Pečat nedelje

Komemoracija u Jasenovcu bez Jevreja

Koordinacija Jevrejskih opština u Hrvatskoj saopštila je da će bojkotovati komemoraciju, pod hrvatskim državnim pokroviteljstvom, žrtvama koncentracionog logora Jasenovac 22. aprila.
„Koordinacija je donela odluku da ne učestvuje na komemoraciji žrtvama logora Jasenovac koju svake godine organizuje Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac. Razlog tome su izmene muzejske postavke, odlaganje imenovanja Saveta JUSP Jasenovac i dnevnopolitička događanja vezana za relativizaciju i revitalizaciju ustaštva“, poručili su iz ove organizacije.
Komentarišući ovu odluku, ministar za rad Aleksandar Vulin je rekao da se ustaštvo u Hrvatskoj vraća i postaje gotovo zvanična ideologija.
„Već dugo upozoravamo da ne može isti venac ista ruka da polaže deci u Jasenovcu i na spomenik streljanim ustašama koji su tu decu poklali u Blajburgu“, istakao je Vulin.

OBAMA PRIZNAO UBIJANJE CIVILA

Predsednik SAD Barak Obama rekao je da „nema sumnje“ da su nedužni civili ubijeni u američkim napadima bespilotnim letelicama širom sveta, uprkos tome što se obaveštajni podaci o metama proveravaju po tri puta. Ratovanje bespilotnim letelicama postalo je simbol sukoba proisteklih iz napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, kao što su oni u Avganistanu, Iraku, Libiji… Administracija predsednika Obame konstantno je proširivala program napada bespilotnim letelicama tokom oba njegova predsednička mandata. Odgovarajući na pitanje o sve većem broju žrtava američkih udara bespilotnim letelicama na Bliskom istoku i drugde u svetu, Obama je izjavio da je „u prošlosti bilo legitimne kritike da pravna arhitektura u vezi napada bespilotnim letelicama nije precizna kao što bi trebalo“ i dodao da „nema sumnje da su ubijeni civili“. „Znate, u ratnim situacijama moramo da preuzmemo odgovornost kada se ne ponašamo adekvatno“, kazao je on. Obama, međutim, tvrdi da američka vojska i CIA primenjuju „oštre kriterijume“ pri prikupljanju informacija o metama. Ovo Obamino priznanje o civilnim žrtvama u oštrom je kontrastu sa svim njegovim ranijim izjavama na ovu temu koje se uglavnom svode na negiranje. Samo u Pakistanu udari pod kontrolom CIA ubili su od 2004. godine 2.400 ljudi, od čega je njih samo 84 bilo povezano sa Al Kaidom, navodi se u izveštaju londonskog Biroa za istraživačko novinarstvo.

[restrictedarea]

GLOBALNA POTROŠNJA NA VOJSKU U 2015. DOSTIGLA 1,7 BILIONA DOLARA

Sveukupna globalna potrošnja na vojsku povećala se prošle godine za jedan procenat u odnosu na prethodnu i dostigla 1,7 biliona dolara, objavio je Stokholmski međunarodni institut za mir. SAD su i dalje najveći svetski trošadžija sa budžetom od 596 milijardi dolara, odnosno 36 odsto globalne brojke, što je skoro tri puta više od drugoplasirane Kine čiji je vojni budžet 215 milijardi dolara. Treće mesto zauzela je Saudijska Arabija sa 87,2 milijarde dolara, dok je četvrta Rusija sa potrošenih 66,4 milijarde dolara. Znatno povećanje vojnih troškova zabeleženo je u zemljama koje se graniče sa Rusijom i Ukrajinom – Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Najveće smanjenje troškova za vojsku zabeleženo je u Venecueli (minus 64 odsto) i Angoli (minus 42 odsto).

„Momo Kapor“ Željku Đuroviću

Likovna nagrada „Momo Kapor“, koju dodeljuje Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“, 8. aprila biće svečano uručena ovogodišnjem laureatu slikaru Željku Đuroviću. Ovom umetniku priznanje se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo. Zadužbina tradicionalno obeležava dan rođenja Mome Kapora 8. april svečanom dodelom nagrade u Skupštini grada Beograda. Đurović je treći dobitnik prestižnog priznanja. U obrazloženju žirija se kaže da Đurović predstavlja sam vrh naše, i ne samo naše, slikarske fantastike.
„Kao i Kaporove knjige, slike i crteži, tako i umetničko bavljenje Željka Đurovića ima u sebi nečeg od metafizike putovanja. Između Kapora i Đurovića postoji zajedničko duhovno i duševno disanje i ushićeno obožavanje. Sve se kod njih izliva u čistoj ljubavi i zahvalnosti svetu što postoji. I Momo Kapor i Željko Đurović su od onih slikara koji jedre po snovima, opčinjeni gracilnim devojkama“, zaključio je žiri.

Srbija u Palmiri?

Tokom nedavne zvanične posete šefa srpske diplomatije Ivice Dačića Moskvi, Rusija je pozvala Srbiju da učestvuje u obnavljanju drevnog sirijskog grada Palmire koji je Sirijska arapska armija, uz podršku ruske avijacije, nedavno oslobodila od pripadnika Islamske države. „Rusija nas je pozvala da učestvujemo sa njima u humanitarnim akcijama i spasavanju kulturnih spomenika u Palmiri“, rekao je Dačić po završetku posete. „Preneću premijeru tu poruku, da vidimo da li ćemo to prihvatiti.“

APRIL U BEOGRADU,  A O KORBU DA I NE GOVORIMO

Na godišnjicu od osnivanja Jasenovca, u Beogradu će 21. aprila u Palati Srbija biti održana konferenciji o genocidu nad Jevrejima i Romima – bez pominjanja Srba. Beograd će tom prilikom ugostiti i „velikog naučnika“, nemačkog revizionistu istorije Aleksandera Korba, poznatog po poricanju genocida nad Srbima u NDH i poricanju učešća Stepinca i Vatikana u tom genocidu.
„U okviru međunarodnog projekta Eskalacija u Holokaust: od streljačkih vodova do dušegupke u logoru Sajmište; dve faze Holokausta u Srbiji“, kako piše u pozivu za konferenciju, projekta podržanog od strane Evropske unije, Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Srbi se, kao žrtve užasnog genocida u NDH ne pominju.
Tim povodom je i Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu izdala saopštenje u kome, između ostalog, stoji da su članovi ove komisije zapanjeni odlukom Ministarstva kulture Republike Srbije da organizuje konferenciju o genocidu nad Jevrejima i Romima, bez pominjanja užasnog genocida nad Srbima, te da iako u celoj Srbiji ne postoji nijedan spomenik Jasenovačkim Srbima, niti spomenik genocida nad Srbima, ovo ministarstvo zna da su Sava i Dunav izbacivale na obale desetine hiljada leševa jasenovačkih žrtava koje su sahranjivane na lokalnim grobljima kao NN osobe.
Povodom ove konferencije i učešća Aleksandera Korba u njoj, u sledećem broju „Pečata“ objavljujemo razgovor sa našim uglednim izučavaocem srbocida Vladimirom Umeljićem.

Arapski – drugi jezik u Švedskoj

Švedski lingvista Mikael Parkval izašao je sa podatkom da je nakon najezde migranata finski jezik, kao drugi po rasprostranjenosti u Švedskoj, svoje mesto ustupio arapskom.
„Dosad je drugi po rasprostranjenosti bio finski jezik. Sada to više nije. Sa prošlogodišnjim talasom migranata – situacija se promenila. Sada je arapski drugi jezik u Švedskoj“, istakao je u izjavi za švedski državni radio Mikael Parkval.
Za 200.000 građana Švedske finski je 2012. bio maternji jezik, a arapski za 155.000. Sada je arapski „daleko ispred“.
Stokholm je primio oko 160.000 migranata.

Nastavak uspešne saradnje NIS-a i grada Beograda

Sporazum o saradnji na osnovu kojeg će kompanija NIS nastaviti da ulaže u razvoj Beograda kroz program „Zajednici zajedno“ potpisali su Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, i Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.
Na ovaj način NIS i grad Beograd nastavljaju uspešnu saradnju, a beogradska udruženja i institucije će i ove godine moći da konkurišu projektima iz oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke i pomoći socijalno ugroženim grupama. Za finansiranje projekata o čijem odabiru će odlučivati komisija sastavljena od predstavnika NIS-a, grada Beograda i uglednih ličnosti iz lokalne zajednice, NIS je izdvojio 20 miliona dinara. Uprkos krizi na svetskom naftnom tržištu, kompanija nije smanjila iznos sredstava za podršku lokalnim zajednicama i on je isti kao i 2015. godine.
NIS već treću godinu zaredom sprovodi program podrške lokalnim projektima na teritoriji Beograda u okviru programa „Zajednici zajedno“. Ukupno, kroz ovaj program, ali i druge projekte društveno-odgovornog poslovanja, NIS je u proteklih šest godina uložio 150 miliona dinara na teritoriji glavnog grada.
Kao kompanija čije je strateško opredeljenje društveno odgovorno poslovanje, NIS od 2009. godine aktivno podržava projekte u lokalnim samoupravama u kojima radi. Na taj način kompanija potvrđuje da je pouzdani partner lokalnim zajednicama i u proteklih sedam godina je ukupno 800 miliona dinara uloženo u oko 760 projekata koji su olakšali funkcionisanje brojnih ustanova i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija širom Srbije.

[/restrictedarea]