Pečat nedelje

Vlada na otvorenom

Vlada Srbije je godinu dana svog rada obeležila u blatu i rupi, sednicom održanom na dnu kolubarskog kopa „Tamnava – Zapadno polje“ koji je bio potopljen u prošlogodišnjim poplavama. Ovakav ambijent trebalo je da simbolizuje pregalaštvo vlade koja je Srbiju iz potopa počela da izvodi na put oporavka, ali je slika ministara u blatu i prašini ipak ispala mnogo upečatljivija.
A premijer Aleksandar Vučić pobrinuo se da im boravak u rupi i potpuno presedne, pripretivši (im) najavom da će rekonstrukcija vlade biti „kratka i slatka“…

Baltimor gori, na ulicama Garda

Još jedno u seriji policijskih ubistava izazvalo je nerede koji su Baltimor pretvorili u pravu ratnu zonu u kojoj se sukobljavaju crnački demonstranti i snage bezbednosti, uključjući i praktično vojnu formaciju Nacionalnu gardu. Posle haosa sa paljenjem automobila, pljačkom prodavnica i ulaska vojske u grad, u Baltimoru je u utorak uveden policijski čas, a u državi Merilend vanredno stanje. Škole i fakulteti su zatvoreni, dok Nacionalna garda patrolira ulicama.
Najnoviji talas nasilja, isprovociran smrću afroameričkog mladića u policijskom pritvoru, još jednom je skrenuo pažnju javnosti na brutalnost koju snage reda primenjuju nad crnom manjinom. Ovo je već drugi put u poslednjih nekoliko meseci da se Nacionalna garda, koja treba da brani zemlju od spoljašnjeg vojnog napada, a ne od domaćih civila, umešala u suzbijanje demonstracija.
Nasilje u Baltimoru, gradu sa većinski crnačkim stanovništvom, izbilo je posle sahrane Fredija Greja (25) kojem su, po svemu sudeći, policajci polomili kičmu tokom hapšenja ili držanja u pritvoru. U javnosti se pojavio snimak na kojem se vidi da je mladić jaukao od bola još dok su ga uvlačili u policijski automobil. Čim se završilo opelo, demonstranti su zasuli policajce kamenicama, na šta su ovi odgovorili suzavcem. Povređeno je oko 15 pripadnika snaga reda, dok je 27 učesnika protesta uhapšeno. Gorele su prodavnice i apoteke, pojedinci su krali hranu i piće iz supermarketa. U grad su na kraju stigli i gardisti u borbenim vozilima.
Predsednik Barak Obama zatražio je suzdržanost od lokalnih vlasti, na šta mu je guverner Merilenda Leri Hogan obećao da neće biti prekomerne upotrebe sile, ali da „neće stajati po strani i dozvoliti da grad Baltimor preuzimaju bande“.

Teroristički napad na Republiku Srpsku

U ponedeljak predveče u Zvorniku u Republici Srpskoj izvršen je teroristički napad na tamošnju stanicu policije. Policajac Dragan Đurić je ubijen, a dvojica njegovih kolega, Stevo Milovanović i Željko Gajić, teško su ranjeni kada je u stanicu oko 19 sati, u trenutku primopredaje smene kada je tu i bilo najviše policajaca, upao pripadnik vehabijskog pokreta Nerdin Ibrić i uzvikujući „Alahu ekber“ (Alah je velik) počeo da puca iz sačmare.
U napadu je ubijen i sam Ibrić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik napad je odmah nazvao terorističkim i ocenio da to svakako nije individualni čin, što će u danu koji je usledio potvrditi i istraga tokom koje su, do sada, uhapšena dvojica Ibrićevih saučesnika u planiranju ovog zločina.
Bosanskohercegovački namesnik Valentin Incko ustvrdio je da je Obaveštajno-sigurnosna agencija BiH „upozorila policijske agencije prošlog petka da će se desiti napad na jednu policijsku stanicu“, dok je nasuprot njemu predsednik Dodik rekao da to nije istina već je „to bila uopštena informacija da je moguć teroristički napad negde na području BiH, ali je rečeno da nemaju pojma gde. Tako su nam prenele obaveštajne strukture i ta informacija nije bila upotrebljiva“. Dodik je takođe nagovestio i da bi RS mogla da formira svoju obaveštajnu službu jer po Ustavu BiH na to ima pravo, a s tim u vezi je, i bezbednosno i politički, interesantna najava premijera Aleksandra Vučića da će Srbija, na osnovu Dejtonskog sporazuma, Republici Srpskoj pomoći i finansijski i obaveštajno.

Americi preti deficit inovacija

Naučnici Masačusetskog instituta za tehnologiju upozorili su na „deficit inovacija“ koji će proisteći iz ozbiljnog pada federalnog finansiranja osnovnih naučnih istraživanja u domenima kao što su sajberbezbednost, istraživanje svemira i zarazne bolesti. U izveštaju pod naslovom „Odložena budućnost“, naučnici su ukazali na alarmantan i konstantan pad u finansiranju rada američkog Nacionalnog instituta za zdravlje i drugih istraživačkih agencija. Federalni budžet za istraživanje je sada oko tri posto ukupnog američkog budžeta, dok je 1968. ovaj procenat iznosio deset odsto, i najniži je od Drugog svetskog rata, što, kako je ocenio fizičar Mark Kastner, „dovodi u opasnost budućnost Amerike“.

Francuska će Rusiji isplatiti  1,1 milijardu evra

Francuska namerava da Rusiji vrati novac uložen u nosače helikoptera tipa „Mistral“ i plati kompenzaciju, ukoliko oni ne budu isporučeni. Rusija bi dobila nazad 800 miliona evra i dodatnih 300 miliona na ime odštete, javili su francuski mediji pozivajući se na izvore iz vlade. Francuska namerava da ovu kompenzaciju isplati od dve milijarde evra, koliko će joj Poljska platiti za kupovinu helikoptera. Ova odluka još nije formalna, a Francuska i Rusija pregovaraće još mesec dana oko tačnih uslova za poništavanje ugovora o kupoprodaji ovih brodova. Pored ovoga, Rusija će Francuskoj omogućiti da ova dva broda proda nekoj trećoj strani, a prema pisanju medija, neke od NATO zemalja su već pokazale interesovanje da ih kupe. Ranije ove nedelje predsednik Francuske Fransoa Oland složio se sa predlogom da se Rusiji vrati novac ukoliko joj brodovi ne budu isporučeni, što je, kako je rekao, trenutno nemoguće zbog situacije u Ukrajini.

Škriljci krivi za zemljotrese

Više od deset oblasti u SAD, dosad seizmički stabilnih, pogodili su poslednjih godina zemljotresi izazvani eksploatacijom nafte i gasa iz škriljaca.
Prema izveštaju američkih vladinih seizmologa, nema sumnje da su ti potresi izazvani eksploatacijom nafte i gasa iz škriljaca u kojoj se primenjuje nova metoda, takozvano frakovanje.
Kako prenosi portal „Balkan magazin“, zemlja se, prema američkom seizmološkom institutu USG, tresla i u donedavno seizmički gotovo potpuno stabilnim regionima u državama Alabama, Arkanzas, Kolorado, Kanzas, Nju Meksiko, Ohajo, Oklahoma i Teksas. USG u njima primećuje izvesni porast potresa od 2 000, pri čemu taj trend izrazito jača od 2009, to jest od početka buma u eksploataciji nafte i gasa iz škriljaca.
Porast seizmičke aktivnosti naučnici pripisuju, pre svega, ušpricavanju otpadnih voda od dubinskih bušotina. Ta metoda, zahvaljujući kojoj se u bušotinama održava potrebni pritisak i niži viskozitet sirovine, može, međutim, „probuditi“ spavajuće pukotine. Neke pukotine eksploatacija oživljava posle miliona godina mirovanja.
„Do tih zemljotresa dolazi mnogo češće nego ranije i oni za ljude koji žive na tom tlu predstavljaju veliku opasnost“, upozoravaju stručnjaci.

Preko Finske do Berlina?

Finska pogranična služba pojačala je stanje pripravnosti nakon spekulacija da bi članovi slavnog ruskog motociklističkog kluba „Noćni vukovi“ mogli da promene rutu planiranog odlaska u Berlin. Iako je Nemačka odbila da ruskim motociklistima odobri vize, „Noćni vukovi“ su 25. aprila krenuli iz Moskve, nepokolebljivi u odluci da prođu putevima Crvene armije kako bi 9. maja u Berlinu prisustvovali proslavi 70 godina pobede nad nacizmom. Žestoke reakcije nisu izostale ni u Poljskoj, te pošto je premijerka ove zemlje ideju nazvala provokativnom, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da neće dozvoliti prelazak poljske granice i ulazak na teritoriju EU, delom jer ne mogu da garantuju bezbednost.
No, ukoliko uđu u Finsku, „Noćni vukovi“ bi mogli trajektom putovati od Helsinkija do Stokholma, a zatim kroz Švedsku i Dansku do Nemačke.
Izvesno je da „Noćni vukovi“ neće odustati od ideje jer, kako je rekao njihov vođa, Aleksandar Zaldastanov: „Ako odustanemo od vožnje, onda treba da odustanemo od svega – 9. maja, grobova (sovjetskih vojnika poginulih u Drugom svetskom ratu) spomenika, sećanja, naše istorije, svih naših vrednosti „leći ćemo u sanduk i odmah umreti. To ne bi trebalo da se dogodi.“
„Noćni vukovi“ su najveći ruski motociklistički klub čiji članovi, posvećeni očuvanju pravoslavlja i tradicionalnih vrednosti, aktivno učestvuju u javnom, društvenom i političkim životu Rusije. Ordenom za zasluge predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao je Aleksandra Zaldastanova 2013. godine za, kako je, između ostalog, stajalo u obrazloženju, „delatnost i obrazovanje mladih u patriotskom duhu“.
Svojevremeno, Zaldastanov je podržao inicijativu Dmitrija Rogozina da se formira Slovenska legija kao odgovor na zahtev 22 000 Srba sa Kosova za dobijanje dvojnog državljanstva.
„Ako formiramo Slovensku legiju, ili makar bataljon, odgovorićemo na apel kosovskih Srba da im pomognemo. Ostavimo li Srbe na cedilu, lišićemo se naših najbližih prijatelja.“