Печат недеље

НАТО пропагандиста на челу РТС-a

Управни одбор Радио-телевизије Србије – Зоран Поповић, Милан Николић, Ђорђе Возаревић, Милица Кубуровић, Предраг Марковић, Слободан Марковић, Војислав Становчић, Душан Стокановић, Жарко Требјешанин – саопштио је да је за новог генералног директора РТС-а, већ у првом кругу гласања, изабрао новинара Драгана Бујошевића, некадашњег главног уредника „Политике“.
Као што је „Печат“ већ писао у броју од 3. априла, Бујошевић је у америчкој дипломатској депеши 10BELGRADE324 разоткривен – или пак препоручен за долазак на чело националне медијске куће – као приљежни НАТО пропагандиста. „Од десете годишњице НАТО кампање у марту 2009, амбасада је проактивно ангажована у подршци НАТО пројектима јавне едукације“, стоји у овој депеши, у којој се додаје и да су ти пројекти „допринели садашњем разматрању српске позиције ,неутралности’“. Бујошевићева улога у НАТО пројектима едукације јавности: „У септембру 2009, на састанку са новим главним уредником дневног листа ,Политика’ изразили смо наду да ће медији почети да едукују јавност о НАТО-у. Дебата је започела у октобру, писмима и текстовима пласираним седмично у ,Политици’, представљајући aлијансу у стварном светлу и наговештавајући да је српско чланство могуће у будућности. У новембру 2009. пласирали смо ауторски текст у ,Политици’, који је нежно изазвао неколико тврдокорних митова о НАТО-у, и подстакли локалну НВО да се избори са негативном реакцијом…“

Сведоци Бујошевићеве чистке у „Политици“ упозоравају: Цензор на челу РТС-a

Ми, некадашњи новинари „Политике“, које је Драган Бујошевић цензурисао и протерао из тих новина када је доведен за главног уредника, позивамо новинарска удружења и струку да се успротиве његовом постављењу за директора Радио-телевизије Србије јер то значи да на чело Јавног сервиса долази човек кога је и претходни режим користио за обрачун с новинарима који су критички писали и били независни у свом раду.
Драган Бујошевић је, док је био на месту главног уредника „Политике“, цензурисао текстове новинара који су се замерили тадашњем режиму својим критичким писањем, забрањивао им да раде и на крају учествовао у њиховом уклањању из „Политике“, што проглашавајући их технолошким вишком, што незаконитим отказима, што је потврђено и пресудама Првог основног суда у Београду. О свим овим нечасним радњама Драгана Бујошевића постоје писани докази које су новинари и тада предочавали јавности и који су и данас доступни.
Међу тим писаним доказима налазе се и писма која су прогањани новинари упућивали Управном одбору „Политике“. У њима смо указивали да се у „Политици“ спроводи цензура од стране Драгана Бујошевића и његовог тадашњег заменика Драгана Јањића, данас заменика председника Независног удружења новинара Србије који се лажно представља као новинар иако је већ дуже време државни службеник запослен у Кабинету заштитника грађана Саше Јанковића. Управни одбор „Политике“, који је тада водила Соња Лихт, никада није уважио протесте новинара ни одговорио на њих. На наше жалбе одговорио је немачки сувласник „Политике“, који је у свом саопштењу навео: „Ми не можемо преузимати одговорност за понашање наших (српских) партнера, поготово кад долази из сфере политике.“
Можда долазак Драгана Бујошевића на чело РТС-а и не чуди оне који знају да се у Управном одбору „Политике“ који је толерисао Бујошевићев прогон новинара тада налазио и историчар Слободан Марковић, који је сада члан Управног одбора РТС-а. У Управном одбору РТС-а, који инсталира Бујошевића на чело Јавног сервиса, такође се налази и Милан Николић, муж Соње Лихт, која је Бујошевића довела у „Политику“.
Уколико струка не буде реаговала на постављање Драгана Бујошевића на чело Јавног сервиса, као што то није ни онда када је прогањао новинаре „Политике“, чека нас још један круг лажи, једноумља и цензуре.

Светлана Васовић Мекина
Драгана Матовић
Владимир Радомировић

НЕНАД ПОПОВИЋ: ВРЕМЕ ЗА ПОМИРЕЊЕ

„Време је за национално помирење и стављање тачке на поделе унутар српског народа“, рекао је у среду Ненад Поповић, председник Српске народне партије, који је у Субјелу код Косјерића, у склопу обележавања 70 година од дана победе над фашизмом, симболички положио венце на споменик генералу Драгољубу Михаиловићу и споменик партизанима страдалим у Другом светском рату.
Како је истакао, српски народ је једини народ у Европи који је за време Другог светског рата имао два антифашистичка и ослободилачка покрета, равногорски и партизански.
„Све земље у нашем окружењу, Мађарска, Румунија, Бугарска, а посебно Хрватска, која је слала своје јединице на Стаљинград и починила ужасне злочине у Јасеновцу, биле су на страни Хитлерове Немачке, док је српски народ имао чак два антифашистичка покрета која су се борила против Хитлера. То је чињеница којом треба да се поносимо“, поручио је Поповић.
Он је нагласио да је „Русија кренула напред када је Путин помирио ,беле‘ и ,црвене‘ Русе“.
„Тако и Србија може политички и економски да крене напред тек када превазиђемо наше поделе и када се помире партизани и четници“, закључио је Поповић.

Потапање „Mистрала“?

У немогућности да због санкција Русији и притиска Вашингтона Москви испоручи два носача хеликоптера плаћена 800 милиона евра, Француска би ове бродове могла и намерно да потопи, пише француски дневник Фигаро позивајући се на високог француског војног званичника.
„Међу могућим опцијама које разматра званични Париз, налази се и могућност да носачи хеликоптера буду уништени. Они ће или бити растављени, или потопљени на отвореном мору“, наводи овај лист и додаје да би оваква одлука била „шокантна“.
Како наводи Фигаро, француска војска „Мистрале“ не би могла да користи, јер су направљени у складу са руским стандардима и њихова преправка би коштала стотине милиона евра.
Још једна опција је да се нађу нови купци за ове бродове, а као потенцијални клијенти наводе се Канада, Египат и једна северноевропска земља.

Шпијунски скандал у Немачкој

Док Србији често са Запада стижу приговори због недовољне демократске контроле и транспарентности рада њених безбедносних и обавештајних служби, на том истом Западу се скандал око незаконитог рада њихових служби само продубљује.
У најновијој епизоди, немачка обавештајна служба БНД ухваћена је у помагању америчкој тајној служби НСА у нелегалном шпијунирању немачких и европских политичара и компанија, које датира још од 2002. године.
БНД је, како јавља немачки државни Радио „Дојче веле“, у документу предатом Бундестагу признала „да је америчким колегама омогућила да шпијунирају предузећа из Европске уније па и чланове француске владе“, а званичну тужбу из истог разлога поднела је и влада Аустрије.
У међувремену је, наводи „Дојче веле“ под насловом „Канцеларка – учесница у велеиздаји?“, „и државно тужилаштво покренуло процедуру са циљем да се утврди да ли постоји почетна сумња да је влада починила кривично дело. Опозиција сматра да је то сасвим сигурно: ‚Реч је о политичкој и привредној шпијунажи, а то је кажњиво као велеиздаја‘, рекао је шеф посланичког клуба ,Левице‘ Грегор Гизи. Његов колега из странке Зелених, Антон Хофрајтер, сматра да би афера могла да се прошири: ‚Страхујем да ће на светлост дана изаћи много више ствари него што нам је до сада било познато.‘“
„Све изгледа као да је БНД служила као алатка НСА“, констатује немачки државни радио, и закључује: „Разумљиво је што се у дискусијама на радију и телевизији сада често говори о зависностима у међународној политици и да се често понавља питање: колико Немачка уопште сме да се противи Вашингтону? Питање је врло осетљиво у светлу оптужби да је канцеларски уред са делом владе починио велеиздају.“

Трансатлантско неслагање

Прошле среде 29. априла у Вашингтону је боравила Федерика Могерини, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност. Састала се са својим америчким колегом, државним секретаром Џоном Керијем, и после тог састанка, упркос свим изразима пријатељства и трансатлантског савезништва, који нису изостали ни овом приликом, на видело је изашло постојање неслагања у вези са продужетком санкција Русији. Речима Џона Керија, „у наредним месецима предстоје нам важни избори у вези са продужењем режима санкција… Тренутно се чини да постоје различити погледи (између ЕУ и САД) око интерпретације садржине политичких услова“ Русији да јој санкције не би биле продужене.
Најважнији пакет ЕУ санкција Русији, иначе, истиче крајем јуна, када ће ЕУ морати да постигне нови консензус да би санкције биле продужене.

2 коментара

  1. gospodin bujošević je toliko puta pokazao svoj stav prema srbiji da je bilo apsurdno da mu se konkurs za direktora nacionalne televizije uopšte i dozvoli.ko su ti ljudi koji su to dozvolili to su anti srbi svi do jednoga, a pogotovu nazovimo je gosoiđom SONJA LIHT,pa samo prezime puno govori

  2. “Njegov plan rada nije bio opširan i impresivan, bilo je i mnogo boljih planova, ali od ljudi sa manje medijskog iskustva”- Milan Nikolić, član UO.
    A ljudi sa “manje medijskog iskustva” su:
    1.Aleksandar Crkvenjakov bivsi direktor RTS-a,
    2.Aleksandar Avramovic bisi direktor Televizije Beograd,
    3.Dragan Karadzic bivsi Glavni urednik Treceg kanala RTS,
    4.Aleksandar Milutinovic bivsi urednik sporstske redakcije RTS.

    Javnost ocekuje da g.Nikolic saopsti ciji su planovi bili mnogo bolji?
    Ukoliko su gore pobrojani kandidati imali bolje planove, onda svi argumenti g.Nikolica padaju u vodu i izbor Bujosevica mora da se opozove!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *