Печат недеље

Сто дана континуитета

Какав је досадашњи учинак Владе Србије на чијем је челу Ана Брнабић?

Актуелна влада Србије у суботу је обележила првих 100 дана свог рада. „Срећна сам због онога што смо урадили у првих сто дана“, поручила је тим поводом Ана Брнабић, прва српска премијерка у историји а уз то и геј, а задовољни, углавном зато што су им се остварила очекивања, могу да буду и сви који су очекивали да ће ово бити влада континуитета с претходним владама Александра Вучића.

[restrict]

ЧУВАРКА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАДЕ Управо је то, рекло би се, и главни утисак који се стиче после првих 100 дана владавине Ане Брнабић. Иако се нашла на – сходно Уставу Србије – најмоћнијој политичкој позицији у земљи, она, макар до сада, а нема назнака да ће у будућности бити другачије, није исказала амбицију да буде ишта више од онога што јој је и намењено, дакле чувар Вучићеве владе после његове селидбе из Немањине 11 на Андрићев венац. Што је донекле и оправдано, будући да за њу као премијерку грађани Србије никада и нису имали прилику да гласају.
Премда је паралеле немогуће избећи, нећемо ићи толико далеко да је назовемо Вучићевим Мирком Цветковићем, ако ни због чега другог, а онда због упадљиве разлике у темпераменту која њој иде у прилог. Из те разлике у темпераменту следи и утисак да се у свој посао она ипак меша нешто више него што се мешао претходни председник српске владе који је био у сличној позицији.
Убедљиво највећи гаф премијерка је направила на почетку свог мандата, оним интервјуом „Блумбергу“ у коме је изјавила, или није баш тако изјавила, али тако је објављено, да би изабрала Европску унију ако би морала да бира између ње и Русије. Своју изјаву „Блумбергу“ потом је покушала да разјасни тако што је транскрипт разговора – на опште згражавање свих који мисле да Србија треба да се правда само својим западним пријатељима – предала амбасадору Русије у Србији Александру Чепурину, а њено појашњење он је џентлменски прихватио. У сваком случају, ова несрећна епизода није успела да поремети српско-руске односе.
Кад смо већ код српско-руских односа, они су значајан узлет доживели коначним слетањем (расклопљених) мигова 29 на батајнички аеродром, но и овде је реч о континуитету посла започетог у време прошле владе.
Као и претходна влада, и актуелна упорно ћути и на свој дневни ред, под отвореним америчким притиском, не ставља питање додељивања дипломатског статуса Руско-српском хуманитарном центру у Нишу. Али да се не заваравамо: одлуку о стављању, или дефинитивном не стављању овог питања на дневни ред владе Ане Брнабић, зато што је постало исувише крупно, и не може да донесе Ана Брнабић него Александар Вучић, док ће ту премијерка више бити у функцији техничког лица. Управо такву функцију, уосталом, као што је и најавила у свом експозеу, она има, и имаће је, и када је реч о свим другим важним државним и стратешким питањима, од унутрашњег дијалога о Косову и Метохији надаље…

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ Своју пак најважнију улогу чувара владе, а то значи кротитеља министара и њихових сујета и политичких амбиција, Ана Брнабић извршава с половичним успехом, што је, додуше, можда и боље него што се очекивало. Главни проблем – наравно – представља досадашњи реметилачки фактор у облику потпредседнице владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић, која је у ових сто дана успела да се сукоби и са премијерком којој је јавно замерила због одношења транскрипта амбасадору Чепурину, с министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зораном Ђорђевићем с којим се сукобила због Закона о родној равноправности, с министром одбране Александром Вулином кога није подржала него се и сама прикључила медијској кампањи против њега због куповине стана, кампањи коју иначе упадљиво форсирају медији блиски Западу а однекуд се подударила с Вулиновим доласком на чело Министарства одбране и уверењем које је изразио његов руски колега Сергеј Шојгу, да ће српско-руски војни односи наставити да се изграђују с Вулином као српским министром одбране. Што се потпредседнице Михајловић тиче, и није Ани Брнабић намењено питање шта ће она, уопште, у Влади Србије…
Све у свему, као и пре првог дана владе Ане Брнабић, и после њених првих сто дана може се констатовати да ће, на добро или на лоше, све што ова влада буде учинила бити приписано у заслугу њеном бившем премијеру Александру Вучићу. Вучић, за сада, углавном може да буде задовољан радом владе отприлике колико је био задовољан и радом претходне. А Србија?

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *