada, odnosno EU i NATO. Takva nastojanja vode gomilanju konfliktnog potencijala i daljoj destabilizaciji odnosa u Evropi, a ne održivom rešenju. Jovanović je podsetio da se ovih dana navršava 80 godina od Minhenskog sporazuma o Sudetima, kojim je „spasavan“ mir u Evropi, a do čega je taj pravno obavezujući sporazuma doveo dobro je poznato i nikakvi novi eksperimenti po sličnim obrascima danas nisu potrebni.
Knjiga je zbirka članaka, intervjua i govora objavljenih u domaćim i stranim medijima od 1997. do septembra 2018. godine (890 str.) Podeljena je u pet poglavlja – Vreme terorizma, Vreme agresije, Vreme iluzija, Vreme otrežnjenja i Prilozi. Recenzenti su akademik Vlado Strugar, prof Milo Lompar i ambasador Čedomir Štrbac. Urednici su ambasador Dragomir Vučićević i književnik Dragan Lakićević. Izdavač: Beogradski forum za svet ravnopravnih i Srpska književna zadruga.

TELEKOM SRBIJA LIDER U REGIONU

Po još nepotvrđenim informacijama, Telekom Srbija, sa 61 milion evra, najbolji je ponuđač za kupovinu druge po veličini telekomunikacione kompanije u Albaniji.
Za kupovinu albanskog Telekoma, koji ima oko dva miliona pretplatnika na tržištu vrednom 300 miliona evra, zainteresovane su još dve kompanije, bugarski Vivakom i Globul telekom, nekadašnji Telenor, sada u vlasništvu češke PPF grupe. Kupovinom albanskog operatera Telekom Srbija ne samo da bi proširio tržište na kojem posluje već bi se i nametnuo kao lider na tržištu telekomunikacija u regionu. Pored Srbije naš operater prisutan je u Republici Srpskoj, BiH, Crnoj Gori i Austriji. Interesantno je da se dugo spekulisalo da je Dojče telekom, koji ima 45 odsto udela u vlasništvu albanskog operatera, zainteresovan za kupovinu Telekoma Srbije. Umesto prodaje preduzeća za koje su mnogi tvrdili da neće moći da opstane, Telekom Srbija kao jedna od najprofitabilnijih srpskih kompanija najverovatnije će postati vlasnik kapitala Dojče telekoma. Samo u 2017. naša kompanija je poslovala sa dobiti većom od 120 miliona evra.

PATRIJARH IRINEJ NA SVETOJ GORI

Patrijarh Irinej boravio je u zvaničnoj poseti Svetoj Gori gde je najpre posetio Kareju, administrativno sedište Svete Gore a zatim i Svetu srpsku carsku lavru – Manastir Hilandar, gde ga je dočekao iguman arhimandrit Metodije s hilandarskim monasima i hodočasnicima koji borave u toj svetinji. Irinej je u Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice služio Svetu arhijerejsku liturgiju, kojoj su prisustvovali mnogobrojni hodočasnici koji su došli u Hilandar i na poklonjenje čudotvornoj ikoni Bogorodice Trojeručice.