Печат недеље

stizu-migovi-29

Стижу мигови!

После дугог ишчекивања и помало неверице јер је реч о догађају који уз безбедносну има и подједнако важну (гео)политичку компоненту, ове среде коначно је стигла и дефинитивна потврда: 6 руских Мигова 29 заиста стиже у Србију.
Реч је о поклону Русије Србији, која ће имати да плати само трошкове модернизације чије ће нас три фазе укупно коштати између 180 и 230 милиона евра. Није то мало, али да се не заваравамо; нема места сумњи да је цена ових авиона Србији представљала много мању препреку за њихову набавку од незадовољства које је већ и најава те набавке изазвала код наших западних пријатеља.
Уз авионе, како је рекао премијер Србије Александар Вучић који се у Москви овим поводом састао с руским министром одбране Сергејем Шојгуом, „добили смо на поклон и 30 тенкова Т-72 С и 30 борбених извиђачких возила БРДМ 2“.
Вучић је навео да је било речи и о набавци противваздушних система: „Договор је да на противваздушним системима радимо заједно. Причали смо и о ’буку’ пре свега, и о ’буку М2’ и о ’тунгуски’, али за 2018. годину, што је за годину дана.“
Све у свему, према речима српског премијера, „унапредили смо наше веома добре пријатељске односе. Најважније је што ћемо да правимо заједничке планове трогодишње и петогодишње заједничке сарадње“, а с тим у вези је Шојгу навео и да ће војне вежбе наших и руских снага бити одржаване редовно, једном годишње – „У октобру су у Србији успешно изведене заједничке летно-тактичке вежбе БАРС 2016 и драго нам је да реч БАРС означава братство пилота Русије и Србије. То је добро име, оно мора да се учврсти и морамо да ове вежбе одржавамо на годишњем нивоу“ – те да је Русија заинтересована за даљи развој сарадње и на плану војног образовања.
„Ја имам ту срећу да смо политиком војне неутралности, политиком чувања своје независности, да штитимо своју слободу, да умемо да издржимо притиске са различитих страна, успели да дођемо дотле да и своју земљу ојачамо до те мере да ни сами у то доскора нисмо веровали“, закључио је Вучић. „Још једном желим да потврдим да остајемо неутрална држава, што сам већ рекао у Бриселу, у Вашингтону. То је наш став, ништа се није изменило када је то у питању.“

[restrict]

Ученици траже правду за професора

Због отказа и одузимања лиценце професору српског језика и књижевности Владимиру Милојевићу, ученици Четрнаесте београдске гимназије организовали су низ протеста испред школе, испред Владе Србије и Министарства просвете. На састанку с министром просвете ученици су предали захтев Ђачког парламента за преиспитивање дисциплинског поступка. Професор је упутио писмо ученицима у којем их моли да не учествују на протесту Форума гимназија, али ипак вели да је поносан на њих и њихово осећање за правду. Бивши ученици написали су: Не тражимо помиловање, само правду, за Владу. Јер, како кажу у писму, научио их је да воле свој језик и књижевност и да се у његовим часовима ужива, а не бежи са њих.
Иначе, инцидент због кога је Милојевић изгубио лиценцу догодио се 2013. у школи „Бранислав Нушић“ у Београду и према изјави професора и многих ученика тог одељења цео процес је монтиран.

Санџаклијске комбинације

Без претходних најава или барем наговештаја, овог уторка званично су се помирили дојучерашњи љути противници – љути колико то само могу да буду некадашњи сарадници – Расим Љајић и Сулејман Угљанин, потписавши Декларацију о стратешком партнерству.
О каквој је стратегији реч, и који је циљ овог партнерства? Да ли су се сами сетили да се помире, или им је неко рекао да то учине?
Ако је веровати Расиму Љајићу, договор је само његов и Угљанинов, а намера му се своди на супротстављање Моамеру Зукорлићу, што би требало да значи да је овде превасходно реч о свађи унутар фамилије а не о потезу због кога би и остатак Србије требало да се забрине, што ипак не значи да даљи развој ситуације у Рашкој области одсад не треба посматрати с појачаном пажњом.
Елем, Љајић: „Никаква Турска, никакав Ердоган, никакви Британци, никакви Мексиканци нису учествовали у овом договору. Нити је ико знао за овај договор. И нема разлога за било какву мистификацију. То је наша жеља да се супротставимо екстремизму и злу које доноси Зукорлић, злу које је та опција донела и ствара и даље у Санџаку… Ако је СНС изабрао Зукорлића за партнера, то је потпуно легитимна одлука те странке. Ја на то нити могу нити желим да утичем. Ми желимо да градимо апсолутно најбоље односе са СНС као нашим коалиционим партнером, са странком са којом смо два пута ишли на заједничкој изборној листи.“
На Зукорлићев одговор није се чекало дуго. Љајићева и Угљанинова партија, изјавио је Зукорлићев портпарол Един Ђерлек, „уједињене су у разбијању Исламске заједнице и покушају опстанка на политичкој сцени, након што је народни посланик Муамер Зукорлић својим ангажманом ојачао Бошњачку демократску заједницу Санџака директним уласком у политичку арену… Потписивањем овог документа само су пале маске Расима Љајића и Сулејмана Угљанина, који би све урадили, па чак прешли и преко жртава са смртним исходом у прошлости, да би како-тако опстали на власти“.

ЗАВРШЕНО ПУТОВАЊЕ ВОЗОМ ЖЕЉА

Воз жеља, пројекат Руских железница и њене ћерке фирме у Србији РЖД интернешенел, у чијој реализацији су учествовали српско одељење Фонда јединства православних народа из Москве (ФЈПН) и православни часопис Светосавско звонце, и ове године, традиционално у децембру, наградио је најбоље радове учесника фото-конкурса. По речима Наталије Коцев, директора српског одељења ФЈПН, иако је тема фото-конкурса „Путовање возом: путеви, лица, хоризонти“ била захтевна, деца узраста од 9 до 19 година, у номинацијама „Фотографија“, „Фотографија са историјом“ и „Фото-колаж“, нашла су свој уметнички израз и са пуно сензибилитета, креативности и очитог промишљања које је претходило раду, не само да су испунила очекивања већ су и и превазишла.
„Овај воз жеља мала је дечја интерпретација значаја возова, путовања, упознавања, себе и других. РЖД интернешнел, сматрам, покренувши овакав конкурс, приуштио је деци истинско путовање кроз уметничко поимање стварности. Не би било лоше када би се у сваком купеу нових руских возова који саобраћају по Србији нашао урамљен по један овакав рад“, истакла је Коцева.

Русија (ни)је претња

Како ће Доналд Трамп и Рекс Тилерсон формулисати будућу спољну политику Сједињених Америчких Држава?

putin-i-tilersonНакон што је прошле недеље, на потпуни ужас свих глобализаторских заговорника агресивне спољне политике Сједињених Америчких Држава и продубљивања сукоба с Русијом и њеним председником Владимиром Путином, изабрани председник САД Доналд Трамп именовао Рекса Тилерсона, досадашњег првог човека нафтне компаније „Ексон“, добитника руског Ордена пријатељства и поборника укидања санкција Русији, за државног секретара у својој будућој администрацији, ове недеље добили су либерални глобализатори и нови разлог за бригу. Трамп, наиме, не прети Русији, нити у Русији види нарочиту претњу.
Магазин „Форин полиси“ дошао је у посед и објавио меморандум Трамповог транзиционог тима за преузимање Беле куће, у коме су побројана четири приоритета његове (будуће) одбрамбене политике. То су борба против Исламске државе, превазилажење буџетских ограничења за опремање америчке војске, већа ефикасност у раду и развој свеобухватне стратегије за безбедност у сајберспејсу.
Али није овај папир узбудио вашингтонске јастребове због онога што у њему пише већ због онога што у њему не пише. А не пише да Русија представља претњу за Америку, и да ће као таква бити и третирана.
„Људи су веома забринути што не виде Русију на листи“, цитира „Форин полиси“ Евелин Фаркаш, некадашњу званичницу Пентагона која је била задужена за Русију, Украјину и Евроазију, и подсећа на недавно сведочење генерала Џозефа Данфорда, начелника Генералштаба америчке војске, пред конгресним Комитетом за спољне односе. „Ако ме питате за нацију која представља егзистенцијалну претњу Сједињеним Државама, морао бих да покажем на Русију. Ако погледате њено понашање, оно је алармантно“, рекао је Данфорд, наводећи да су остале претње, иза Русије – тим редом – Кина, Северна Кореја и Исламска држава.
Ако је судити по овом документу, али и по именовању Тилерсона, ова ће се политика променити, тим пре што се Тилерсоново именовање надовезује на Трампова досадашња охрабрујућа кадровска решења, пре свега Стивена Бенона за главног стратега Беле куће и пензионисаног генерала Мајкла Флина за националног саветника за безбедност. С друге стране, додуше, треба подсетити и да је и први мандат Барака Обаме започео обећањима ресетовања односа САД и Русије, а све се завршило санкцијама и новим Хладним ратом, но, судећи по реакцијама естаблишмента и свим његовим покушајима да спречи Трампов долазак на власт, ствари тренутно стоје тако да ипак можемо себи да дозволимо опрезни оптимизам и наду да би, под Трампом, Америка могла да престане да буде оно што је била у протеклих четврт века, империја хаоса која је претила да читав свет уведе у потпуну катастрофу.

[/restrict]

Један коментар

  1. Жалосно, стижу по много већој црни и 9 Ербасових хеликоптера. Прст у око брсћи Русима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *