Pečat nedelje

Stižu migovi!

Posle dugog iščekivanja i pomalo neverice jer je reč o događaju koji uz bezbednosnu ima i podjednako važnu (geo)političku komponentu, ove srede konačno je stigla i definitivna potvrda: 6 ruskih Migova 29 zaista stiže u Srbiju.
Reč je o poklonu Rusije Srbiji, koja će imati da plati samo troškove modernizacije čije će nas tri faze ukupno koštati između 180 i 230 miliona evra. Nije to malo, ali da se ne zavaravamo; nema mesta sumnji da je cena ovih aviona Srbiji predstavljala mnogo manju prepreku za njihovu nabavku od nezadovoljstva koje je već i najava te nabavke izazvala kod naših zapadnih prijatelja.
Uz avione, kako je rekao premijer Srbije Aleksandar Vučić koji se u Moskvi ovim povodom sastao s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, „dobili smo na poklon i 30 tenkova T-72 S i 30 borbenih izviđačkih vozila BRDM 2“.
Vučić je naveo da je bilo reči i o nabavci protivvazdušnih sistema: „Dogovor je da na protivvazdušnim sistemima radimo zajedno. Pričali smo i o ’buku’ pre svega, i o ’buku M2’ i o ’tunguski’, ali za 2018. godinu, što je za godinu dana.“
Sve u svemu, prema rečima srpskog premijera, „unapredili smo naše veoma dobre prijateljske odnose. Najvažnije je što ćemo da pravimo zajedničke planove trogodišnje i petogodišnje zajedničke saradnje“, a s tim u vezi je Šojgu naveo i da će vojne vežbe naših i ruskih snaga biti održavane redovno, jednom godišnje – „U oktobru su u Srbiji uspešno izvedene zajedničke letno-taktičke vežbe BARS 2016 i drago nam je da reč BARS označava bratstvo pilota Rusije i Srbije. To je dobro ime, ono mora da se učvrsti i moramo da ove vežbe održavamo na godišnjem nivou“ – te da je Rusija zainteresovana za dalji razvoj saradnje i na planu vojnog obrazovanja.
„Ja imam tu sreću da smo politikom vojne neutralnosti, politikom čuvanja svoje nezavisnosti, da štitimo svoju slobodu, da umemo da izdržimo pritiske sa različitih strana, uspeli da dođemo dotle da i svoju zemlju ojačamo do te mere da ni sami u to doskora nismo verovali“, zaključio je Vučić. „Još jednom želim da potvrdim da ostajemo neutralna država, što sam već rekao u Briselu, u Vašingtonu. To je naš stav, ništa se nije izmenilo kada je to u pitanju.“

[restrict]

Učenici traže pravdu za profesora

Zbog otkaza i oduzimanja licence profesoru srpskog jezika i književnosti Vladimiru Milojeviću, učenici Četrnaeste beogradske gimnazije organizovali su niz protesta ispred škole, ispred Vlade Srbije i Ministarstva prosvete. Na sastanku s ministrom prosvete učenici su predali zahtev Đačkog parlamenta za preispitivanje disciplinskog postupka. Profesor je uputio pismo učenicima u kojem ih moli da ne učestvuju na protestu Foruma gimnazija, ali ipak veli da je ponosan na njih i njihovo osećanje za pravdu. Bivši učenici napisali su: Ne tražimo pomilovanje, samo pravdu, za Vladu. Jer, kako kažu u pismu, naučio ih je da vole svoj jezik i književnost i da se u njegovim časovima uživa, a ne beži sa njih.
Inače, incident zbog koga je Milojević izgubio licencu dogodio se 2013. u školi „Branislav Nušić“ u Beogradu i prema izjavi profesora i mnogih učenika tog odeljenja ceo proces je montiran.

Sandžaklijske kombinacije

Bez prethodnih najava ili barem nagoveštaja, ovog utorka zvanično su se pomirili dojučerašnji ljuti protivnici – ljuti koliko to samo mogu da budu nekadašnji saradnici – Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, potpisavši Deklaraciju o strateškom partnerstvu.
O kakvoj je strategiji reč, i koji je cilj ovog partnerstva? Da li su se sami setili da se pomire, ili im je neko rekao da to učine?
Ako je verovati Rasimu Ljajiću, dogovor je samo njegov i Ugljaninov, a namera mu se svodi na suprotstavljanje Moameru Zukorliću, što bi trebalo da znači da je ovde prevashodno reč o svađi unutar familije a ne o potezu zbog koga bi i ostatak Srbije trebalo da se zabrine, što ipak ne znači da dalji razvoj situacije u Raškoj oblasti odsad ne treba posmatrati s pojačanom pažnjom.
Elem, Ljajić: „Nikakva Turska, nikakav Erdogan, nikakvi Britanci, nikakvi Meksikanci nisu učestvovali u ovom dogovoru. Niti je iko znao za ovaj dogovor. I nema razloga za bilo kakvu mistifikaciju. To je naša želja da se suprotstavimo ekstremizmu i zlu koje donosi Zukorlić, zlu koje je ta opcija donela i stvara i dalje u Sandžaku… Ako je SNS izabrao Zukorlića za partnera, to je potpuno legitimna odluka te stranke. Ja na to niti mogu niti želim da utičem. Mi želimo da gradimo apsolutno najbolje odnose sa SNS kao našim koalicionim partnerom, sa strankom sa kojom smo dva puta išli na zajedničkoj izbornoj listi.“
Na Zukorlićev odgovor nije se čekalo dugo. Ljajićeva i Ugljaninova partija, izjavio je Zukorlićev portparol Edin Đerlek, „ujedinjene su u razbijanju Islamske zajednice i pokušaju opstanka na političkoj sceni, nakon što je narodni poslanik Muamer Zukorlić svojim angažmanom ojačao Bošnjačku demokratsku zajednicu Sandžaka direktnim ulaskom u političku arenu… Potpisivanjem ovog dokumenta samo su pale maske Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, koji bi sve uradili, pa čak prešli i preko žrtava sa smrtnim ishodom u prošlosti, da bi kako-tako opstali na vlasti“.

ZAVRŠENO PUTOVANJE VOZOM ŽELJA

Voz želja, projekat Ruskih železnica i njene ćerke firme u Srbiji RŽD internešenel, u čijoj realizaciji su učestvovali srpsko odeljenje Fonda jedinstva pravoslavnih naroda iz Moskve (FJPN) i pravoslavni časopis Svetosavsko zvonce, i ove godine, tradicionalno u decembru, nagradio je najbolje radove učesnika foto-konkursa. Po rečima Natalije Kocev, direktora srpskog odeljenja FJPN, iako je tema foto-konkursa „Putovanje vozom: putevi, lica, horizonti“ bila zahtevna, deca uzrasta od 9 do 19 godina, u nominacijama „Fotografija“, „Fotografija sa istorijom“ i „Foto-kolaž“, našla su svoj umetnički izraz i sa puno senzibiliteta, kreativnosti i očitog promišljanja koje je prethodilo radu, ne samo da su ispunila očekivanja već su i i prevazišla.
„Ovaj voz želja mala je dečja interpretacija značaja vozova, putovanja, upoznavanja, sebe i drugih. RŽD internešnel, smatram, pokrenuvši ovakav konkurs, priuštio je deci istinsko putovanje kroz umetničko poimanje stvarnosti. Ne bi bilo loše kada bi se u svakom kupeu novih ruskih vozova koji saobraćaju po Srbiji našao uramljen po jedan ovakav rad“, istakla je Koceva.

Rusija (ni)je pretnja

Kako će Donald Tramp i Reks Tilerson formulisati buduću spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država?

Nakon što je prošle nedelje, na potpuni užas svih globalizatorskih zagovornika agresivne spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država i produbljivanja sukoba s Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom, izabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao Reksa Tilersona, dosadašnjeg prvog čoveka naftne kompanije „Ekson“, dobitnika ruskog Ordena prijateljstva i pobornika ukidanja sankcija Rusiji, za državnog sekretara u svojoj budućoj administraciji, ove nedelje dobili su liberalni globalizatori i novi razlog za brigu. Tramp, naime, ne preti Rusiji, niti u Rusiji vidi naročitu pretnju.
Magazin „Forin polisi“ došao je u posed i objavio memorandum Trampovog tranzicionog tima za preuzimanje Bele kuće, u kome su pobrojana četiri prioriteta njegove (buduće) odbrambene politike. To su borba protiv Islamske države, prevazilaženje budžetskih ograničenja za opremanje američke vojske, veća efikasnost u radu i razvoj sveobuhvatne strategije za bezbednost u sajberspejsu.
Ali nije ovaj papir uzbudio vašingtonske jastrebove zbog onoga što u njemu piše već zbog onoga što u njemu ne piše. A ne piše da Rusija predstavlja pretnju za Ameriku, i da će kao takva biti i tretirana.
„Ljudi su veoma zabrinuti što ne vide Rusiju na listi“, citira „Forin polisi“ Evelin Farkaš, nekadašnju zvaničnicu Pentagona koja je bila zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, i podseća na nedavno svedočenje generala Džozefa Danforda, načelnika Generalštaba američke vojske, pred kongresnim Komitetom za spoljne odnose. „Ako me pitate za naciju koja predstavlja egzistencijalnu pretnju Sjedinjenim Državama, morao bih da pokažem na Rusiju. Ako pogledate njeno ponašanje, ono je alarmantno“, rekao je Danford, navodeći da su ostale pretnje, iza Rusije – tim redom – Kina, Severna Koreja i Islamska država.
Ako je suditi po ovom dokumentu, ali i po imenovanju Tilersona, ova će se politika promeniti, tim pre što se Tilersonovo imenovanje nadovezuje na Trampova dosadašnja ohrabrujuća kadrovska rešenja, pre svega Stivena Benona za glavnog stratega Bele kuće i penzionisanog generala Majkla Flina za nacionalnog savetnika za bezbednost. S druge strane, doduše, treba podsetiti i da je i prvi mandat Baraka Obame započeo obećanjima resetovanja odnosa SAD i Rusije, a sve se završilo sankcijama i novim Hladnim ratom, no, sudeći po reakcijama establišmenta i svim njegovim pokušajima da spreči Trampov dolazak na vlast, stvari trenutno stoje tako da ipak možemo sebi da dozvolimo oprezni optimizam i nadu da bi, pod Trampom, Amerika mogla da prestane da bude ono što je bila u proteklih četvrt veka, imperija haosa koja je pretila da čitav svet uvede u potpunu katastrofu.

[/restrict]