Америка бира, свет стрепи

tramp-i-hilariМоже ли Доналд Трамп да престигне Хилари Клинтон? Неке анкете показују да је то већ учинио

Амерички председнички избори, најважнији избори на свету зато што би овог пута нешто заиста могли да промене, одржаће се за само неколико дана, наредног уторка 8. новембра. А најнеобичнија кампања у новијој историји постала је ових дана још необичнија.
Анкете, према којима је кандидаткиња Демократске партије Хилари Клинтон имала и преко 10 одсто предности у односу на кандидата Републиканске партије Доналда Трампа, почеле су да се крећу у Трампову корист још прошле недеље, пошто је објављено да ће трошкови „Обамакера“ – система здравственог осигурања чији је родоначелник актуелни председник Барак Обама, кога Хилари Клинтон здушно подржава а Трамп најављује да ће га укинути чим постане председник – поскупети за по неколико десетина процената, па чак и преко 100 одсто у појединим америчким савезним државама, што ће месечне трошкове здравственог осигурања обичним Американцима подићи за неколико стотина долара месечно; огромно повећање, с обзиром на то да анкете показују преко две трећине Американаца не поседује ни хиљаду долара уштеђевине.
Али процес Трамповог приближавања Клинтоновој нарочито убрзање добио је прошлог петка, када је директор „Еф-Би-Аја“ Џејмс Коми објавио да је Федерални истражни биро одлучио да поново покрене истрагу против Клинтонове због сумњивог коришћења приватног сервера док је била на позицији државног секретара САД, које јој је омогућило да од јавности сакрије своју коресподенцију, што јој је, иначе, законом забрањено. Повод за отварање нове истраге прилично је бизаран, чак и у односу на високе критеријуме које је поставила овогодишња председничка кампања. ФБИ, наиме, одраније води истрагу против бившег конгресмена Ентонија Вајнера, доскорашњег мужа Хуме Абедин, једне од најближих сарадница Хилари Клинтон, због сексуалних контаката с малолетницама; у склопу те истраге агенти „Еф-Би-Аја“ претраживали су Вајнеров лаптоп компјутер, и набасали на документа која се тичу мејл сервера Хилари Клинтон и који тек треба да буду детаљно проучени (реч је о 650 хиљада докумената).
Последица ове Комијеве најаве: 12 одсто предности, колико је Клинтонова имала у односу на Трампа 23. октобра према анкети „Еј-Би-Си њуза“ и „Вашингтон поста“, претворило се у нерешених 46 према 46 одсто подршке 31. октобра, и то без обзира на повећање броја демократа у односу на број републиканаца у узорку. Анкета „ЛА тајмса“ пак, која је пре четири године била најпрецизнија, показала је да Трамп води с 47,8 одсто подршке у односу на 42,4 одсто за Клинтонову, при чему је Трампова подршка у порасту већ данима а подршка Клинтоновој истовремено у паду.
Признати амерички изборни прогнозери, попут Нејта Силвера, Трампу сад дају око 30 одсто шанси да победи на изборима, што је тачно дупло више него што су му давали 25. октобра, али, без обзира на све ове бројке, употреби ли се логика, долази се до закључка да Трампова изборна победа нимало не делује невероватно. Ствар је, наиме, у томе што је Барак Обама пре четири године победио републиканца Мита Ромнија за свега око четири одсто гласова више на националном нивоу (користимо овај податак, иако се заправо броје електронски гласови добијени по државама, а не број гласова бирача у САД). Обамина победа почивала је на масовном гласању, пре свега црнаца (гласало их је чак за око 10 одсто више него што је уобичајено), младих и жена. Штаб Клинтонове признао је одавно да она не изазива онолико ентузијазма међу младима колико је то чинио Обама, док подаци о превременом гласању (које је дозвољено по америчком изборном систему) истовремено показују да је број црнаца који су досад гласали за оних десетак одсто мањи ове године него у истом тренутку пре четири године. Додају ли се на то и ефекти Обамакера и истраге „Еф-Би-Аја“, несумњиво је да ће известан број колебљивих и неопредељених бирача, који су можда и нагињали Клинтоновој, изабрати да остане код куће уместо да изађе и да гласа. С друге стане, за Трампа се тврди да је одбио известан број традиционалних републиканских бирача – првенствено међу боље образованим женама – али је истовремено чињеница и да је на прелиминарним изборима у оквиру Републиканске партије он добио за 50 одсто гласова више него ико пре њега у историји, што значи да је привукао и нове бираче, међу њима и, својим противљењем неолибералним споразумима о слободној трговини и вашингтонском естаблишменту, добар део радничке класе која је традиционално гласала за демократе. У сваком случају, Трамп има шансу за победу, а да ли ће је и остварити, сазнаћемо следеће среде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *