Pečat nedelje

Sto dana kontinuiteta

Kakav je dosadašnji učinak Vlade Srbije na čijem je čelu Ana Brnabić?

Aktuelna vlada Srbije u subotu je obeležila prvih 100 dana svog rada. „Srećna sam zbog onoga što smo uradili u prvih sto dana“, poručila je tim povodom Ana Brnabić, prva srpska premijerka u istoriji a uz to i gej, a zadovoljni, uglavnom zato što su im se ostvarila očekivanja, mogu da budu i svi koji su očekivali da će ovo biti vlada kontinuiteta s prethodnim vladama Aleksandra Vučića.

[restrict]

ČUVARKA VUČIĆEVE VLADE Upravo je to, reklo bi se, i glavni utisak koji se stiče posle prvih 100 dana vladavine Ane Brnabić. Iako se našla na – shodno Ustavu Srbije – najmoćnijoj političkoj poziciji u zemlji, ona, makar do sada, a nema naznaka da će u budućnosti biti drugačije, nije iskazala ambiciju da bude išta više od onoga što joj je i namenjeno, dakle čuvar Vučićeve vlade posle njegove selidbe iz Nemanjine 11 na Andrićev venac. Što je donekle i opravdano, budući da za nju kao premijerku građani Srbije nikada i nisu imali priliku da glasaju.
Premda je paralele nemoguće izbeći, nećemo ići toliko daleko da je nazovemo Vučićevim Mirkom Cvetkovićem, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog upadljive razlike u temperamentu koja njoj ide u prilog. Iz te razlike u temperamentu sledi i utisak da se u svoj posao ona ipak meša nešto više nego što se mešao prethodni predsednik srpske vlade koji je bio u sličnoj poziciji.
Ubedljivo najveći gaf premijerka je napravila na početku svog mandata, onim intervjuom „Blumbergu“ u kome je izjavila, ili nije baš tako izjavila, ali tako je objavljeno, da bi izabrala Evropsku uniju ako bi morala da bira između nje i Rusije. Svoju izjavu „Blumbergu“ potom je pokušala da razjasni tako što je transkript razgovora – na opšte zgražavanje svih koji misle da Srbija treba da se pravda samo svojim zapadnim prijateljima – predala ambasadoru Rusije u Srbiji Aleksandru Čepurinu, a njeno pojašnjenje on je džentlmenski prihvatio. U svakom slučaju, ova nesrećna epizoda nije uspela da poremeti srpsko-ruske odnose.
Kad smo već kod srpsko-ruskih odnosa, oni su značajan uzlet doživeli konačnim sletanjem (rasklopljenih) migova 29 na batajnički aerodrom, no i ovde je reč o kontinuitetu posla započetog u vreme prošle vlade.
Kao i prethodna vlada, i aktuelna uporno ćuti i na svoj dnevni red, pod otvorenim američkim pritiskom, ne stavlja pitanje dodeljivanja diplomatskog statusa Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Ali da se ne zavaravamo: odluku o stavljanju, ili definitivnom ne stavljanju ovog pitanja na dnevni red vlade Ane Brnabić, zato što je postalo isuviše krupno, i ne može da donese Ana Brnabić nego Aleksandar Vučić, dok će tu premijerka više biti u funkciji tehničkog lica. Upravo takvu funkciju, uostalom, kao što je i najavila u svom ekspozeu, ona ima, i imaće je, i kada je reč o svim drugim važnim državnim i strateškim pitanjima, od unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji nadalje…

ZORANA MIHAJLOVIĆ Svoju pak najvažniju ulogu čuvara vlade, a to znači krotitelja ministara i njihovih sujeta i političkih ambicija, Ana Brnabić izvršava s polovičnim uspehom, što je, doduše, možda i bolje nego što se očekivalo. Glavni problem – naravno – predstavlja dosadašnji remetilački faktor u obliku potpredsednice vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, koja je u ovih sto dana uspela da se sukobi i sa premijerkom kojoj je javno zamerila zbog odnošenja transkripta ambasadoru Čepurinu, s ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranom Đorđevićem s kojim se sukobila zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, s ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom koga nije podržala nego se i sama priključila medijskoj kampanji protiv njega zbog kupovine stana, kampanji koju inače upadljivo forsiraju mediji bliski Zapadu a odnekud se podudarila s Vulinovim dolaskom na čelo Ministarstva odbrane i uverenjem koje je izrazio njegov ruski kolega Sergej Šojgu, da će srpsko-ruski vojni odnosi nastaviti da se izgrađuju s Vulinom kao srpskim ministrom odbrane. Što se potpredsednice Mihajlović tiče, i nije Ani Brnabić namenjeno pitanje šta će ona, uopšte, u Vladi Srbije…
Sve u svemu, kao i pre prvog dana vlade Ane Brnabić, i posle njenih prvih sto dana može se konstatovati da će, na dobro ili na loše, sve što ova vlada bude učinila biti pripisano u zaslugu njenom bivšem premijeru Aleksandru Vučiću. Vučić, za sada, uglavnom može da bude zadovoljan radom vlade otprilike koliko je bio zadovoljan i radom prethodne. A Srbija?

[/restrict]