Печат недеље

Од Нирнберга до Хага

… Одлазим право у Нирнберг, односно у музеј Нирнбершког процеса… требало би се ситуирати мало, тај део града је прилично безличан, сама зграда о којој причамо једна је сива безлична, безизражајна зграда која ништа не говори.
Уђите у музеј, он је сређен, чист, али главни експонати су гомила црно-белих фотографија, гомила црно-белих снимака, сала у којој је одржано суђење је исто тако у неким тужним тоновима, и одједном се налазим испред сале на којој пише великим словима „Од Нирнберга до Хага“, и у тој сали огромна фотографија у боји Слободана Милошевића.
Не желим да улазим ни у какве процене, ко је и шта је Слободан Милошевић, али он не може никако да се пореди са нацистичким злочинцима и то никада нећу прихватити. Између осталог због тога што су они осуђени, а Слободан Милошевић је под чудним околностима умро у једном суду без икакве пресуде. Значи, нема пресуде, нема кривице. Још мање може да се пореди тај човек, наш бивши председник, са нацистима који су само у концлогорима убили шест и не знам колико милиона људи. Значи, то је потпуно неприхватљиво. То је типичан пример прекрајања историје. Ми ћемо се, ако будемо и даље ћутали, за неколико година или можда деценија наћи раме уз раме са нацистичким злочинцима! Значи политичари са нацистичким злочинцима, а ми као народ сведени на ниво оних који су гурнули свет у два светска рата, директно одговорних за смрт стотине милиона људи, а ми нисмо такав народ. Ми смо народ који има гомилу недостатака, али имамо брилијантну историју, ми смо народ који је дао велике демографске жртве да би Европа била слободна…
…Очигледно је да присуствујемо прекрајању историје које би требало да се заврши нашим потпуним поразом, али много је битно схватити две ствари. Прво, то прекрајање историје никада неће бити дефинитивно и успешно ако га ми не прихватимо, а ми га нећемо прихватити…

АЛЕКСАНДАР ВУКСАНОВИЋ, емисија „Питања и одговори“ 22.06.2013.

Александар Вуксановић је Србин који живи у Мадриду и уређује часопис SEMANARIO SERBIO на шпанском језику

Сенка наслова

Уреднички наслов неком тексту некада истакне, а некада прикрије или баци сенку на вредност и суштину написаног. Истицање значаја и важности текста који се објављује је уредничко правило, а његово прикривање је изузетак и дешава се обично без зле намере. Понекад уредника заведе и потреба за атрактивношћу и скретање пажње читаоцима на текст који следи. Понекад наслов заведе на погрешан пут и читаоца или ода моћ препознавања уредника и његов начин разумевања онога о чему аутор текста којем он даје наслов пише.
Али, да не околишимо. Реч је о насловној страни претходног броја „Печата“ на којој је слика Добрице Ћосића и наслов „Пораз јесте, али им не замерам“. Реч је о Бриселском споразуму и онима који су га потписали. Oвај наслов можда замагљује велику тежину Ћосићеве критике која је у објављеном тексту недвосмислено изражена, и она се може прочитати и разумети у говору који је изречен на промоцији књиге „Косово 1966-2013.“ („Вукотић медиа“, Београд 2013). Наслов тог пишчевог говора је „Доживели смо историјски пораз“.
Можда су сва објашњења и излишна, јер тешко је да било ко може заобићи величину готово полувековног Ћосићевог критичког ангажмана везаног за српски судбински косовски проблем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *