Amerika bira, svet strepi

Može li Donald Tramp da prestigne Hilari Klinton? Neke ankete pokazuju da je to već učinio

Američki predsednički izbori, najvažniji izbori na svetu zato što bi ovog puta nešto zaista mogli da promene, održaće se za samo nekoliko dana, narednog utorka 8. novembra. A najneobičnija kampanja u novijoj istoriji postala je ovih dana još neobičnija.
Ankete, prema kojima je kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton imala i preko 10 odsto prednosti u odnosu na kandidata Republikanske partije Donalda Trampa, počele su da se kreću u Trampovu korist još prošle nedelje, pošto je objavljeno da će troškovi „Obamakera“ – sistema zdravstvenog osiguranja čiji je rodonačelnik aktuelni predsednik Barak Obama, koga Hilari Klinton zdušno podržava a Tramp najavljuje da će ga ukinuti čim postane predsednik – poskupeti za po nekoliko desetina procenata, pa čak i preko 100 odsto u pojedinim američkim saveznim državama, što će mesečne troškove zdravstvenog osiguranja običnim Amerikancima podići za nekoliko stotina dolara mesečno; ogromno povećanje, s obzirom na to da ankete pokazuju preko dve trećine Amerikanaca ne poseduje ni hiljadu dolara ušteđevine.
Ali proces Trampovog približavanja Klintonovoj naročito ubrzanje dobio je prošlog petka, kada je direktor „Ef-Bi-Aja“ Džejms Komi objavio da je Federalni istražni biro odlučio da ponovo pokrene istragu protiv Klintonove zbog sumnjivog korišćenja privatnog servera dok je bila na poziciji državnog sekretara SAD, koje joj je omogućilo da od javnosti sakrije svoju korespodenciju, što joj je, inače, zakonom zabranjeno. Povod za otvaranje nove istrage prilično je bizaran, čak i u odnosu na visoke kriterijume koje je postavila ovogodišnja predsednička kampanja. FBI, naime, odranije vodi istragu protiv bivšeg kongresmena Entonija Vajnera, doskorašnjeg muža Hume Abedin, jedne od najbližih saradnica Hilari Klinton, zbog seksualnih kontakata s maloletnicama; u sklopu te istrage agenti „Ef-Bi-Aja“ pretraživali su Vajnerov laptop kompjuter, i nabasali na dokumenta koja se tiču mejl servera Hilari Klinton i koji tek treba da budu detaljno proučeni (reč je o 650 hiljada dokumenata).
Posledica ove Komijeve najave: 12 odsto prednosti, koliko je Klintonova imala u odnosu na Trampa 23. oktobra prema anketi „Ej-Bi-Si njuza“ i „Vašington posta“, pretvorilo se u nerešenih 46 prema 46 odsto podrške 31. oktobra, i to bez obzira na povećanje broja demokrata u odnosu na broj republikanaca u uzorku. Anketa „LA tajmsa“ pak, koja je pre četiri godine bila najpreciznija, pokazala je da Tramp vodi s 47,8 odsto podrške u odnosu na 42,4 odsto za Klintonovu, pri čemu je Trampova podrška u porastu već danima a podrška Klintonovoj istovremeno u padu.
Priznati američki izborni prognozeri, poput Nejta Silvera, Trampu sad daju oko 30 odsto šansi da pobedi na izborima, što je tačno duplo više nego što su mu davali 25. oktobra, ali, bez obzira na sve ove brojke, upotrebi li se logika, dolazi se do zaključka da Trampova izborna pobeda nimalo ne deluje neverovatno. Stvar je, naime, u tome što je Barak Obama pre četiri godine pobedio republikanca Mita Romnija za svega oko četiri odsto glasova više na nacionalnom nivou (koristimo ovaj podatak, iako se zapravo broje elektronski glasovi dobijeni po državama, a ne broj glasova birača u SAD). Obamina pobeda počivala je na masovnom glasanju, pre svega crnaca (glasalo ih je čak za oko 10 odsto više nego što je uobičajeno), mladih i žena. Štab Klintonove priznao je odavno da ona ne izaziva onoliko entuzijazma među mladima koliko je to činio Obama, dok podaci o prevremenom glasanju (koje je dozvoljeno po američkom izbornom sistemu) istovremeno pokazuju da je broj crnaca koji su dosad glasali za onih desetak odsto manji ove godine nego u istom trenutku pre četiri godine. Dodaju li se na to i efekti Obamakera i istrage „Ef-Bi-Aja“, nesumnjivo je da će izvestan broj kolebljivih i neopredeljenih birača, koji su možda i naginjali Klintonovoj, izabrati da ostane kod kuće umesto da izađe i da glasa. S druge stane, za Trampa se tvrdi da je odbio izvestan broj tradicionalnih republikanskih birača – prvenstveno među bolje obrazovanim ženama – ali je istovremeno činjenica i da je na preliminarnim izborima u okviru Republikanske partije on dobio za 50 odsto glasova više nego iko pre njega u istoriji, što znači da je privukao i nove birače, među njima i, svojim protivljenjem neoliberalnim sporazumima o slobodnoj trgovini i vašingtonskom establišmentu, dobar deo radničke klase koja je tradicionalno glasala za demokrate. U svakom slučaju, Tramp ima šansu za pobedu, a da li će je i ostvariti, saznaćemo sledeće srede.