Печат недеље

Месићев Јасеновац

У понедељак је на „Јутјубу“ објављен снимак бившег председника Хрватске и бившег члана Председништва бивше СФРЈ Стипе Месића, снимак за који се наводи да је настао 1992. године на састанку у Новској у Западној Славонији, у коме он релативизује и негира усташке злочине у Јасеновцу. 

Месић у овом снимку тврди да је Јасеновац радио до 1947. године а не само до краја рата, да је то био „радни логор“ а не логор смрти, „кад би дошао у Јасеновац заточеник је практично био спашен јер је био потребан као радник“. „Јасеновац је био радни логор каквих је било и у осталом дијелу Европе. Та убојства нису истинита, прошло би по 15, по мјесец дана да нитко није умро нити је убијен“, говори Месић, објашњавајући да су „људи умирали, као што су људи у рату и иначе умирали, од тифуса до дизентерије. Али то су били радни погони. Било је глупо некога научити радити кожу па га након тога убити“, те да би у Јасеновац требало довести „светску комисију“ која би утврдила „праву истину“.
Месићу, иначе почасном председнику Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, ово није први пут да је у јавности ухваћен у одбрани усташа и њихових злочина. Претходни снимак, како подсећа портал индекс.хр, објављен је крајем 2006. године и на њему се види (и чује) Месић који хрватској емиграцији у Аустралији поручује како је успостављање Независне Државе Хрватске у априлу 1941. године представљало хрватску победу: „У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили. Ми немамо разлога никоме се испричавати. Траже од Хрвата да клекну пред Јасеновац. Ми немамо пред ким шта клечати. Ми смо два пута побиједили, а сви други само једном. Ми смо побиједили 10. травња (априла), када су силе Осовине признале хрватску државу. Побиједили смо јер смо се нашли послије рата опет с побједницима за побједничким столом.“
Месић је тада ове своје речи покушао да оправда називајући их „тактичким уступком, погрешним и промашеним, онима који су Хрвате у отпору великосрпској политици и четништву као његовом ослонцу настојали мобилизовати на кокетирању с усташтвом“, али је сада, после објављивања новог снимка, остао без коментара.
Без коментара и на овај и на обиље сличних случајева у данашњој Хрватској, зато, није остала јеврејска заједница у Хрватској, која се „због непримерених реакција и величања усташтва“ неће придружити званичном, државном обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста 27. јануара, што је дан у коме су 1945. године јединице Црвене армије ослободиле Аушвиц. „Није проблем плоча у Јасеновцу или натписи ’За дом спремни’ већ релативизација свега“, рекао је председник Јеврејске општине Загреб Огњен Краус. „Ако су исто кукасти крст, (латинично) ’У ’, и ’За дом спремни’ и црвена звезда, о чему онда дискутујемо? Ревизију историје ћемо радити? Комисију оснивати да она каже шта је био Други светски рат? Па, о чему ми разговарамо?!“

[restrict]

Ми волимо Србе

Обрад Кесић, шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону, дан уочи инаугурације Доналда Трампа за 45. председника Сједињених Америчких Држава, прошлог четвртка дакле, на пријему „Хеленик иницијативе“, организације повезане с Грчком православном црквом у САД, сусрео се с двојицом блиских Трампових сарадника, иначе Грка пореклом, Рајнсом Прибусом, Трамповим шефом кабинета, што је веома утицајна позиција у САД, и Џорџом Пападопулосом, председниковим саветником за спољну политику. „Не бих препричавао све детаље наших разговора, али могу да кажем да је господин Прибус топло рекао ’ми волимо Србе’. Наши разговори су били кратки, али могу да вам кажем да сам јако задовољан разумевањем и отвореношћу на које сам наишао. Такође се види да су ови људи, као кључни део тима новог председника, свесни свог порекла, своје вере, и одлучни су да направе велике промене, поготово у спољној политици САД“, изјавио је Кесић, а пренела Радио-телевизија Републике Српске.
Видеће се каквог ће утицаја ове промене о којима Кесић говори имати на будућу политику САД према Републици Српској, укључујући ту и чињеницу да је администрација бившег председника Барака Обаме, у својим последњим тренуцима, прошле недеље увела санкције председнику Српске Милораду Додику због тобожњег подривања дејтонског поретка Босне и Херцеговине.

Саслушање

Тужилаштво Босне и Херцеговине наставило је са својом истрагом прошлогодишњег референдума о Дану Републике Српске, одржаног упркос забрани Уставног суда БиХ. После председника РС Милорада Додика, Тужилаштво БиХ је, у својству осумњиченог за помагање у вршењу кривичног дела, саслушало и Младена Иванића, српског члана Председништва БиХ.
После саслушања, које је трајало (кратких) пола сата, Иванић је рекао да је исказ дао због „једне политичке изјаве“, не прецизирајући, преносе медији, о којој је изјави реч – „Ја сам позван да дам, у својству осумњиченог, коментар једне политичке изјаве и сматрао сам да политичке изјаве не треба да коментаришем, јер сам осумњичен у својству помагача. Ја политичке изјаве сматрам политичким изјавама и зато нисам износио никакву одбрану и нисам хтео да то коментаришем“, изјавио је Иванић.
Осим њега и Додика, саслушање у Тужилаштву БиХ због кривичног дела неизвршења одлуке Уставног суда БиХ очекује и премијерку Републике Српске Жељку Цвијановић и министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића.

МАЂАРСКА ЗБОГ ЕМБАРГА ГУБИ МИЛИЈАРДЕ

Мађарска привреда изгубила је 6,5 милијарди евра због руског ембарга на прехрамбене производе из Европске уније донетог после одлуке Брисела да уведе санкције против Москве због дешавања у Украјини. „Према нашим проценама, губитак профита за Мађарску достиже у последње три године 6,5 милијарди евра. Говоримо о извозима. С обзиром да је годишњи ниво мађарског извоза око 90 милијарди, губици су болни“, рекао је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто у интервјуу за руски дневник Комерсант. Упитан зашто Мађарска отворено критикује санкције против Русије, али не гласа против њиховог продужавања, Сијарто је рекао да „иако свака земља има право вета“, Будимпешта „не жели да угрожава европско јединство у вези са овим питањем“. „Ми смо упорно изражавали своје противљење, али нисмо наметали вето и нисмо желели да растуримо јединство ЕУ“, додао је он. „Поред тога, када смо се борили за измене и поновно разматрање одлуке (о санкцијама против Русије), нисмо били усамљени, уз нас је било још неколико земаља. Али када је дошао дан одлуке, нашли смо се потпуно сами“, рекао је Сијарто. Председник Русије Владимир Путин требало би да 2. фебруара допутује у званичну посету Будимпешти током које ће се разговарати о билатералној привредној сарадњи упркос санкцијама. „Већ смо инвестирали у велики број значајних пројеката у Русији, укључујући фабрику прехрамбених адитива у Тулском региону, и фабрику за прераду меса у предграђу Москве. Многе мађарске фирме инвестирају у Русију“, рекао је Сијарто и додао да ће руска компанија Росатоом изградити другу фазу нуклеарне електране Пакс у Мађарској, као и да су две земље потписале споразум о испоруци природног гаса до 2021.

У КУВАЈТУ ПОГУБЉЕН ЧЛАН КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ

У оквиру првог масовног погубљења од 2013, кувајтске власти су 25. јануара погубиле седам осуђеника, укључујући и једног члана домаће краљевске породице. Шеик Фејсал, капетан кувајтске армије, осуђен је на смрт октобра 2011. због убиства с предумишљајем свог сестрића и нелегалног поседовања ватреног оружја. Фејсал је свог сестрића, унука 12. кувајтског емира, убио с више хитаца из ватреног оружја 2010. године. Није јасно који су му били мотиви за убиство. Поред Фејсала, међу погубљенима су била још два Кувајћана, а остали су били држављани Египта, Бангладеша, Филипина и Етиопије. Они су осуђени за тешке злочине попут убиства, покушаја убиства, отмице и силовања.

РЕАЛ МАДРИД ПОНОВО УКЛОНИО КРСТ СА ГРБА

Фудбалски клуб Реал из Мадрида уклонио је хришћански крст са свог грба због новог уговора о одевним предметима са шест блискоисточних земаља. Европски шампион, чији је главни спонзор ваздухопловна компанија Емирати из Дубаија, је потписао споразум са произвођачем „Марка“, који ће имати ексклузивно право да производи и продаје производе са знаком овог тима у Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Кувајту, Катару, Бахреину и Оману. „Морамо бити пажљиви према деловима Залива који су осетљиви на производе на којима се налази крст“, рекао је потпредседник „Марке“ Халед ал Меири. Ово није први пут да Реал уклања крст са свог грба на захтев инвеститора из Емирата. Исто је учињено и 2014. године када је постигнут лукративни споразум са Националном банком Абу Дабија.

У 2016. 70 МИЛИОНА КОМПЈУТЕРСКИХ НАПАДА НА РУСИЈУ

У протеклих годину дана, Русија се суочила са чак 70 милиона компјутерских напада на своју кључну информатичку инфраструктуру, саопштила је Федерална служба безбедности (ФСБ) додајући да је највећи део њих извршен из иностранства. На седници комитета Думе за информатичку политику потврђено је да Русија тренутно располаже са довољним потенцијалом за очување безбедности у информатичком домену. Раније овог месеца, шеф Савета за безбедност Николај Петрушев рекао је да је Русија мета „све већег броја покушаја из иностранства да се нанесе штета руским информатичким системима“. Петрушев је указао да се, док је Вашингтон под Бараком Обамом константно Русију оптуживао за хакерске нападе, сви значајнији интернет сервери налазе на америчкој територији и да их САД користе за прикупљање информација и у друге сврхе са циљем очувања америчке доминације у свету. У децембру прошле године, ФСБ је издао упозорење на предстојећи компјутерски напад који је за мету имао руски финансијски систем. Планирани напад је праћен до сервера и командних центара у Холандији који припадају једној украјинској провајдерској компанији.

Годишња скупштина Београдског форума

Београдски форум за свет равноправних одржаће своју Годишњу скупштину у суботу 28. јануара 2017. године, у београдској галерији ,,Прогрес’’, и том приликом размотрити резултате и усвојити план рада за текућу годину.
Форум иначе негује дијалог и независну политичку мисао и прати и проучава најважнија питања унутрашњег развоја, међународних односа и спољне политике Србије. Члан је Светског савета за мир са седиштем у Атини и развија широку сарадњу са сродним удружењеима у земљи и партнерским организацијама у Европи и свету.
О његовој богатој издавачкој делатности говори чињеница да је издао преко 100 књига посвећених: југословенској кризи, циљевима и последицама агресије НАТО пакта, решавању питања Косова и Метохије, Хашком трибуналу, међународном тероризму, Уставу Србије, економској кризи и друго.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *