Pečat nedelje

Mesićev Jasenovac

U ponedeljak je na „Jutjubu“ objavljen snimak bivšeg predsednika Hrvatske i bivšeg člana Predsedništva bivše SFRJ Stipe Mesića, snimak za koji se navodi da je nastao 1992. godine na sastanku u Novskoj u Zapadnoj Slavoniji, u kome on relativizuje i negira ustaške zločine u Jasenovcu. 

Mesić u ovom snimku tvrdi da je Jasenovac radio do 1947. godine a ne samo do kraja rata, da je to bio „radni logor“ a ne logor smrti, „kad bi došao u Jasenovac zatočenik je praktično bio spašen jer je bio potreban kao radnik“. „Jasenovac je bio radni logor kakvih je bilo i u ostalom dijelu Evrope. Ta ubojstva nisu istinita, prošlo bi po 15, po mjesec dana da nitko nije umro niti je ubijen“, govori Mesić, objašnjavajući da su „ljudi umirali, kao što su ljudi u ratu i inače umirali, od tifusa do dizenterije. Ali to su bili radni pogoni. Bilo je glupo nekoga naučiti raditi kožu pa ga nakon toga ubiti“, te da bi u Jasenovac trebalo dovesti „svetsku komisiju“ koja bi utvrdila „pravu istinu“.
Mesiću, inače počasnom predsedniku Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, ovo nije prvi put da je u javnosti uhvaćen u odbrani ustaša i njihovih zločina. Prethodni snimak, kako podseća portal indeks.hr, objavljen je krajem 2006. godine i na njemu se vidi (i čuje) Mesić koji hrvatskoj emigraciji u Australiji poručuje kako je uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske u aprilu 1941. godine predstavljalo hrvatsku pobedu: „U Drugom svjetskom ratu Hrvati su dva puta pobijedili. Mi nemamo razloga nikome se ispričavati. Traže od Hrvata da kleknu pred Jasenovac. Mi nemamo pred kim šta klečati. Mi smo dva puta pobijedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobijedili 10. travnja (aprila), kada su sile Osovine priznale hrvatsku državu. Pobijedili smo jer smo se našli poslije rata opet s pobjednicima za pobjedničkim stolom.“
Mesić je tada ove svoje reči pokušao da opravda nazivajući ih „taktičkim ustupkom, pogrešnim i promašenim, onima koji su Hrvate u otporu velikosrpskoj politici i četništvu kao njegovom osloncu nastojali mobilizovati na koketiranju s ustaštvom“, ali je sada, posle objavljivanja novog snimka, ostao bez komentara.
Bez komentara i na ovaj i na obilje sličnih slučajeva u današnjoj Hrvatskoj, zato, nije ostala jevrejska zajednica u Hrvatskoj, koja se „zbog neprimerenih reakcija i veličanja ustaštva“ neće pridružiti zvaničnom, državnom obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta 27. januara, što je dan u kome su 1945. godine jedinice Crvene armije oslobodile Aušvic. „Nije problem ploča u Jasenovcu ili natpisi ’Za dom spremni’ već relativizacija svega“, rekao je predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus. „Ako su isto kukasti krst, (latinično) ’U ’, i ’Za dom spremni’ i crvena zvezda, o čemu onda diskutujemo? Reviziju istorije ćemo raditi? Komisiju osnivati da ona kaže šta je bio Drugi svetski rat? Pa, o čemu mi razgovaramo?!“

[restrict]

Mi volimo Srbe

Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, dan uoči inauguracije Donalda Trampa za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, prošlog četvrtka dakle, na prijemu „Helenik inicijative“, organizacije povezane s Grčkom pravoslavnom crkvom u SAD, susreo se s dvojicom bliskih Trampovih saradnika, inače Grka poreklom, Rajnsom Pribusom, Trampovim šefom kabineta, što je veoma uticajna pozicija u SAD, i Džordžom Papadopulosom, predsednikovim savetnikom za spoljnu politiku. „Ne bih prepričavao sve detalje naših razgovora, ali mogu da kažem da je gospodin Pribus toplo rekao ’mi volimo Srbe’. Naši razgovori su bili kratki, ali mogu da vam kažem da sam jako zadovoljan razumevanjem i otvorenošću na koje sam naišao. Takođe se vidi da su ovi ljudi, kao ključni deo tima novog predsednika, svesni svog porekla, svoje vere, i odlučni su da naprave velike promene, pogotovo u spoljnoj politici SAD“, izjavio je Kesić, a prenela Radio-televizija Republike Srpske.
Videće se kakvog će uticaja ove promene o kojima Kesić govori imati na buduću politiku SAD prema Republici Srpskoj, uključujući tu i činjenicu da je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, u svojim poslednjim trenucima, prošle nedelje uvela sankcije predsedniku Srpske Miloradu Dodiku zbog tobožnjeg podrivanja dejtonskog poretka Bosne i Hercegovine.

Saslušanje

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine nastavilo je sa svojom istragom prošlogodišnjeg referenduma o Danu Republike Srpske, održanog uprkos zabrani Ustavnog suda BiH. Posle predsednika RS Milorada Dodika, Tužilaštvo BiH je, u svojstvu osumnjičenog za pomaganje u vršenju krivičnog dela, saslušalo i Mladena Ivanića, srpskog člana Predsedništva BiH.
Posle saslušanja, koje je trajalo (kratkih) pola sata, Ivanić je rekao da je iskaz dao zbog „jedne političke izjave“, ne precizirajući, prenose mediji, o kojoj je izjavi reč – „Ja sam pozvan da dam, u svojstvu osumnjičenog, komentar jedne političke izjave i smatrao sam da političke izjave ne treba da komentarišem, jer sam osumnjičen u svojstvu pomagača. Ja političke izjave smatram političkim izjavama i zato nisam iznosio nikakvu odbranu i nisam hteo da to komentarišem“, izjavio je Ivanić.
Osim njega i Dodika, saslušanje u Tužilaštvu BiH zbog krivičnog dela neizvršenja odluke Ustavnog suda BiH očekuje i premijerku Republike Srpske Željku Cvijanović i ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića.

MAĐARSKA ZBOG EMBARGA GUBI MILIJARDE

Mađarska privreda izgubila je 6,5 milijardi evra zbog ruskog embarga na prehrambene proizvode iz Evropske unije donetog posle odluke Brisela da uvede sankcije protiv Moskve zbog dešavanja u Ukrajini. „Prema našim procenama, gubitak profita za Mađarsku dostiže u poslednje tri godine 6,5 milijardi evra. Govorimo o izvozima. S obzirom da je godišnji nivo mađarskog izvoza oko 90 milijardi, gubici su bolni“, rekao je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto u intervjuu za ruski dnevnik Komersant. Upitan zašto Mađarska otvoreno kritikuje sankcije protiv Rusije, ali ne glasa protiv njihovog produžavanja, Sijarto je rekao da „iako svaka zemlja ima pravo veta“, Budimpešta „ne želi da ugrožava evropsko jedinstvo u vezi sa ovim pitanjem“. „Mi smo uporno izražavali svoje protivljenje, ali nismo nametali veto i nismo želeli da rasturimo jedinstvo EU“, dodao je on. „Pored toga, kada smo se borili za izmene i ponovno razmatranje odluke (o sankcijama protiv Rusije), nismo bili usamljeni, uz nas je bilo još nekoliko zemalja. Ali kada je došao dan odluke, našli smo se potpuno sami“, rekao je Sijarto. Predsednik Rusije Vladimir Putin trebalo bi da 2. februara doputuje u zvaničnu posetu Budimpešti tokom koje će se razgovarati o bilateralnoj privrednoj saradnji uprkos sankcijama. „Već smo investirali u veliki broj značajnih projekata u Rusiji, uključujući fabriku prehrambenih aditiva u Tulskom regionu, i fabriku za preradu mesa u predgrađu Moskve. Mnoge mađarske firme investiraju u Rusiju“, rekao je Sijarto i dodao da će ruska kompanija Rosatoom izgraditi drugu fazu nuklearne elektrane Paks u Mađarskoj, kao i da su dve zemlje potpisale sporazum o isporuci prirodnog gasa do 2021.

U KUVAJTU POGUBLJEN ČLAN KRALJEVSKE PORODICE

U okviru prvog masovnog pogubljenja od 2013, kuvajtske vlasti su 25. januara pogubile sedam osuđenika, uključujući i jednog člana domaće kraljevske porodice. Šeik Fejsal, kapetan kuvajtske armije, osuđen je na smrt oktobra 2011. zbog ubistva s predumišljajem svog sestrića i nelegalnog posedovanja vatrenog oružja. Fejsal je svog sestrića, unuka 12. kuvajtskog emira, ubio s više hitaca iz vatrenog oružja 2010. godine. Nije jasno koji su mu bili motivi za ubistvo. Pored Fejsala, među pogubljenima su bila još dva Kuvajćana, a ostali su bili državljani Egipta, Bangladeša, Filipina i Etiopije. Oni su osuđeni za teške zločine poput ubistva, pokušaja ubistva, otmice i silovanja.

REAL MADRID PONOVO UKLONIO KRST SA GRBA

Fudbalski klub Real iz Madrida uklonio je hrišćanski krst sa svog grba zbog novog ugovora o odevnim predmetima sa šest bliskoistočnih zemalja. Evropski šampion, čiji je glavni sponzor vazduhoplovna kompanija Emirati iz Dubaija, je potpisao sporazum sa proizvođačem „Marka“, koji će imati ekskluzivno pravo da proizvodi i prodaje proizvode sa znakom ovog tima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu i Omanu. „Moramo biti pažljivi prema delovima Zaliva koji su osetljivi na proizvode na kojima se nalazi krst“, rekao je potpredsednik „Marke“ Haled al Meiri. Ovo nije prvi put da Real uklanja krst sa svog grba na zahtev investitora iz Emirata. Isto je učinjeno i 2014. godine kada je postignut lukrativni sporazum sa Nacionalnom bankom Abu Dabija.

U 2016. 70 MILIONA KOMPJUTERSKIH NAPADA NA RUSIJU

U proteklih godinu dana, Rusija se suočila sa čak 70 miliona kompjuterskih napada na svoju ključnu informatičku infrastrukturu, saopštila je Federalna služba bezbednosti (FSB) dodajući da je najveći deo njih izvršen iz inostranstva. Na sednici komiteta Dume za informatičku politiku potvrđeno je da Rusija trenutno raspolaže sa dovoljnim potencijalom za očuvanje bezbednosti u informatičkom domenu. Ranije ovog meseca, šef Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev rekao je da je Rusija meta „sve većeg broja pokušaja iz inostranstva da se nanese šteta ruskim informatičkim sistemima“. Petrušev je ukazao da se, dok je Vašington pod Barakom Obamom konstantno Rusiju optuživao za hakerske napade, svi značajniji internet serveri nalaze na američkoj teritoriji i da ih SAD koriste za prikupljanje informacija i u druge svrhe sa ciljem očuvanja američke dominacije u svetu. U decembru prošle godine, FSB je izdao upozorenje na predstojeći kompjuterski napad koji je za metu imao ruski finansijski sistem. Planirani napad je praćen do servera i komandnih centara u Holandiji koji pripadaju jednoj ukrajinskoj provajderskoj kompaniji.

Godišnja skupština Beogradskog foruma

Beogradski forum za svet ravnopravnih održaće svoju Godišnju skupštinu u subotu 28. januara 2017. godine, u beogradskoj galeriji ,,Progres’’, i tom prilikom razmotriti rezultate i usvojiti plan rada za tekuću godinu.
Forum inače neguje dijalog i nezavisnu političku misao i prati i proučava najvažnija pitanja unutrašnjeg razvoja, međunarodnih odnosa i spoljne politike Srbije. Član je Svetskog saveta za mir sa sedištem u Atini i razvija široku saradnju sa srodnim udruženjeima u zemlji i partnerskim organizacijama u Evropi i svetu.
O njegovoj bogatoj izdavačkoj delatnosti govori činjenica da je izdao preko 100 knjiga posvećenih: jugoslovenskoj krizi, ciljevima i posledicama agresije NATO pakta, rešavanju pitanja Kosova i Metohije, Haškom tribunalu, međunarodnom terorizmu, Ustavu Srbije, ekonomskoj krizi i drugo.

[/restrict]