Pečat nedelje

Savindan u Budimpešti

Samouprava Srba u Mađarskoj i ove godine organizije proslavu Dana Svetog Save, a u programu obeležavanja najavljeuju se Svečana akademija i Svetosavski bal. U sklopu kulturnog programa biće priređena izložba fotografija iz manastira Hilandara autora Milana Timotića, „Pečatovog“ urednika fotografije. Svečanost povodom Savindana će biti održana u budimpeštanskom hotelu „Rila“ u subotu 25. januara 2014. s početkom u 18 časova. Proslavi će, kako se očekuje, prisustvovati ugledne zvanice iz kulturnog, političkog i javnog života Budimpešte i Srpske zajednice u Mađarskoj.

Izrael u Carinskom savezu?

Izraelski ministar spoljnih poslova, Avigdor Liberman, 9. januara 2014. godine je na stranici svoje socijalne mreže napisao senzacionalnu izjavu. Naime, prema njegovom tvrđenju tokom 2014. godine će Izrael potpisati Ugovor o zoni slobodne trgovine sa Carinskom unijom (Rusija, Belorusija i Kazahstan) što je izazvalo nevericu medija na Zapadu, a posebno i među bivšim članicama Sovjetskog Saveza.
Jasno je da ekonomski aspekt priključivanja Izraela Carinskoj uniji nije sporan jer je koristan za sve države koje čine uniju, ali jeste politički. Nije tajna da Carinska unija ekonomskim putem širi jedan novi obrazac integracija, koji ne odgovara Evropskoj uniji, SAD i NATO. Rusija pak potpisivanjem Ugovora o pristupanju Izraela Carinskoj uniji dobija nove investicije i pristup novim izraelskim tehnologijama, što dakako izaziva jezu u Vašingtonu. Kako piše moldavski portal ava.md, do 15. januara 2014. godine, 35 država sveta je dalo prijavu za ulazak u Carinsku uniju.

„Rasadnik terorizma”

Portali svpressa.ru i global-conflict.ru tvrde da se na teritorijama zapadnih delova postsovjetskog prostranstva pojavljuje još jedan kanal američkog uticaja. Naime, prema pisanju spomenutih portala, koji se pozivaju na bugarsku štampu, u toku pregovora u Briselu, koji su vođeni od početka decembra 2013. godine, između američkog državnog sekretara Džona Kerija i ministra inostranih poslova Rumunije, Titusa Karleceana, Rumunija je prihvatila da SAD iz Iraka prebace u rumunski pogranični grad Krajovu 3.000 boraca organizacije mudžahedina „iranskog naroda“ Mudžahedin-e Halk.
Mudžahedin-e Halk je osnovana u Iranu šezdesetih godina prošlog veka. Posle Islamske revolucije u Iranu većina članova ove organizacije se preselila u Irak i ratovala je tokom iračko-iranskog rata na strani Iraka. Posle agresije na Irak od strane SAD, Mudžahedin-e Halk Vašington je uzeo pod svoju kontrolu i omogućio im obuku i boravak u američkim bazama oko Bagdada. SAD su želele da ovu organizaciju iskoriste protiv Irana, ali se pokazalo da mogu biti korisni i u Evropi. Rumunija se saglasila da primi džihadiste sa svom ratnom opremom. Mediji takođe spekulišu protiv koga će oni delovati, pa tako pišu da će biti korišćeni tokom procesa zauzimanja Moldavije od strane Rumunije, posebno protiv nepriznate republike Pridnjestrovlje koja sebe poistovećuje sa ruskom kulturom, a ne sa „Velikom Rumunijom“. Destabilizacija situacije je moguća uz gerilske akcije ove grupe… Za ruskog profesora, šefa Katedre diplomatije Nikolaja Leonova, prebacivanje Mudžahedin-e Halka u Rumuniju znači da Rusija mora biti spremna za terorističke i provokativne akcije terorista, ali i da u diplomatskim akcijama ukaže na to da su SAD rasadnik terorizma.