Pečat nedelje

Vals podneo ostavku, najavio kandidaturu

Francuski premijer Manuel Vals podneo je u ponedeljak ostavku na tu funkciju i najavio svoju kandidaturu u trci za kandidata Socijalističke partije na predsedničkim izborima. „Biću kandidat za predsednika republike“, rekao je Vals. „Želim sve da dam za Francusku“, istakao je on, napominjući da „ne može biti i kandidat i premijer“. Spekulacije o Valsovom ulasku u izbornu trku pojavile su se prošle nedelje posle najave predsednika Fransoa Olanda da se neće kandidovati za drugi mandat. Socijalistička partija održaće predizbore u januaru. Ko god da bude kandidat Socijalističke partije biće u izuzetno teškoj poziciji, pošto je Oland postao najneomiljeniji predsednik u istoriji Francuske. Ni Vals kao premijer, međutim, ne stoji mnogo bolje, ali se procenjuje da će upravo on pobediti na izborima u okviru Socijalističke partije. Prema dosadašnjim anketama, kandidat ove stranke mogao bi dobiti oko deset posto glasova, što je mnogo manje od projekcija za liderku Nacionalnog fronta Marin le Pen i kandidata republikanaca Fransoa Fijona. Prema najnovijim istraživanjima, Lepenova bi trebalo da trijumfuje u prvom krugu izbora koji se održavaju 23. aprila, dok bi Fijon bio favorit u drugom krugu 7. maja.

Pomoć Srbima iz Crne Gore

Da li je zvanična Srbija (napokon) počela da se interesuje za položaj Srba u Crnoj Gori, nakon što je godinama posle razlaza, uglavnom ćutke, dopuštala da se taj položaj urušava u skladu sa zamislima vlasti u Podgorici?
Upravo na takvu mogućnost upućuje sastanak koji je premijer Srbije Aleksandar Vučić ovog ponedeljka održao sa „predstavnicima parlamentarnih stranaka i kulturnih ustanova Srba iz Crne Gore, predvođenim predsednikom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem“, kako stoji u zvaničnom saopštenju sa sastanka, u kome piše da je delegacija Vučiću „prenela zabrinutost za položaj srpske zajednice u Crnoj Gori, i iznela konkretne predloge o načinima na koje bi Vlada Srbije mogla da pomogne srpski narod u Crnoj Gori“, na šta je Vučić odgovorio „da će Srbija uvek da bude uz srpski narod, za očuvanje njegovog nacionalnog identiteta i van granica Srbije, i da će koliko može, u skladu sa svojim skromnim mogućnostima, da pomogne srpske ustanove kulture u Crnoj Gori“.
„Tražili smo od Vučića, kao što smo tražili i u Berlinu i u Moskvi, da se utvrdi svaka činjenica vezano za aferu državni udar, od koje je jedinu korist imao Milo Đukanović“, otkrio je Andrija Mandić i još jednu temu sastanka. „Vučić nije imao šta da doda na tu našu tvrdnju, osim što je rekao, tačnije naglasio, da niko od opozicionih političara iz Crne Gore nema veze sa tim događajem… Tražili smo da Vlada Srbije težak položaj srpske zajednice u Crnoj Gori predstavi međunarodnim centrima kako bi se zaustavila diskriminacija i nasilna asimilacija Srba… Dovedeni smo u situaciju da budemo gosti u vlastitoj kući, a da pojedini politički predstavnici drugih nacionalnih zajednica žele da zadrže takav nedemokratski i neljudski poredak u Crnoj Gori, pa izgleda kako su se uortačili u jednoj nečasnoj raboti i da su svi protiv nas. No, to stanje ne može da se održi večno.“

Abe prvi japanski premijer koji će posetiti Perl Harbor

Šinzo Abe biće prvi japanski premijer koji će obići Perl Harbor, u okviru svoje posete Havajima, gde će učestvovati na samitu sa Barakom Obamom. Njegova poseta predviđena je za 26. i 27. decembar, svega nekoliko nedelja posle 75. godišnjice napada Imperijalne mornarice na američku bazu 7. decembra 1941. Abeova simbolična poseta je odgovor na Obamin istorijski odlazak u Hirošimu ranije ove godine. „Posetiću Perl Harbor sa predsednikom Obamom. Ova poseta trebalo bi da uteši duše žrtava i ojača veze Japana i Sad“, rekao je Abe, dodajući da bi „voleo da pokaže svetu odlučnost da se užasi rata nikada ne ponove“. SAD se nikada nisu zvanično izvinile za nuklearni napad na Hirošimu i Nagasaki, za koje se veruje da su imali više političke, nego vojne motive. Maja ove godine Obama je obišao memorijal u Hirošimi i izrazio žaljenje zbog napada, ali se nije izvinio.

Ćerku zvaničnika EU ubio izbeglica

Ćerka visokog funkcionera EU Marija Ladenburger silovana je i ubijena 16. oktobra u Frajburgu, u Nemačkoj, dok se biciklom vraćala kući sa jedne proslave. Detalji ovog incidenta objavljeni su tek ove nedelje pošto je policija identifikovala zločinca a on priznao krivicu. Ubica, izbeglica iz Avganistana, uhvaćen je zahvaljujući DNK tragovima na Marijinom šalu pronađenom u blizini mesta napada i pramenu kose u obližnjem grmlju. Kada je uhapšen, sedamnaestogodišnji Avganistanac je priznao krivicu, a presuda će biti doneta iduće godine. Migrant, čije ime nije objavljeno, stigao je u Nemačku prošle godine kao maloletnik bez pratnje i živeo je u domu lokalne porodice. S druge strane, Marija Ladenburger radila je kao volonter u centru za izbeglice u Frajburgu. Nije, međutim, jasno da li ju je budući ubica upoznao tu ili ne. Otac ubijene Klemens Ladenburger je advokat koji radi kao pomoćnik direktora pravne službe Evropske komisije i jedan je od autora Evropske konvencije za ljudska prava. Policija u Frajburgu istražuje da li je ubistvo Marije Ladenburger povezano sa još jednim ubistvom koje se desilo mesec dana kasnije. Karolina Gruber je silovana i ubijena na istom mestu, a pronađena je 10. novembra. Gradonačelnik Frajburga Diter Salomon upozorio je svoje sugrađane da „ne brzaju sa donošenjem zaključaka na osnovu porekla“ zločinca i da ovo posmatraju kao „izolovan incident“.