Pečat nedelje

NATO propagandista na čelu RTS-a

Upravni odbor Radio-televizije Srbije – Zoran Popović, Milan Nikolić, Đorđe Vozarević, Milica Kuburović, Predrag Marković, Slobodan Marković, Vojislav Stanovčić, Dušan Stokanović, Žarko Trebješanin – saopštio je da je za novog generalnog direktora RTS-a, već u prvom krugu glasanja, izabrao novinara Dragana Bujoševića, nekadašnjeg glavnog urednika „Politike“.
Kao što je „Pečat“ već pisao u broju od 3. aprila, Bujošević je u američkoj diplomatskoj depeši 10BELGRADE324 razotkriven – ili pak preporučen za dolazak na čelo nacionalne medijske kuće – kao prilježni NATO propagandista. „Od desete godišnjice NATO kampanje u martu 2009, ambasada je proaktivno angažovana u podršci NATO projektima javne edukacije“, stoji u ovoj depeši, u kojoj se dodaje i da su ti projekti „doprineli sadašnjem razmatranju srpske pozicije ,neutralnosti’“. Bujoševićeva uloga u NATO projektima edukacije javnosti: „U septembru 2009, na sastanku sa novim glavnim urednikom dnevnog lista ,Politika’ izrazili smo nadu da će mediji početi da edukuju javnost o NATO-u. Debata je započela u oktobru, pismima i tekstovima plasiranim sedmično u ,Politici’, predstavljajući alijansu u stvarnom svetlu i nagoveštavajući da je srpsko članstvo moguće u budućnosti. U novembru 2009. plasirali smo autorski tekst u ,Politici’, koji je nežno izazvao nekoliko tvrdokornih mitova o NATO-u, i podstakli lokalnu NVO da se izbori sa negativnom reakcijom…“

Svedoci Bujoševićeve čistke u „Politici“ upozoravaju: Cenzor na čelu RTS-a

Mi, nekadašnji novinari „Politike“, koje je Dragan Bujošević cenzurisao i proterao iz tih novina kada je doveden za glavnog urednika, pozivamo novinarska udruženja i struku da se usprotive njegovom postavljenju za direktora Radio-televizije Srbije jer to znači da na čelo Javnog servisa dolazi čovek koga je i prethodni režim koristio za obračun s novinarima koji su kritički pisali i bili nezavisni u svom radu.
Dragan Bujošević je, dok je bio na mestu glavnog urednika „Politike“, cenzurisao tekstove novinara koji su se zamerili tadašnjem režimu svojim kritičkim pisanjem, zabranjivao im da rade i na kraju učestvovao u njihovom uklanjanju iz „Politike“, što proglašavajući ih tehnološkim viškom, što nezakonitim otkazima, što je potvrđeno i presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu. O svim ovim nečasnim radnjama Dragana Bujoševića postoje pisani dokazi koje su novinari i tada predočavali javnosti i koji su i danas dostupni.
Među tim pisanim dokazima nalaze se i pisma koja su proganjani novinari upućivali Upravnom odboru „Politike“. U njima smo ukazivali da se u „Politici“ sprovodi cenzura od strane Dragana Bujoševića i njegovog tadašnjeg zamenika Dragana Janjića, danas zamenika predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji se lažno predstavlja kao novinar iako je već duže vreme državni službenik zaposlen u Kabinetu zaštitnika građana Saše Jankovića. Upravni odbor „Politike“, koji je tada vodila Sonja Liht, nikada nije uvažio proteste novinara ni odgovorio na njih. Na naše žalbe odgovorio je nemački suvlasnik „Politike“, koji je u svom saopštenju naveo: „Mi ne možemo preuzimati odgovornost za ponašanje naših (srpskih) partnera, pogotovo kad dolazi iz sfere politike.“
Možda dolazak Dragana Bujoševića na čelo RTS-a i ne čudi one koji znaju da se u Upravnom odboru „Politike“ koji je tolerisao Bujoševićev progon novinara tada nalazio i istoričar Slobodan Marković, koji je sada član Upravnog odbora RTS-a. U Upravnom odboru RTS-a, koji instalira Bujoševića na čelo Javnog servisa, takođe se nalazi i Milan Nikolić, muž Sonje Liht, koja je Bujoševića dovela u „Politiku“.
Ukoliko struka ne bude reagovala na postavljanje Dragana Bujoševića na čelo Javnog servisa, kao što to nije ni onda kada je proganjao novinare „Politike“, čeka nas još jedan krug laži, jednoumlja i cenzure.

Svetlana Vasović Mekina
Dragana Matović
Vladimir Radomirović

NENAD POPOVIĆ: VREME ZA POMIRENJE

„Vreme je za nacionalno pomirenje i stavljanje tačke na podele unutar srpskog naroda“, rekao je u sredu Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije, koji je u Subjelu kod Kosjerića, u sklopu obeležavanja 70 godina od dana pobede nad fašizmom, simbolički položio vence na spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću i spomenik partizanima stradalim u Drugom svetskom ratu.
Kako je istakao, srpski narod je jedini narod u Evropi koji je za vreme Drugog svetskog rata imao dva antifašistička i oslobodilačka pokreta, ravnogorski i partizanski.
„Sve zemlje u našem okruženju, Mađarska, Rumunija, Bugarska, a posebno Hrvatska, koja je slala svoje jedinice na Staljingrad i počinila užasne zločine u Jasenovcu, bile su na strani Hitlerove Nemačke, dok je srpski narod imao čak dva antifašistička pokreta koja su se borila protiv Hitlera. To je činjenica kojom treba da se ponosimo“, poručio je Popović.
On je naglasio da je „Rusija krenula napred kada je Putin pomirio ,bele‘ i ,crvene‘ Ruse“.
„Tako i Srbija može politički i ekonomski da krene napred tek kada prevaziđemo naše podele i kada se pomire partizani i četnici“, zaključio je Popović.

Potapanje „Mistrala“?

U nemogućnosti da zbog sankcija Rusiji i pritiska Vašingtona Moskvi isporuči dva nosača helikoptera plaćena 800 miliona evra, Francuska bi ove brodove mogla i namerno da potopi, piše francuski dnevnik Figaro pozivajući se na visokog francuskog vojnog zvaničnika.
„Među mogućim opcijama koje razmatra zvanični Pariz, nalazi se i mogućnost da nosači helikoptera budu uništeni. Oni će ili biti rastavljeni, ili potopljeni na otvorenom moru“, navodi ovaj list i dodaje da bi ovakva odluka bila „šokantna“.
Kako navodi Figaro, francuska vojska „Mistrale“ ne bi mogla da koristi, jer su napravljeni u skladu sa ruskim standardima i njihova prepravka bi koštala stotine miliona evra.
Još jedna opcija je da se nađu novi kupci za ove brodove, a kao potencijalni klijenti navode se Kanada, Egipat i jedna severnoevropska zemlja.

Špijunski skandal u Nemačkoj

Dok Srbiji često sa Zapada stižu prigovori zbog nedovoljne demokratske kontrole i transparentnosti rada njenih bezbednosnih i obaveštajnih službi, na tom istom Zapadu se skandal oko nezakonitog rada njihovih službi samo produbljuje.
U najnovijoj epizodi, nemačka obaveštajna služba BND uhvaćena je u pomaganju američkoj tajnoj službi NSA u nelegalnom špijuniranju nemačkih i evropskih političara i kompanija, koje datira još od 2002. godine.
BND je, kako javlja nemački državni Radio „Dojče vele“, u dokumentu predatom Bundestagu priznala „da je američkim kolegama omogućila da špijuniraju preduzeća iz Evropske unije pa i članove francuske vlade“, a zvaničnu tužbu iz istog razloga podnela je i vlada Austrije.
U međuvremenu je, navodi „Dojče vele“ pod naslovom „Kancelarka – učesnica u veleizdaji?“, „i državno tužilaštvo pokrenulo proceduru sa ciljem da se utvrdi da li postoji početna sumnja da je vlada počinila krivično delo. Opozicija smatra da je to sasvim sigurno: ‚Reč je o političkoj i privrednoj špijunaži, a to je kažnjivo kao veleizdaja‘, rekao je šef poslaničkog kluba ,Levice‘ Gregor Gizi. Njegov kolega iz stranke Zelenih, Anton Hofrajter, smatra da bi afera mogla da se proširi: ‚Strahujem da će na svetlost dana izaći mnogo više stvari nego što nam je do sada bilo poznato.‘“
„Sve izgleda kao da je BND služila kao alatka NSA“, konstatuje nemački državni radio, i zaključuje: „Razumljivo je što se u diskusijama na radiju i televiziji sada često govori o zavisnostima u međunarodnoj politici i da se često ponavlja pitanje: koliko Nemačka uopšte sme da se protivi Vašingtonu? Pitanje je vrlo osetljivo u svetlu optužbi da je kancelarski ured sa delom vlade počinio veleizdaju.“

Transatlantsko neslaganje

Prošle srede 29. aprila u Vašingtonu je boravila Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Sastala se sa svojim američkim kolegom, državnim sekretarom Džonom Kerijem, i posle tog sastanka, uprkos svim izrazima prijateljstva i transatlantskog savezništva, koji nisu izostali ni ovom prilikom, na videlo je izašlo postojanje neslaganja u vezi sa produžetkom sankcija Rusiji. Rečima Džona Kerija, „u narednim mesecima predstoje nam važni izbori u vezi sa produženjem režima sankcija… Trenutno se čini da postoje različiti pogledi (između EU i SAD) oko interpretacije sadržine političkih uslova“ Rusiji da joj sankcije ne bi bile produžene.
Najvažniji paket EU sankcija Rusiji, inače, ističe krajem juna, kada će EU morati da postigne novi konsenzus da bi sankcije bile produžene.