BRISEL UJEDINJUJE ALBANCE, A RAZBIJA SRBE

U utorak je u Svečanoj sali Doma vojske Srbije, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i Kluba generala i admirala Srbije, održan Okrugli sto o Kosovu i  Metohiji

Objavljujemo najvažnije izvode iz zaključaka koji su usvojeni na skupu.

Rezolucija SB UN 1244 je najvažniji pravni dokument koji obavezuje sve članice svetske organizacije, uključujući članice EU, NATO-a, OEBS-a… Rezolucija SB 1244 je jedina pouzdana osnova i okvir svih pregovora o statusu KiM.

Najvažniji parametar je Ustav Republike Srbije. Očekuje se da ga svi poštuju a odgovornost za to raste sa položajem svakoga od nas u društvu. Odnos prema Ustavu je mera ozbiljnosti države, državnika i građana.

„Pogodba“ – Kosovo i Metohija za članstvo u EU – nije prihvatljiva jer se radi o neuporedivim vrednostima.

Garancije EU za bilo kakve buduće dogovore ili rešenja, za Srbiju, nisu kredibilne. Praksa pokazuje da Zapad i EU iniciraju sporazume u kojima su prava Srbije samo mamac da ih prihvati i potpiše, a pravi cilj da utvrdi obaveze Srbije u korist druge strane i da na taj način dobije osnov za beskrajne ucene. Iz rezolucije SB 1244 izvršene su samo odredbe koje su od interesa za Albance, nije izvršena nijedna odredba kojima se garantuju prava Srba i Srbije. Iz Briselskog sporazuma od 2013. Srbija je izvršila sve svoje obaveze, Albanci nisu izvršili jedinu obavezu koju su prihvatili – uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Srbija je u dosadašnjim pregovorima otišla predaleko u davanju ustupaka Prištini i Zapadu a zauzvrat nije dobila ni približnu zaštitu svojih prava i interesa. Beograd iz toga treba da izvuče odgovarajuće zaključke. Ne treba da ide u nove dogovore i obaveze niti u novi „pravno obavezujući sporazum“ sve dok se ne izvrše sve obaveze prema Srbiji i srpskom narodu, uključujući slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih u etničkom čišćenju. Kakva bi to bila normalizacija bez uslova za bezbedan povratak četvrt miliona proteranih ljudi?

Pravno obavezujući sporazum bio bi iskorišćen za ubrzanje stvaranja Velike Albanije. Dok je izvan OUN Kosovo teško može da se ujedini sa Albanijom, jer nije subjekt međunarodnog prava. Smetnju predstavlja i što je formalno pod mandatom UN-a.

Status KiM za Srbiju je ključno pitanje koje je otvoreno dok se pregovorima ne dođe do pravednog i održivog rešenja, kako je predviđeno Rezolucijom SB UN 1244. Niko nema prava da Srbiju ucenjuje postavljanjem bilo kakvih rokova, ili da nameće rešenja po meri svojih geopolitičkih interesa.

Obaveza i napori Srbije da se obezbede osnovna ljudska prava pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i staranje da se obezbedi poštovanje statusa i neotuđivih prava Srpske pravoslavne crkve, ne umanjuju niti otklanjaju suštinski interes a to je – status Pokrajine u skladu sa Rezolucijom SB 1244 i Ustavom Srbije.

Nisu prihvatljivi indiferentnost ili čak i povlađivanje zlonamernoj propagandi da je Kosovo i Metohija teg o vratu Srbije kojeg treba što pre da se oslobodi da bi njena ekonomija i građani krenuli u budućnost, razvoj, viši životni standard… To je još jedna velika obmana. Životni standard i ekonomija u svakoj zemlji zavise od ekonomske politike i sistema, od diversifikacije ekonomske saradnje i izvora investicija a ne od odustajanja od bilo kojeg vitalnog nacionalnog ili državnog interesa.

Dosadašnji format pregovora Nemačka koristi za promociju svojih, a delom i zapadnih geopolitičkih interesa uopšte. U to se uklapa i način rešavanja albanskog nacionalnog pitanja, slabljenje srpskog naroda i Srbije kao političkog faktora na Balkanu, kao i dalje zaoštravanje nerešenog srpskog nacionalnog pitanja.

Pravedni kompromis je moguć samo u okviru rezolucije SB 1244 i Ustava Srbije. Nije kompromis niti održivo rešenje da Priština dobije nezavisnost, ekonomska i prirodna bogatstva, članstvo u UN, UNESKO, OEBS, a Srbi međunarodnu namesto administrativne granice, status pripadnika nacionalne manjine i NVO ZSO.

Danas ne postoje uslovi za postizanje uravnoteženog, pravednog i održivog rešenja. Ti uslovi se mogu stvoriti uključivanjem Rusije i Kine, odnosno, vraćanjem procesa u UN.

Srbija je bila i ostaje spremna da traži kompromis, ali ne na brisanom, neoznačenom prostoru već na terenu principa i prava. Ne bi smela da napušta teren prava i principa dajući prednost nepravu u odnosu na pravo. I pravo je deo stvarnosti.

Nuđenje tzv. modela dve Nemačke je providan pokušaj opravdavanja, zavaravanja i ponuda za „čuvanje obraza“. Situacije, međunarodne okolnosti, poreklo i koreni problema nisu uporedivi. Srbija nije bivša SRN, niti Kosovo i Metohija bivša NDR. Srbija je već rekla šta misli o ultimatumu Zigmara Gabrijela. Bilo bi dobro kada bi i Evropa i EU izrazili svoja mišljenja pre nego što Gabrijelu pređe u naviku da proglašava koji delovi čine, a koji ne čine teritorije drugih zemalja. Da li je ikome potreban omaž Minhenskom sporazumu 80 godina posle?