Dušan Kovačević, dramaturg

Uz čestitku za stoti broj „Pečata“ rekao bih da je ovaj jubilej potvrda kako za ozbiljno, tako i za aktuelno i angažovano novinarstvo nema boljih i gorih vremena. Godinama iskustva, čitanja i pisanja, shvatite da je za ozbiljan časopis kao što je „Pečat“ vreme uvek nepogodno, jer su teme kojima se „Pečat“ bavi najblaže rečeno oduvek „neprijatne“ i za onoga ko potpisuje „Pečat“, i za onoga ko „Pečat“ lomi i čita ono što je napisano. Tajna dopisivanja zapečaćenih pa otpečaćenih tema, rasprave, analize… prijaju samo čitalačkoj publici, a zbog te „same čitalačke publike“ časopis „Pečat“ i postoji, opstajući kao poseban znak u prodavnicama i na kioscima zatrpanih kičom, šundom i kršem, otpadom koji ostaje posle velikih istorijskih poplava. Jednom rečenicom „Pečat“ potpisuje ozbiljan „Pečat“.