Ekonomija nas održala, njojzi hvala

Piše Miodrag Zarković

U jednom zanatu, srpski političari – a sa njima i ovdašnje TV stanice – uveliko nadmašuju svoje kolege iz drugih država, a to je savršeno zamagljivanje jasnog, skrajnjivanje logičnog i neprimećivanje očiglednog

Nešto mlađa od Dušanovog zakonika, mada nesporno postojanija od njega, jeste ustaljena šema po kojoj se ređaju vesti u „Dnevniku“ RTS-a. Šema je, inače, vrlo jednostavna, u suprotnom ne bi ni opstala ovoliko dugo, i glasi: veži konja gde i kako ti gazda kaže.

RTS ima više gazda, ali su, srećom po rukovodioce Javnog servisa, svi oni uglavnom u potpunoj saglasnosti. Reč je o vlastima u Srbiji sa jedne i najuticajnijim stranim ambasadama sa druge strane, tj. o činiocima koji su i uoči ovih izbora dirljivo složni, makar u tome da tema o kojoj bi srpski birači trebalo da razmišljaju pre glasanja jeste ekonomija i samo ekonomija. Nikako politika! Taman posla, politika je zahtevna, pa još može da pobudi osećanja. Recimo, neko vas bombardovao i pobio neke ljude i otima vam deo zemlje, što vama, razumljivo, nije prijalo, ali sada vam taj osećaj neprijatnosti pomućuje razum i vi niste u stanju da hladnokrvno donesete jedinu ispravnu odluku: da vas baš briga i za bombe i za ljude i za teritoriju, ukoliko taj koji vas je bio napao ima više para od vas.

Zato se valja držati ekonomije, što je, vidimo na našem primeru, naučna oblast koja nam ubedljivo objašnjava da to što radimo sve više a zarađujemo sve manje nije nimalo čudno niti, daleko bilo, loše. U to ime, genijalni Nenad LJ. Stefanović, urednik informativnog programa na RTS-u, zajedno sa svojim saradnicima, najbolje obožava da blok otvarajućih, udarnih vesti u „Dnevniku“ preseče kakvim prilogom o ekonomiji. Nekada prilog ima smisla, ali nekada se svodi na čisto naklapanje, kao na primer u utorak, 25. februara, kada je vreme između šestog i desetog minuta emisije pojeo prilog o seminaru Centra za visoke ekonomske studije, izvesne organizacije koju predvodi legendarna dobra vila srpske ekonomije, Kori Udovički: zaključak seminara je, koliko se moglo videti, glasio da bi bilo dobro da u Srbiju ulažu stranci, ali bi bilo dobro i da mi budemo vredni i sposobni, a najbolje bi bilo oba, plus da bude mir u svetu. Sigurno se niko toga ne bi setio da ga Kori nije izmozgala, a LJ. Stefanović preneo…

Taj prilog je, dabome, prikazan pre vesti iz Ukrajine, ili one iz Haga, vezane za međusobne tužbe Hrvatske i Srbije. Valjda „Dnevnik“ zna šta je prioritet: šema!

(Uzgred, takav značaj ekonomije u predizborno vreme prvi je prepoznao Vilijem Klinton, kada se 1992. prvi put kandidovao za predsednika Amerike, a glavni slogan kampanje mu  je bio poklič „Ekonomija, glupane“. Jasno je da od tada Amerikancima cvetaju ruže: posle toga su im predsednici bili jedan seksualni manijak, jedan poluinteligent i jedan šarlatan poželjne rasne pripadnosti, a sva trojica laki na obaraču; ali, važna je „ekonomija, glupane“!)

[restrictedarea]

***

„You showed the wrong map.“ U prevodu sa engleskog: Prikazali ste pogrešnu mapu. Samo tih pet reči trebalo je da izgovori Aleksandar Vučić prošle sedmice, kada ga je američka TV stanica Si-En-En intervjuisala pošto ga je najavila sa kartom Srbije kojoj nedostaje Kosovo i Metohija. Nije morao da im objavi rat, nije morao da ih psuje i vređa, niti da im prebaci za genocide koje seju širom sveta. Samo da im stavi do znanja da baš i nismo blesavi pa da ne znamo za šta služe zemljopisi kojima oni mašu po ekranu. Ali, nije to uradio. A zna engleski dosta dobro. Čudno, zar ne?

***

Šampion sedmice, što se tiče ignorisanja, ipak je Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića. U ponedeljak, 24. februara, Đurić je gostovao na omiljenoj televiziji „naprednjaka“, B92, u emisiji „Kažiprst“. Bilo je to samo dan pošto su u severnom delu Kosovske Mitrovice održani još jedni „izbori“ za „gradonačelnika“. Svog ozarenog zbog „pobede“ njegovog stranačkog kolege Gorana Rakića, Đurića je voditeljka pitala sledeće:

„To što su građani Mitrovice glasali za Gorana Rakića, ja se nadam da sad konačno znači da će Rakić i biti gradonačelnik Kosovske Mitrovice. Pitam vas to zbog toga što je na prethodnim izborima takođe član vaše stranke Krstimir Pantić dva puta se kandidovao, a onda, kada je trebalo da potpiše zakletvu, on se predomislio. Hoće li Goran Rakić ići do kraja u ovom procesu?“

Obratite pažnju na odgovor:

„Mi smo pokazali veliku istrajnost u borbi na Kosovu i Metohiji za naše državne i nacionalne interese i mogu da vam kažem da je ceo tim u državnom rukovodstvu Srbije, u vladi Srbije, koji se bavi time, prošao kroz velika i brojna iskušenja baveći se ovim problemom, sa velikim izazovima smo se suočavali, ali i najteže probleme rešavali smo odlučno. Dakle, Aleksandar Vučić se nije libio, na primer, da u najizazovnijim i najtežim trenucima ode i razgovara sa našim ljudima na severu o razlozima i o značaju da se stvara zajednica srpskih opština, da se učestvuje u ovom procesu. I, dakle, rezultat toga je da danas Srbija ima daleko više oslonca na Kosovu i Metohiji nego što je to bio slučaj ikada ranije.“

Čak i poslovično promućurnim kadrovima sa B92 nije mogla da promakne činjenica da Đurić u svom odgovoru nije niti spomenuo ni Pantića ni Rakića, pa je voditeljka rešila da ponovi pitanje:

„Dobro, šta se desilo sa Krstimirom Pantićem?“

„To je bio jedan lični čin u datom trenutku“, kratko je odgovorio Đurić ovog puta. I ni reči više. Niti je od njega išta dalje traženo na dotičnu temu. Ostade nepojašnjeno da li će se Rakić zaklinjati nad „kosovskim grbom“, ili će po uzoru na druge stranačke i koalicione kolege po Đurićevoj volji zahtevati najnovije dostignuće u standardima međunarodnog prava – selotejp.

Uostalom, kao da je to pa bitno! Kao da išta osim ekonomije ima neku važnost! Naravno da nema, ma šta mi glupi trtljali o tome.

[/restrictedarea]