Tehnologija smrti

Piše Mara Knežević Kern

Iskustva korisnika „pametnih“ brojila su porazna: srčani udari, samoubistva, zdravstvene tegobe. Stanovnici Mičigena su zatražili kompenzaciju na sudu. Šta će Srbija uraditi?

Analizom građanskih, studentskih i esnafskih protesta u Srbiji nameće se zaključak da su sva ova „gibanja“ isključivo usmerena na rešavanje materijalnih problema, uz omiljen slogan iz Nušićevih komedija „Dole vlada“. Zapanjuje nezainteresovanost mladih za osnivanje ozbiljnog vanparlamentarnog ekološkog pokreta, koji bi usmerio pažnju javnosti ka problemima od opšteg značaja, mnogo važnijim od cene pretplatne karte.

DOKAZ O ŠTETNOSTI Možda nam se čini da smo nedorasli rešavanju planetarnih problema, da smo suviše mali da ih rešavamo ili suviše daleko da bi nam se desili. A oni su tu, na našem pragu. Kada je „Pečat“ pre nekoliko godina počeo da piše o „pametnim“ brojilima (Smart meter) nismo ni sanjali da će nam se problematična tehnologija tako brzo desiti.

I dok nas mediji, bez ikakvog komentara i nagoveštaja javne rasprave, obaveštavaju o nabavci sporne opreme, stanovnici Mičigena su na putu da je zabrane i da traže kompenzaciju na sudu. Nakon dramatičnog iskustva sa „pametnim“ brojilom, građani su prisilili parlament da pokrene javnu raspravu o ekološkoj opasnosti i u decembru 2014. su je organizovali, uz poziv žrtvama ovog tehnološkog nasilja da prilože svoje medicinske dosijee.
Javnom slušanju je prisustvovao i vodeći svetski autoritet za uticaj elektromagnetnih talasa na biološke organizme, dr Dejvid Karpenter, osnivač Instituta za zdravlje i prirodno okruženje na državnom Univerzitetu Olbani. Ovaj naučnik, ogorčeni protivnik „pametnih“ brojila i svih bežičnih prenosnika, priložio je pismeni iskaz o štetnosti pomenute tehnologije, ali je odlučio i da lično dođe na skup da bi isporučiocima brojila – Javnom servisu Mičigena (MPSC) – dao priliku za unakrsno ispitivanje.

Građani su pokrenuli i sudski postupak protiv Javnog servisa, zahtevajući, između ostalog, da se Karpenterova upozorenja nađu na etiketi spornog proizvoda kako bi korisnici bili upoznati sa prirodom uređaja montiranog u njihove domove. Presudom Apelacionog suda kompanija je obavezana da vrati novac korisnicima „pametnih“ brojila, uz nalog da se „preispitaju rizici ove tehnologije“.
Jedna od žrtava „pametnih“ brojila, Širli Ferguson iz Vervika, posle višemesečnog obijanja pragova institucija zaduženih za zaštitu zdravlja, izvršila je samoubistvo. Pošto su montirali uređaj na njenu kuću, pojavile su se zdravstvene tegobe, karakteristične za elektrosenzitivne ljude izložene permanentnom zračenju. Iako je prikupila značajan dokazni materijal, insistirajući da vrate staro brojilo, za njene simptome niko nije imao razumevanja, a ponajmanje lekari: niko ih nije obučavao da ih prepoznaju.

 

[restrictedarea]

FENOMEN PRESTANKA RADA SRCA Među žrtvama bežične tehnologije je i Englez Dejvid Nuel iz Kembridža. Osetivši srčane smetnje izazvane elektromagnetnim zračenjem, odlučio je da s porodicom potraži mesto nezagađeno elektrosmogom. Kupio je kuću u francuskom selu Sen-Papu, gde nije bilo mobilne telefonije. Nakon kraćeg boravka u prirodi, svi članovi porodice su se zdravstveno oporavili, ali je uskoro kompanija „Oranž“ pristupila izgradnji tornja za mobilnu telefoniju (2004) u neposrednoj blizini njihove kuće. Za Nuela je to bilo ravno smrtnoj presudi. Započeo je borbu protiv kompanije, ležao u rovu za temelj tornja, suprotstavljao se policiji, ali je Golijat na kraju pobedio: 10. novembra 2010. Dejvid je doživeo srčani udar i preminuo pored antene (EBTM).

Iz stotina pisama podrške porodici, može se videti u kojoj meri je „tehnologija smrti“ ugrozila živote. Iz pisma jednog Finca saznajemo da se finski naučnici ne usuđuju da ustanu protiv moćnih kompanija, s obzirom na to da se njihova nauka nalazi u službi giganata (kao što je „Nokia“) pa se radije opredeljuju za prodaju „zaštite“ od zračenja. Vlada je čak formirala sektor pod nazivom „Brendiranje Finske“ da bi egzistenciju 5,2 miliona žitelja podredila marketingu. Finci znaju da se sve važnije političke odluke donose na bordu kompanija, a korumpirani političari ih usvajaju bez osnovnog znanja o onom za šta se zalažu. U tome im pomaže STUCK – agencija za kontrolu intenziteta zračenja. Oni i dalje mere samo termalne efekte u mobilnoj telefoniji.

Elektromagnetno zračenje je uključeno i u arsenal oružja SAD. Američka mornarica je krajem 2014. započela pripreme za izvođenje vojnih vežbi u cilju razvoja elektromagnetnog oružja. Eksperimenti će se izvoditi na poluostrvu Vestern Olimpik, u nacionalnom parku Olimpik nešenel forest. Oblast će nadletati 36 supersoničnih aviona sa zadatkom da izvedu 2.900 vežbi u trajanju od 16 sati dnevno 260 dana godišnje. Dužina trajanja vežbe nije precizirana. Pritom se planira izgradnja 15 mobilnih antenskih jedinica, dok će kroz „zaštićeni park prirode“ špartati kamioni sa opremom za emitovanje elektromagnetnih talasa u funkciji kontrole i navođenja letelica.

Kada su vojni planovi procurili u javnost, oblasni rendžer u čijoj nadležnosti je park servirao je stanovnicima bajku o „bezbednim“ elektromagnetnim ratnim igrama, koje „neće imati nikakav značajan uticaj na okolinu“, iako se iz dokumenata američke mornarice, vazduhoplovstva i NASA može videti da to nije tačno. Rendžer je dobio mejl upozorenja da će ribe, ptice, divlje životinje, a posebno vodozemci biti u velikoj opasnosti, s obzirom da su izuzetno osetljivi na ove frekvencije. Ugroženi će biti i stanovnici pomenute oblasti, jer zračenje izaziva aritmiju i fenomen iznenadnog prestanka rada srca. Alchajmer, pride.

PORAST DEČJE LEUKEMIJE Premda je NASA 1981. objavila spisak oštećenja ljudskog organizma izazvanih EMF zračenjem, izlaganje dr Martina Pola, profesora biohemije i medicinskih nauka na Univerzitetu Vašington, dočekano je na nož. Dr Pol, autor brojnih recenziranih naučnih radova o negativnom uticaju EMF zračenja na živi svet, otvoreno je rekao da mornarica „laže“, osporivši njihovu tvrdnju da je takvo zračenje „bezbedno“.

„Većina ljudi na Planeti već je izložena zračenju na mikrotalasnoj frekvenciji, a industrija stalno izbacuje nove aparate. Korisnicima niko nije rekao u kojoj meri su ugroženi DNK, fetusi, mozak, imuni sistem…“ Stručnjak je izrazio sumnju da mornarica nije rekla sve o vežbama, ali je i ono što je objavljeno dovoljno za brigu. Istakao je ugroženost ljudi koji se slučajno nađu u blizini kamiona-pokretnih antena. „Posle petnaest minuta izlaganja elektromagnetnom zračenju najavljene jačine (4–8 GHz) dolazi do oštećenja tečnih tkiva očne jabučice, kao i do opekotina na koži. Šta će biti sa kamperima koji se na vreme ne evakuišu, nakon izlaganja zračenju najavljene jačine, kao i sa životinjskim svetom?“ Eksperti podsećaju da je EM frekvencija samo jedan od faktora uzetih u obzir. Svaka takva antena emituje dozu radioaktivnosti. „Poznato je da pacovi izloženi mikrotalasnom zračenju u četvrtoj generaciji postaju neplodni, a kod ljudi su konstatovana oštećenja fetusa, o kojima industrija i vlade ćute“, kaže dr Pol, naglašavajući da su mladi najugroženiji. „Korumpirani političari vam neće reći da je zbog osetljivosti dečjeg organizma porast leukemije kod najmlađih direktno povezan sa ovim zračenjima.“

Umetnici ponekad uz pomoć intuicije predvide događaje koje naš um nije u stanju da prihvati. Naučnofantastični crtani film Alekse Gajića „Edit i ja“ (2009) prikazuje dramu stanovnika Beograda 2074, izloženih uticajima novih tehnologija. Nakon dobrovoljnog čipovanja „zarad unapređenja moždanih performansa“, Edit otkriva stranca u sebi. U njenom organizmu se, vremenom, iz čipa razvila mreža predajnika i prijemnika, pretvarajući joj telo u antenu podvrgnutu spoljašnjoj manipulaciji. Kontrola uma – san svih osvajačkih imperija – ostvaruje se korišćenjem „pametne“ bežične tehnologije. Čovek-mašina nije svestan da njegove misli više nisu njegove.

Pacijenti pogođeni ovom „bolešću“ prolaze kroz pakao: pod kožom im se prepliću vlakna za koja su naučnici iz nezavisne Karnikom laboratorije utvrdili da su sintetičkog porekla. Vlakna se ponašaju kao živi organizam: rastu, granaju se i prodiru kroz tkivo na površinu, izazivajući bolove i otvorene rane. O „bolesti“ se u medicinskim krugovima ne govori, a američkim domovima zdravlja je svojevremeno poslato uputstvo da takve pacijente podvrgnu psihijatrijskom tretmanu.

Let iznad kukavičjeg gnezda? Psihijatrija će rešiti problem svih „teoretičara zavere“, protivnika smartizacije, digitalizacije medicinskih eksperimenata i klimatskog inženjeringa.

[/restrictedarea]