Pečat nedelje

Strah životu obraz kalja…

Pentagon je priznao da je subotnji niski let ruskog bombardera Su-24 iznad njegovog raketnog razarača „Donald Cook“ bio deprimirajući za posadu. Čak 27 njenih članova prilikom raportiranja je saopštilo da napušta vojsku. Komentarišući tu odluku, marinci su rekli da ne nameravaju da podvrgavaju svoj život opasnosti. Usledilo je saopštenje, u kojem se tvrdi da je ruski bombarder u subotu 12 puta proleteo pored razarača RM SAD „Donald Cook“ u Crnom moru i pri tome nekoliko puta imitirao napad.
Prema agenciji „Rojters“ predstavnik Pentagona, pukovnik Stiven Voren, saopštio je da je ruski bombarder „svih 12 puta proleteo na maloj visini i nedaleko od američkog razarača“, kao i da „članovi posade trenutno prolaze potrebne procedure s psihologom kako bi se oporavili posle preživljenog stresa“. Voren je pomenute  manevre nazvao zastrašujućim i nedopustivim, pošto to „demorališe posadu broda i negativno utiče na ukupnu psihološku klimu među vojnicima“.

Pripadnik manjine

„Nisam daleko od pomisli da se prirodna privrženost narodu kojem pripadamo u nekim našim (zašto našim) evrointegrativnim i globalističkim krugovima, kao i u nevladinim organizacijama, bezmalo smatra krivičnim delom. Više puta sam se na nekim skorašnjim skupovima u Beogradu osećao kao pripadnik skrajnute nacionalne manjine“, kaže pesnik Milosav Tešić, u intervjuu „Politici“.
Na pitanje „Ne odričete se Srpstva, danas, kada to nije mnogo popularno?“ pesnik i akademik odgovara:
„Sržne odrednice našeg nacionalnog bića ugrožene su i otvoreno se pokušava da se one preinače u nešto sasvim drugo i suprotno. Kako drugačije shvatiti stalne pritiske na Srbiju (u vidu uslovljavanja, ucenjivanja i zahteva na čije ispunjenje nijedna država ne bi pristala) nego kao lomljenje i satiranje duha i duše srpskog naroda, a zarad nečega veoma neizvesnog. Šta će od nas, kao jednog starog naroda s jasno određenom istorijom i kulturom, ostati ako dopustimo da se obezvredi ono što nam je najdragocenije, to jest sve ono što se prečistilo kroz strogo sito vremena i postalo naša živa tradicija?“

Bler i Muslimanska braća

Zbog pritiska država iz Persijskog zaliva i Egipta, britanski premijer Dejvid Kameron naredio je bezbednosnim službama da istraže delatnost organizacije Muslimanska braća.
Istraga još praktično nije ni započela a mediji su došli do iznenađujućeg otkrića da su Muslimanska braća u Velikoj Britaniji povezana sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom, i to preko Mustafe Cerića, bivšeg poglavara Islamske verske zajednice Bosne i Hercegovine, jednog od savetnika u Fejt fondaciji koju je 2008. godine osnovao Bler. Britanci tvrde da Cerić ima veze sa Muslimanskom braćom preko članstva u Evropskom veću za fetvu i istraživanje na čijem je čelu Josef Kuaradavi, jedan od vodećih autoriteta sunitskih muslimana koga u Velikoj Britaniji smatraju intelektualnim vođom Muslimanske braće. Osim Cerića, za povezanost sa MB tereti se i dr Ismail Kudr al-Shati, takođe jedan od savetnika u Blerovoj fondaciji, za koga se tvrdi da je vodeći član Muslimanske braće u Kuvajtu, navodi britanski list „Telegraf“.

Hrvatska u dugu

Ulazak u Evropsku uniju njenoj najnovijoj članici, Hrvatskoj, doneo je rekordne dugove i mračne ekonomske izglede.
Kako javljaju hrvatski mediji, pozivajući se na podatke iz Izveštaja o prekomernom budžetskom deficitu i nivou opšteg državnog duga, koji je objavio Državni zavod za statistiku, hrvatski javni dug je prošle godine dostigao iznos od rekordnih 67,1 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda. Situacija je još i gora po Hrvate – dok bi za Srbiju, na putu njenih EU integracija, trebalo da predstavlja i te kako ozbiljno upozorenje – ako se u obzir uzme i propratni podatak da je u 2013. godini, godini ulaska Hrvatske u EU, nivo javnog duga porastao za neverovatnih 20 odsto u odnosu na 2012. godinu.
Ni perspektive Hrvatske ne čine se mnogo boljim. Kako se najavljuje, „sasvim je izgledno“ da će javni dug do kraja godine dostići i čitavih 70 odsto BDP-a, a ako bi se u računicu uključili i Hrvatska banka za obnovu i razvitak, Hrvatske autoceste i Društvo za građenje i gospodarenje autocestom „Autocesta Rijeka – Zagreb d. D“, „javni dug bi do kraja godine mogao da se popne na 85 odsto BDP-a“.
Hrvate sad pokušavaju da uteše podacima da toliki javni dug i nije baš tako visok ako se uporedi sa grčkim, italijanskim, portugalskim, irskim, kiparskim i belgijskim, koji su već prešli 100 odsto BDP-a ovih zemalja, ali teško da će ih to utešiti počnu li da se ostvaruju najave da će pitanje javnog duga biti rešavano povećanjem poreza i (ras)prodajom državne imovine…

Gruzijski scenario

Posle niza pretnji Zapada pooštravanjem sankcija Rusiji zbog ukrajinske krize, pripretila je i Rusija – gruzijskim scenarijom.
U intervjuu za satelitski kanal na engleskom jeziku „Raša tudej“, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov saopštio je da će „Rusija uzvratiti ukoliko interes njenih građana ili sami građani budu direktno ugroženi u Ukrajini“, i pri tome se pozvao na kratkotrajni sukob sa Gruzijom iz 2008. posle kojega je ova američka saveznica ostala bez Južne Osetije i Abhazije: „Ako budemo napadnuti, svakako ćemo odgovoriti. Ako naši legitimni interesi budu direktno napadnuti, kao u Južnoj Osetiji, ne vidim drugi izbor.“
Lavrovljevo upozorenje, dosad najoštrije koje se moglo čuti od ruskih zvaničnika, usledilo je pošto su kijevski vlastodršci najavili nastavak „antiterorističke akcije“ na istoku zemlje – Lavrov, inače, skreće pažnju da je ovoj najavi prethodila poseta Kijevu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, baš kao što je i samom početku akcije prethodila poseta šefa CIA Džona Brenona – ali i posle razgovora koji je ruski šef diplomatije vodio sa svojim američkim kolegom Džonom Kerijem, koji je zatražio da „Rusija smiri retoriku“.

Promocija knjige „Mlada Bosna“

U predstavljanju knjige „Mlada Bosna“ prof. dr Radoslava Gaćinovića u Domu Vojske Srbije, u utorak, 22. aprila, govorili su dopisni član SANU prof. dr Ljubodrag Dimić, reditelj Emir Kusturica, direktor Andrićevog instituta u Višegradu i prof. dr Darko Tanasković, recenzent, i autor.
„Mlada Bosna“ prof. Gaćinovića nastoji da interdisciplinarno osvetli dubinske dimenzije događaja s početka XX veka koji su, uz velike žrtve, promenili tok istorije. Na osnovu iskazanih činjenica, može se jasno utvrditi da je organizacija „Mlada Bosna“ bila omladinski oslobodilački pokret koji su činili pripadnici svih naroda u Bosni i Hercegovini, te da je taj pokret nastao isključivo u Bosni i Hercegovini, kao odgovor na decenijsko brutalno nasilje koje je sprovodila Austrougarska monarhija. Takođe, monografija daje argumente za tvrdnju da Srbija nije odgovorna za atentat u Sarajevu i činjenično dokazuje da bi Austrougarska napala Srbiju i da Sarajevskog atentata nije bilo. Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama učesnika i mesta na kojima su se odvijali opisani događaji, kao i faksimilima značajnih dokumenata.