Економија нас одржала, њојзи хвала

Пише Миодраг Зарковић

У једном занату, српски политичари – а са њима и овдашње ТВ станице – увелико надмашују своје колеге из других држава, а то је савршено замагљивање јасног, скрајњивање логичног и непримећивање очигледног

Нешто млађа од Душановог законика, мада неспорно постојанија од њега, јесте устаљена шема по којој се ређају вести у „Дневнику“ РТС-а. Шема је, иначе, врло једноставна, у супротном не би ни опстала оволико дуго, и гласи: вежи коња где и како ти газда каже.

РТС има више газда, али су, срећом по руководиоце Јавног сервиса, сви они углавном у потпуној сагласности. Реч је о властима у Србији са једне и најутицајнијим страним амбасадама са друге стране, тј. о чиниоцима који су и уочи ових избора дирљиво сложни, макар у томе да тема о којој би српски бирачи требало да размишљају пре гласања јесте економија и само економија. Никако политика! Таман посла, политика је захтевна, па још може да побуди осећања. Рецимо, неко вас бомбардовао и побио неке људе и отима вам део земље, што вама, разумљиво, није пријало, али сада вам тај осећај непријатности помућује разум и ви нисте у стању да хладнокрвно донесете једину исправну одлуку: да вас баш брига и за бомбе и за људе и за територију, уколико тај који вас је био напао има више пара од вас.

Зато се ваља држати економије, што је, видимо на нашем примеру, научна област која нам убедљиво објашњава да то што радимо све више а зарађујемо све мање није нимало чудно нити, далеко било, лоше. У то име, генијални Ненад Љ. Стефановић, уредник информативног програма на РТС-у, заједно са својим сарадницима, најбоље обожава да блок отварајућих, ударних вести у „Дневнику“ пресече каквим прилогом о економији. Некада прилог има смисла, али некада се своди на чисто наклапање, као на пример у уторак, 25. фебруара, када је време између шестог и десетог минута емисије појео прилог о семинару Центра за високе економске студије, извесне организације коју предводи легендарна добра вила српске економије, Кори Удовички: закључак семинара је, колико се могло видети, гласио да би било добро да у Србију улажу странци, али би било добро и да ми будемо вредни и способни, а најбоље би било оба, плус да буде мир у свету. Сигурно се нико тога не би сетио да га Кори није измозгала, а Љ. Стефановић пренео…

Тај прилог је, дабоме, приказан пре вести из Украјине, или оне из Хага, везане за међусобне тужбе Хрватске и Србије. Ваљда „Дневник“ зна шта је приоритет: шема!

(Узгред, такав значај економије у предизборно време први је препознао Вилијем Клинтон, када се 1992. први пут кандидовао за председника Америке, а главни слоган кампање му  је био поклич „Економија, глупане“. Јасно је да од тада Американцима цветају руже: после тога су им председници били један сексуални манијак, један полуинтелигент и један шарлатан пожељне расне припадности, а сва тројица лаки на обарачу; али, важна је „економија, глупане“!)

[restrictedarea]

***

„You showed the wrong map.“ У преводу са енглеског: Приказали сте погрешну мапу. Само тих пет речи требало је да изговори Александар Вучић прошле седмице, када га је америчка ТВ станица Си-Ен-Ен интервјуисала пошто га је најавила са картом Србије којој недостаје Косово и Метохија. Није морао да им објави рат, није морао да их псује и вређа, нити да им пребаци за геноциде које сеју широм света. Само да им стави до знања да баш и нисмо блесави па да не знамо за шта служе земљописи којима они машу по екрану. Али, није то урадио. А зна енглески доста добро. Чудно, зар не?

***

Шампион седмице, што се тиче игнорисања, ипак је Марко Ђурић, саветник председника Србије Томислава Николића. У понедељак, 24. фебруара, Ђурић је гостовао на омиљеној телевизији „напредњака“, Б92, у емисији „Кажипрст“. Било је то само дан пошто су у северном делу Косовске Митровице одржани још једни „избори“ за „градоначелника“. Свог озареног због „победе“ његовог страначког колеге Горана Ракића, Ђурића је водитељка питала следеће:

„То што су грађани Митровице гласали за Горана Ракића, ја се надам да сад коначно значи да ће Ракић и бити градоначелник Косовске Митровице. Питам вас то због тога што је на претходним изборима такође члан ваше странке Крстимир Пантић два пута се кандидовао, а онда, када је требало да потпише заклетву, он се предомислио. Хоће ли Горан Ракић ићи до краја у овом процесу?“

Обратите пажњу на одговор:

„Ми смо показали велику истрајност у борби на Косову и Метохији за наше државне и националне интересе и могу да вам кажем да је цео тим у државном руководству Србије, у влади Србије, који се бави тиме, прошао кроз велика и бројна искушења бавећи се овим проблемом, са великим изазовима смо се суочавали, али и најтеже проблеме решавали смо одлучно. Дакле, Александар Вучић се није либио, на пример, да у најизазовнијим и најтежим тренуцима оде и разговара са нашим људима на северу о разлозима и о значају да се ствара заједница српских општина, да се учествује у овом процесу. И, дакле, резултат тога је да данас Србија има далеко више ослонца на Косову и Метохији него што је то био случај икада раније.“

Чак и пословично промућурним кадровима са Б92 није могла да промакне чињеница да Ђурић у свом одговору није нити споменуо ни Пантића ни Ракића, па је водитељка решила да понови питање:

„Добро, шта се десило са Крстимиром Пантићем?“

„То је био један лични чин у датом тренутку“, кратко је одговорио Ђурић овог пута. И ни речи више. Нити је од њега ишта даље тражено на дотичну тему. Остаде непојашњено да ли ће се Ракић заклињати над „косовским грбом“, или ће по узору на друге страначке и коалиционе колеге по Ђурићевој вољи захтевати најновије достигнуће у стандардима међународног права – селотејп.

Уосталом, као да је то па битно! Као да ишта осим економије има неку важност! Наравно да нема, ма шта ми глупи тртљали о томе.

[/restrictedarea]