ВАЛС ОСТАО БЕЗ КАНДИДАТУРЕ
Бивши министар образовања Беноа Амон победио је досадашњег премијера Француске Мануела Валса у другом кругу унутарстраначких избора Социјалистичке партије и освојио номинацију за кандидата на председничким изборима који ће бити одржани у априлу. Амон је освојио нешто више од 58 одсто гласова, док је Валс добио подршку око 41 посто бирача. Амонова победа указује да присталице дубоко подељене Социјалистичке партије желе да њихова странка оде много више улево од политике коју је водило досадашње партијско и државно вођство. Ово потврђује и чињеница да је председник Франсоа Оланд Амона избацио из владе, јер се противио његовој и Валсовој економској политици, која је предмет оштре критике и левице. Иако је на унутарстраначким изборима извојевао убедљиву победу, на председничким се не може надати ни изблиза тако добром резултату, пошто према анкетама подршка Социјалистичкој партији наставља да пада. Фаворит у првом кругу избора свакако је председница Националног фронта Марин ле Пен, док се, због француске политичке комбинаторике, у другом кругу очекује победа њеног конкурента из Републиканске партије Франсоа Фијона. Испред Амона по анкетама је и центристички кандидат Емануел Макрон. Амон свој програм заснива на предлозима за увођење универзалног месечног дохотка за све грађане у износу од 600 евра, као и легализацији марихуане. Амон предлаже и да се уведе радна недеља од 32 сата, укине Закон о раду усвојен прошле године декретом Мануела Валса, уведе порез на роботе и вештачку интелигенцију, повећа јавна потрошња и улагања у обновљиве изворе енергије.
[restrict]
Ципрас у Београду
Премијер Грчке Алексис Ципрас истакао је током посете Србији да његова земља неће признати једнострано проглашену независност Косова и Метохије и да ће наставити да подржава став Србије. „Ми желимо да вам помогнемо у решавању питања Косова и Метохије, улажемо напоре да би историја и традиција живеле, али очување стабилности је пре свега кључно за Србију. Ми подржавамо Србију о питању Косова и Метохије. Желим да истакнем да нико на нас не може да врши притисак. Могу да нам траже нешто и да покушају да нас убеде у нешто, али ми смо суверена држава. Ми гајимо осећање правде и то је с наше стране вредновање сарадње и изградње мира и стабилности“, поручио је Ципрас који се током посете сусрео са патријархом српским Иринејем, председником Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем. Николић је нагласио да је истрајност Грчке у непризнавању Косова знак да су односи две земље много превазишли пријатељство и достигли ниво братства и да Србија посебно цени подршку Грчке на путу ка пуноправном чланству у ЕУ. Премијер Вучић је најавио да ће на пролеће у Солуну бити одржана заједничка седница влада Србије и Грчке на којој ће бити припремљене конкретне мере о заједничкој сарадњи у интересу грађана две земље. Вучић је рекао и да је са Ципрасом на реалистичан начин анализирао ситуацију на Западном Балкану, додајући да је захвалан тој земљи што није признала независност Косова.
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У АНТИСВЕТОСАВСКОЈ ЦРНОЈ ГОРИ
„Надамо се да ће се ова наша антисветосавска, антисветопетровска Црна Гора вратити самој себи, својој мудрости, знању, просвјети и свом истинском просвећењу, које је данас угрожено, не само код нас, него у свеукупној, све више антихришћанској Европи“, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије на Светосавској академији која је у организацији Митрополије црногорско приморске одржана у Подгорици, у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог.
Он је истакао да се радује што су и поред антисветосавског духа који је сејан у Црној Гори од 1945, и на један подмуклији начин и данас, најлепше светосавске академије одржане у Црној Гори. На академији је учествовао и историчар Милош Ковић, који је говорећи о положају и асимилацији Срба у земљама региона, па и у Црној Гори, рекао да Срби који су продали веру за вечеру и приграбили полуге државне моћи надреалним идентитетским инжењерингом покушавају да Србе претворе у Монтенегрине.
„Хладне и слузаве пипке ове хоботнице осећамо и ми у Београду“, поручио је Ковић.
КАДА СЕБИЈА ЧУЈЕ ЕКАВИЦУ
Супруга Бакира Изетбеговића, члана Председништва БиХ, Себија Изетбеговић направила је скандал на конференцији, на којој се као директорка КЦУС обратила новинарима. Наиме, када ју је присутна новинарка питала о броју лекара који су напустили ову здравствену установу, Изетбеговићева је, исмевајући њену екавицу, више пута апострофирала реч лекар. Због оваквог ругања новинарки реаговале су њене колега, а једном од њих је запрећено и да ће „уколико се не смири“ бити удаљен са конференције.
Зорана против Томе (и Вучића)
Како ће се завршити игра престола у Српској напредној странци и око ње?
Једва је десетак дана прошло од напада потпредседнице Владе Србије и функционерке Српске напредне странке Зоране Михајловић на председника Србије Томислава Николића – напада извршеног с јасних евроатлантистичких позиција, због тога што је Николић приметио да ће Србија бранити косметске Србе ако буду убијани – кад, уследио је нови јавни напад министарке на председника, овог пута преко насловне и друге странице „Курира“.
На Николићеве речи „не знам зашто не бих имао и 100 посто (подршке чланова СНС-а ако би био кандидат ове партије на предстојећим председничким изборима)… Као што би имао и неки други кандидат. Ваљда странка, кад неког предлаже, она га подржава 100 посто… То је ваљда нормално“, министарка Михајловић реаговала је ударцем по Николићу: „Па ја га нећу подржати, а још сам члан СНС! Не зато што имам нешто против њега, већ зато што се овде ради о Србији… Треба знати да једини ко у овим временима која нас чекају може да победи јесте Вучић.“
Да ли се заиста „овде ради о Србији“, као што тврди Зорна Михајловић? Или, макар, о њеној искреној жељи да победи председнички кандидат њене партије? Ако је тако, зашто јавно поткопава шансе могућег кандидата своје партије – Николића – уместо да своје мишљење о Вучићу као бољем кандидату од Николића остави за партијске кулоаре где је оваквим мишљењима и место? Важна напомена: министарка Михајловић није сада имала никаквог разлога да реагује у „Куриру“, није била лично изазвана и могла је да на питање „Курира“ о Николићевој изјави не одговори уопште или да одреагује неодређеном оценом да ће подржати кандидата СНС-а, а СНС и Вучић ће одлучити ко ће то бити, али се ипак одлучила баш на овај провокативни начин.
Нешто ту очигледно не штима, и отуда не можемо а да се не вратимо питању које смо на страницама „Печата“ недавно већ поставили: Да ли су напади Зоране Михајловић на Томислава Николића, уз истовремено гурање Александра Вучића у председничку кандидатуру која би значила и његов одлазак с премијерске позиције, заправо производ евроатлантистичке жеље да Томислава Николића уклоне с председничке функције, да Вучића помере с најоперативније и најутицајније функције у земљи, и да при том међу њима двојицом посеју семе раздора које ни једном ни другоме неће донети ништа добро?
Још две недеље остале су до Сретења, када би Вучић и Николић, како су најавили, требало да саопште заједничку одлуку о председничком кандидату. Озваничење Николићеве председничке кандидатуре чини се најрационалнијим избором, али и избором који би (евро)атлантистички кругови најмање желели, о чему сведоче и напади Зоране Михајловић на Томислава Николића, и његов третман у евроатлантистичким медијима на српском језику, и сасвим другачији третман који у тим медијима има Зорана Михајловић. Значи ли то да ће се најважнији део избора за српског председника заправо одигравати током наредне две недеље?
Доњецк: Ко је запалио шибицу на линији раздвајања?
Од Авдејевке до насеља Пески и од Широкина до Коминтернова у Доњецкој Народној Републици број мртвих се, након неколико покушаја украјинских оружаних снага да уз помоћ артиљерије пређу линију раздвајања, мери десетинама. Према расположивим подацима, снаге Украјине нису штеделе цивилно становништво, те су сарадници Министарства за ванредне ситуације ДНР првог дана гранатирања започели евакуацију становника из северног дела Доњецка. Украјинска армија је за само 24 часа испалила 2.411 пројектила на територију ДНР, а молбу да принуде Петра Порошенка да нареди прекид гранатирања и ракетирања донбаских цивила и укине економску блокаду под којом Кијев од самог почетка држи обе самопроглашене републике, председници парламента ДНР и ЛНР упутили су писмом лидерима Русије, Сједињених Држава и Немачке.
Вест о артиљеријској ватри у Доњецку председника Украјине Петра Порошенка затекла је у Немачкој где је био у званичној посети. Ова чињеница навела је многе да посумњају да Кијев намерно провоцира заоштравање ситуације у Донбасу како би антируске санкције остале на снази. И друго, како би враћањем питања Донбаса на дневни ред привукао пажњу нове, о овом питању веома резервисане, администрације Беле куће и традиционално наклоњеног украјинској страни ОЕБС-а.
Први се огласио ОЕБС оценом донетој на хитној седници да је за нарушавање „Минска 2“ одговорна руска страна. Насупрот њима Министарство спољних послова РФ објавило је саопштење у коме се између осталог каже да је југоисток Украјине на граници хуманитарне и еколошке катастрофе, а све је то „директна последица чињенице да Украјина непрекидно крши обавезе које је преузела потписивањем споразума из Минска, које у Кијеву нико и не намерава да испуни“.
Занимљиво, офанзива украјинских снага на Доњецк почела је дан након телефонског разговора председника РФ Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, који је у више наврата рекао како жели да се дистанцира од украјинског конфликта. Док поједини аналитичари сматрају да нови сукоб на истоку Украјине неће оставити равнодушном Белу кућу, други подсећајући да је жесток одговор снага ДНР, чија артиљерија је, како наводи Јевгениј Крутиков, користећи вишецевне ракетне бацаче „Ураган“, напросто преорала истурене позиције украјинске армије, сигуран знак да администрација Доналда Трампа диже руке од Украјине.
НАТО ће појачати присуство у Црном мору
НАТО ће појачати своје војно присуство у Црном мору и око њега, а одлука о томе биће донета на састанку министара одбране Алијансе који је планиран за 15. и 16. фебруар у Бриселу, изјавио је генерални секретар ове организације Јенс Столтенберг. Он је прецизирао да ће „пакет“ подразумевати „јачање присуства на копну, мору и у ваздуху“.
ПАРЛАМЕНТ ПОДРЖАО БРЕГЗИТ
Британски парламентарци подржали су већином од 498 спрам 114 гласова закон о брегзиту, тј. изласку Британије из Европске уније. После дводневне дебате посланици су одлучили да закон о напуштању Уније пошаљу у следећу фазу, после чега би премијерка Тереза Меј била у могућности да активира члан 50 и започне формалне преговоре са Бриселом. Закон, намерно врло кратак да би се избегло да посланици представљају амандмане, изнет је пред Парламент пошто је Врховни суд раније овог месеца пресудио да влада нема овлашћење да активира члан 50 и преговоре о изласку из ЕУ без консултација са Парламентом. Конзервативни посланик Џорџ Озборн упозорио је посланике да не блокирају закон рекавши да би се тиме „супротставили народу“ који би се због тога осећао још „отуђеније него што се сада осећа“. Бивши лабуристички лидер Ед Милибанд рекао је да ово гласање представља „судбоносни тренутак у историји земље“ и да ће подржати закон како би испунио вољу народа. „Не желимо да створимо утисак да жеље људи који су гласали за брегзит јер су се осећали запостављеним поново буду игнорисане“, рекао је он.
АМЕРИЧКО-САУДИЈСКИ ГЕНОЦИД У ЈЕМЕНУ
Због рата између снага предвођених Саудијском Арабијом и хуситских устаника, Јемен се налази на ивици колапса, изазваног убрзаним растом сиромаштва, немогућношћу снабдевања основним животним намирницама и лековима, те ширењем заразних болести. Организација Сејв д чилдрн саопштила је да је на десетине хиљада деце умрло због слома система снабдевања водом, храном и лековима (само због несташице лекова око 10.000), док је директно у рату убијено њих 1.219. Медији, посебно на Западу, о овоме ћуте.
Јемен има више од 24 милиона становника и потребна му је хитна помоћ, јер је авијација Саудијске Арабије уништила скоро сву инфраструктуру, посебно водоводе и изворе питке воде који се постојано бомбардују. Главни град Јемена Сану, која има три милиона становника, војни авиони Саудијаца и њихови савезници свакодневно бомбардују, што онемогућава рад школа и других установа.
Према подацима Уједињених нација током двадесетомесечног рата у Јемену погинуло је и најмање 7.000 војника, док је 37.000 рањено. Да подсетимо, у септембру 2014. године устаници из реда народа Хусита, збацили су проамеричког и просаудијског председника, заузели Сану и друге регионе државе. Да би угушиле устанак САД су дозволиле Саудијској Арабији да започне агресију на Јемен са циљем повратка марионетске власти.
САД, Велика Британија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати реаговали су слањем трупа на Јемен и поморском блокадом државе, како би сломили устанике и вратили претходну, марионетску владу. Управо поморска блокада Јемена онемогућила је снабдевање храном и лековима.
САД, заједно са Великом Британијом, обезбеђују логистичку подршку Саудијској Арабији и њеним савезницима, што укључује и доставу оружја и муниције. САД, такође, снабдевају Саудијце касетним бомбама, које су забрањене за употребу (по међународном праву), а које Саудијци немилице расипају по Јемену. Другим речима, и када стане рат, становници Јемена ће још дуго, дуго умирати од ових бомби.
Иначе хусити су муслимани-шиити-заиди и Арабија их сматра експонентима Ирана, иако су они теолошки ближи сунитима, него иранским шиитима. Иначе, хусиство је дубоко укорењено у Јемену, посебно у северозападном делу ове државе где хусити имају везе са Ираном, али никада нису били, нити ће бити марионете Техерана. Покрет хусита је независан, а страх Саудијске Арабије од раста утицаја Ирана у региону довео је до рата који ће многе године доносити велику зараду произвођачима оружја из САД и Велике Британије.
Географија и политичка ситуација у Јемену је слична оној у Авганистану, уз разлику да су хуситски борци образованији и обученији од талибана из Авганистана, због чега Саудијци већ 20 месеци не могу да их сломе, иако имају војну премоћ. Проблем је што Саудијска Арабија не сме из политичких разлога да дозволи себи велике губитке у људству и техници, те углавном користи авијацију и оклопне јединице.
Према неким мишљењима рат у Јемену може довести и до промене односа снага у региону у корист Ирана, чега се Саудијци највише плаше.
[/restrict]