Pečat nedelje

Zahar Prilepin

Ne, Dima, tako neće biti

Neophodno je da me ili što pre ubiju ili da me zgaze u gomili ili nasamo. Pošto su se nakomentarisali, pritajiće se i čekati. Sačekaće sat-dva, a onda ponovo iskočiti.ahar Prilepin neće više odlaziti u Donbas kao ratni izveštač i savetnik predsednika DNR Aleksandra Zaharčenka, i vraćati se u domovinu s hrpom papira, beleškama, skicama fronta, razgovorima sa opolčencima, uzvikujući usamljen na intelektualnoj sceni Rusije da dešavanja na istoku Ukrajine nisu tuđ rat. Najveći savremeni ruski pisac, po ugledu na Lava Tolstoja, Nikolaja Gumiljova, Konstantina Simonova i Jevgenija Dolmatovskog, okačio je pušku o rame. I ostaće u Donbasu. Kao zamenik komandira jednog bataljona armije DNR. Sa činom majora i iskustvom stečenim u čečenskom ratu. Živa meta kojoj ukrajinski blogeri predviđaju strašan kraj. Njima, kao i ruskoj liberalnoj eliti, Prilepin se obratio kratkim zapisom:

[restrict]

Matvej Ganapoljski se unapred obezbedio: Prilepina će ubiti njegovi, a sve će svaliti na Ukrajince. Pa naravno! Koga je to sadašnja ukrajinska vlast naručivala, koga su to zamajdanski aktivisti ubijali! Zar je bilo toga!

Posebno je dirljiv momenat kada mi Ganapoljski saopštava da rat nije igračka. U kom puku ste služili Matvejev? Na kom položaju? Može li se bilo šta pročitati iz vaših ratnih memoara?

Karakteristično je što Matvej nije govorio o „igrački“ kada je njihov operski pevač iz grada Pariza doputovao da poratuje u zoni ATO i uhvatio svoj metak. On je pred kamerama pokazivao fotografiju pevača i tražio da Ukrajinci masovno odu u tu istu zonu ATO kako bi se obračunali sa separatistima.

Matvej, otkuda takvi dvojni standardi, pobogu čoveče?

A Dimka Bikov? Dima LJvovič, naš Bikov, jednostavno predivan. Rekao je da ja očekujem od njega komentare, a on neće, neće, neće komentarisati. A onda, odbijajući da komentariše, nakomentarisao je pun kamion, pa i prikolicu pride.

Kaže, ako Prilepin odustane od svojih TV emisija i prezentacije nove knjige, i u Donbasu mu se izgubi trag – znači to je postupak. A ako ne, onda je to nešto drugo.

Ah, Dima. Kako bi bilo dobro kad mene ne bi bilo, nego biste bili samo vi, i govorili, govorili, govorili, pisali, pisali, pisali, govorili, govorili, govorili, držali predavanja, prezentacije, išli na turneju po gradovima, pisali kolumne u časopisima, fotografisali se u majicama „I ja sam Šarli“, „Ja sam Avdvejevka“, „Ja sam pupak zemlje“, nastupali na radiju, punili ogromne hale i na sve gledali s visine. Tako kao ti.

A ja da sedim u rovu i ne smetam. Kako bi me ti snishodljivo pohvalio.

Ne, Dima, tako neće biti.

Moj auto putuje tri sata iz Donjecka u Rostov i još sat i po leti avion do Moskve. Hop, i ja sam kod vas. Nisi očekivao? A ja sam došao, kuvaj čaj.

Bataljon je, zamisli, kao i svaka, da kažemo, škola, ili dečji vrtić, traži više vanbudžetskih dotacija. Naša buržoaska elita nije posebno primećena u želji da sponzoriše otpor u Donbasu, zato neke stvari moramo činiti sami, svojim novcima. Moja plata kao zamenika komandanta bataljona je 20 hiljada rubalja, a ja je, samo što je dobijem, odmah prosledim. No samo za bataljon, ali potrebno je otprilike sto puta više svakog meseca.

Tako da ja neću zatvoriti programe, izvini. Imam dovoljno i šlemova i pancira.

Još sada imam milion i po naloga za pomoć mnogodetnim porodicama, bolesnicima, porodicama poginulih boraca, deci Donbasa – time se takođe treba baviti i ja ću se baviti i čak od toga neću praviti tajnu.

Još sam zamislio i ogroman rok festival u Donbasu, za pomoć Donbasu i ja ću to učiniti.

Ako ne bude sledećeg zaoštravanja. Ako bude zaoštravanja, bavićemo se njime.

Kod nas je mnogo posla i svi imamo dovoljno posla. Mi vas nećemo ostaviti da sami igrate na toj poljani, ma koliko to želeli.

Čak i Bestužev-Marlinski je smislio da svoje povesti koje je čitala cela Rusija piše sa Kavkaza, a Tolstoj je „Sevastopoljske priče“ pisao na Krimu, a Simonov je lutao tamo-amo, pa zar ću ja vas zaboraviti, nerazumni?

Ima još mnoštvo ukrajinskih poslanika koji su mi zdušno poželeli skoru pogibiju, klupu u Hagu i ujedno poslali peticiju sa zahtevom da se uvedem u sankcijski spisak.

Ovo se, uzgred, može i ostvariti.

U inostranstvo me u poslednje tri godine nisu naročito ni zvali, a mogu i da ne dozvole uopšte. Biće Matvej, Dmitrij i još nekakav sledeći Volođa da tamo bez mene o meni raspravljaju.

Ili da ignorišu. Nikako da dočekam da me oni na kraju počnu ignorisati. Kao što ja i zaslužujem.

Ali to se neće desiti, nažalost.

Evo šta će biti. Ganapoljski će kao i ranije govoriti da sam ja „ruski fašista“.

Bikov – o tome kako ja „umešno koristim pi-ar tehnologiju i poziram pred kamerama“.

A ostali će dobacivati.

Na primer, ako mi se desi nešto loše, onda će Matvej ispričati o tome kako „psi umiru pseći“, a Dmitrij – o „zakonomernom rezultatu“ i nekakvu tamo „lažnost imanentnih veza“. A Volođa o Arkadiju Gajdaru još jednom. I „razočaranje“.

Ja imam samo jedan i prost odgovor: nećete to dočekati.

… Uzgred, umalo da zaboravim: tri desetine analitičara su već otpisali da su Prilepina izveli na scenu da bi namamljivao „topovsko meso u Donbasu“.

Žurim da vam saopštim da je struktura bataljona u kome služim – puna, isto kao i struktura puka. Nama niko ne treba, sami ćemo se prehraniti.

Međutim, ako Matvej sa drugovima dođe da se preda – poslužićemo im tanjir supe.

[/restrict]