Књига против „евроаксиома“
„Ова књига представља позив на нешто што је преко потребно, а то је отворен и озбиљан разговор о будућности Србије“, рекао је Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, на промоцији своје нове књиге, насловљене „Политичка неутралност или Европска унија“.
Промоција је одржана у Коларчевој задужбини, у суботу 7. децембра, а поред аутора присутнима су се обратили и професори Београдског универзитета Владета Јанковић и Мило Ломпар.
„Аксиоми не морају увек да буду ваљани, а могу често да буду и злоупотребљени. У Србији се као аксиом узима да je Србији једина перспектива улазак у Европску унију. Књига о којој данас говоримо својом основном тезом доводи у питање тај аксиом, који се незнано како и откуд подразумева као једина и неоспорна истина“, рекао је Владета Јанковић, додајући да би наслов књиге могао да постане и референдумско питање, по којем би се „грађани Србије изјаснили о својој будућности“.
Мило Ломпар је рекао да је књигом указано и на то „како се од политике да ЕУ и преговори о Косову представљају два колосека, постепено прешло на политику да је признавање државе Косово неопходан услов за отпочињање преговора о ЕУ“.
Критикујући однос ЕУ и садашње власти у Србији, Коштуница је подсетиo на двоструке аршине Брисела:
„Тамо где има највише наших сународника, у БиХ, западне силе релативизују, мењају и теже да укину првобитан дејтонски статус, односно Републику Српску. Да не говорим о положају наших преосталих, претеклих сународника у Хрватској. Али, те исте силе, уз саучесништво садашње власти, насилно и противправно Србији отимају део њене територије на Косову. То отимање Косова започело је 1999. године у самом срцу Европе, беспримерним, разобличеним насиљем НАТО.“
Сећање на Милана Ђоковића
У Музеју Народног позоришта у Београду, у сарадњи са Фондацијом „Милан Ђоковић“, приређено је 5. децембра Вече сећања на Милана Ђоковића, књижевника и значајног културног посленика, поводом двадесетогодишњице смрти. Као књижевни стваралац, Ђоковић је имао успеха на позоришној сцени, јер је у својим драмама испољио смисао за психолошку анализу, којом је продубљивао општу слику, са тежњом да укаже на доминантне моралне и политичке карактеристике времена и друштва. У том погледу особито је значајан његов позоришни комад у четири чина „Раскрсница“ који се с правом сврстава међу најбоља наша драмска дела о априлском рату 1941. године и трагичним догађајима који су уследили. То дело није само узбудљиво сведочанство о ратној пометњи и хаосу него говори и о високо моралном ставу писца који у свом делу пружа објективну слику о раслојавању и распаду српског грађанства, односно његовог такозванога средњега слоја, који је у ванредно тешкој ситуацији, нашавши се на раскршћу путева који су водили у неизвесност, изгубио сваку оријентацију.
Свечаност је почела пројекцијом документарнога филма о Милану Ђоковићу, који су снимили Драган Елчић и Хаџи Александар Ђуровић, искористивши сачуване снимке телевизијских емисија, али и фотосе и другу грађу из породичне архиве. Вече сећања на Ђоковића било је истовремено и реконструкција дешавања у београдском позоришту током четири деценије друге половине прошлога столећа.
Немирна Италија
У сенци збивања у Украјини воде се велике битке грађана Италије са полицијом, које су потпуно медијски прећутане. У протестима учествује око 100 италијанских градова. Све је почело 9. децембра 2013. године када су заказани протести пољопривредника и возача у теретном саобраћају, иначе организованих од стране покрета „Форкони“. Протести су били уперени против високих пореза и незадовољства радом и програмом садашње владе у целини. Прихваћени су и од других незадовољника и захватили су буквално целу Италију, јавља портал italia-ru. Најжешће побуне су у Торину, где су незадовољници заузели центар града, због чега је обустављен градски превоз, а продавнице затворене.
Протестанти као оружје користе камење којим гађају полицију, а полиција узвраћа сузавцем.
Бриселска света породица
Премијер Шпаније предочио је парламенту 10. децембра 2013. невероватан закон – „Закон о грађанској безбедности“ у коме је предложио казне до 30.000 евра за протесте против реформи које затражи бирократија из Брисела. Казни подлежу и „вређање државе“, „вређање бриселских чиновника“, „угрожавање безбедности полиције на демонстрацијама“, „фотографисање полицајаца приликом разбијања демонстрација“ и „одбијање сарадње са полицијом у циљу предупређења демонстрација“. Аналитичари у овоме виде покушај пробе, те уколико прође да ће сличне законе усвојити и остале државе чланице Европске уније, а можда и сам Европски парламент.
Уколико се становништво у наредним данима буде солидарисало, предвиђа се да ће то довести до парализе целе земље.