Pečat nedelje

Od Nirnberga do Haga

… Odlazim pravo u Nirnberg, odnosno u muzej Nirnberškog procesa… trebalo bi se situirati malo, taj deo grada je prilično bezličan, sama zgrada o kojoj pričamo jedna je siva bezlična, bezizražajna zgrada koja ništa ne govori.
Uđite u muzej, on je sređen, čist, ali glavni eksponati su gomila crno-belih fotografija, gomila crno-belih snimaka, sala u kojoj je održano suđenje je isto tako u nekim tužnim tonovima, i odjednom se nalazim ispred sale na kojoj piše velikim slovima „Od Nirnberga do Haga“, i u toj sali ogromna fotografija u boji Slobodana Miloševića.
Ne želim da ulazim ni u kakve procene, ko je i šta je Slobodan Milošević, ali on ne može nikako da se poredi sa nacističkim zločincima i to nikada neću prihvatiti. Između ostalog zbog toga što su oni osuđeni, a Slobodan Milošević je pod čudnim okolnostima umro u jednom sudu bez ikakve presude. Znači, nema presude, nema krivice. Još manje može da se poredi taj čovek, naš bivši predsednik, sa nacistima koji su samo u konclogorima ubili šest i ne znam koliko miliona ljudi. Znači, to je potpuno neprihvatljivo. To je tipičan primer prekrajanja istorije. Mi ćemo se, ako budemo i dalje ćutali, za nekoliko godina ili možda decenija naći rame uz rame sa nacističkim zločincima! Znači političari sa nacističkim zločincima, a mi kao narod svedeni na nivo onih koji su gurnuli svet u dva svetska rata, direktno odgovornih za smrt stotine miliona ljudi, a mi nismo takav narod. Mi smo narod koji ima gomilu nedostataka, ali imamo brilijantnu istoriju, mi smo narod koji je dao velike demografske žrtve da bi Evropa bila slobodna…
…Očigledno je da prisustvujemo prekrajanju istorije koje bi trebalo da se završi našim potpunim porazom, ali mnogo je bitno shvatiti dve stvari. Prvo, to prekrajanje istorije nikada neće biti definitivno i uspešno ako ga mi ne prihvatimo, a mi ga nećemo prihvatiti…

ALEKSANDAR VUKSANOVIĆ, emisija „Pitanja i odgovori“ 22.06.2013.

Aleksandar Vuksanović je Srbin koji živi u Madridu i uređuje časopis SEMANARIO SERBIO na španskom jeziku

Senka naslova

Urednički naslov nekom tekstu nekada istakne, a nekada prikrije ili baci senku na vrednost i suštinu napisanog. Isticanje značaja i važnosti teksta koji se objavljuje je uredničko pravilo, a njegovo prikrivanje je izuzetak i dešava se obično bez zle namere. Ponekad urednika zavede i potreba za atraktivnošću i skretanje pažnje čitaocima na tekst koji sledi. Ponekad naslov zavede na pogrešan put i čitaoca ili oda moć prepoznavanja urednika i njegov način razumevanja onoga o čemu autor teksta kojem on daje naslov piše.
Ali, da ne okolišimo. Reč je o naslovnoj strani prethodnog broja „Pečata“ na kojoj je slika Dobrice Ćosića i naslov „Poraz jeste, ali im ne zameram“. Reč je o Briselskom sporazumu i onima koji su ga potpisali. Ovaj naslov možda zamagljuje veliku težinu Ćosićeve kritike koja je u objavljenom tekstu nedvosmisleno izražena, i ona se može pročitati i razumeti u govoru koji je izrečen na promociji knjige „Kosovo 1966-2013.“ („Vukotić media“, Beograd 2013). Naslov tog piščevog govora je „Doživeli smo istorijski poraz“.
Možda su sva objašnjenja i izlišna, jer teško je da bilo ko može zaobići veličinu gotovo poluvekovnog Ćosićevog kritičkog angažmana vezanog za srpski sudbinski kosovski problem.