ВАТРЕНА МОЋ

фото: БETA / MИНИСTAРСTВO OДБРAНE СРБИJE

У ком правцу иде наша војска, да ли је тај пут исправан, и које су препреке и опасности будућег развоја?

Велика војна вежба „Муњевити удар 2021“, највећа у последњих неколико деценија, била је одлична прилика за оцену не само постигнутог нивоа него и будућег правца развоја Војске Србије (ВС).

РАЗВОЈ ОД НУЛЕ Приликом доношења ове процене морамо имати у виду стање у коме се војска налазила када је актуелни државни врх донео одлуку о њеном интензивном јачању. Јер, ВС је једина војска на Балкану која је намерно и плански ослабљена до те мере да се поставило питање њеног функционисања у миру, а камоли у рату. НАТО лобисти, који су већ дуже време најактивнији и најагресивнији део нашег медијског простора, рећи ће да је то због тога што нисмо у НАТО-у. То је велика лаж и превара јер је ВС, као и одбрамбена способност Србије уопште, највише уништавана баш у време прозападне власти која је нашу војску припремала за улазак у западну алијансу. Баш у то време, док су све остале војске и паравојске на Балкану интензивно јачали скупим и респективним донацијама оружја и војне опреме, само су ВС десетковали. Није тешко одгонетнути зашто се то догађало, јер време је дало одговоре на сва питања.
За Србију је постојао други план западних сила – распарчати Србију уз помоћ поданичког државног руководства, спречити нормалан развој, пресећи везе с традиционалним пријатељима, уништити историју, срозати морал и потпуно је ставити под контролу. Тако се ВС, по званичном рангирању, нашла далеко испод снаге хрватске војске, и ето одатле, такорећи с нуле, кренуло се у динамичан развој.
Нема сегмента по коме се мери снага неке војне силе а да он у периоду од доношења одлуке до данас није битно унапређен. Из тога се види да је све урађено плански, по унапред предвиђеној динамици. Наравно, основни услов реализације било је економско јачање Србије, а други по значају фактор успеха јесте веома продуктивна војнотехничка сарадња с Русијом. Такву сарадњу с Русијом, а касније и с Кином, омогућила је јасно дефинисана политика суштинске независности и војне неутралности Србије, тако да можемо оружје и војну опрему куповати по свом избору, и на Истоку и на Западу, руководећи се потребама, ценом и квалитетом, без политичких диктата и уцена. Таква политика показала се исправном јер смо постигли много динамичнији војни развој у односу на све друге државе у региону, које су своју безбедност повериле НАТО-у. Тако смо с нивоа, када нисмо могли сами да обезбеђујемо ни своје небо, а камоли да организујемо јаку одбрану, дошли до нивоа да ВС, куповином нових и модернизацијом старих борбених система, своју оператику и тактику прилагођава трендовима модерног ратовања.

[restrict]

ОБАВЕШТАЈНА ПРИПРЕМА БОЈИШТА Не можемо обрадити све елементе ВС који су унапређени јер би за то требало много више простора. Довољно је навести највећа унапређења и изненађења.
Рецимо, нисмо очекивали да ВС постигне толики напредак у сегменту који је до сада некако био резервисан само за најмоћније војне силе – у обавештајној припреми бојишта. Одувек је било важно предвидети тактичке потезе противника и ту не доживети непријатна изненађења.
Сем тога, током саме битке веома је важно у реалном времену повезати обавештајно-извиђачке с борбеним јединицама у ваздуху и на копну. Најновији сукоби, јерменско-азербејџански и израелско-палестински, то су јасно показали. Овај сегмент битке толико је важан да га на Западу називају „четвртом димензијом рата“ која сваким даном постаје све важнија.
Ради смањења ризика по пилоте и скупе авионе, за прикупљање и тренутну експлоатацију обавештајних података све више се користе извиђачки и наоружани дронови. Јесте изненађење да ВС и у овој области прати светске трендове, што је на овој вежби и демонстрирано. Употребљене су беспилотне летелице „Пегаз“, као продукт наше војне индустрије, и моћне ЦХ-92А које смо купили од наших кинеских пријатеља. Наше команде и команданти могу да одахну јер је могућност неког стратешког или тактичког изненађења вишеструко смањена, а ми и те како имамо чиме да изненадимо агресора.

ЈАЧАЊЕ ПВО Друго важно изненађење јесте јачање наше ПВО, која у пракси постаје онаква о каквој се само маштало – вишеслојна и респектабилна за сваког агресора, па и за оне најјаче.
Шта то значи вишеслојна? Значи да имамо ПВО средства различитог домета која, увезана у систем командовања, могу вршити рационалну расподелу циљева у ваздуху – онима мањег домета додељују се летелице на мањим висинама како би се системи већег домета могли оријентисати на оне на великим висинама и већим удаљеностима.
Видели смо у пракси могућности пресретања непријатељских ваздухоплова, па и дејства по циљевима на земљи, модернизоване ловачке ескадриле мигова 29. Маневарским могућностима овог авиона време не може ништа, оне су савршене и једино је битно модернизовати електронику и повећати домет радара и ракета, што је већ учињено.
Поред старих система ПВО којима располажемо, „Нева“ и „Куб“ који су доказали да још увек могу оборити и најмодерније авионе агресора, ту је моћни „Панцир“ за заштиту најважнијих објеката и региона, и комбиновани систем „Пасарс-16“ за трупну ПВО. Ту су и модерни француски „Мистрал“, и традиционални „Стрела-1“ и „Стрела-2М“.
Није претеривање када се каже да ће доласком система ФК-3 који смо купили од Кинеза, а који треба да стигне током ове године, наша ПВО постати двоструко јача. У плану су исто тако важна појачања руским системом за противелектронску борбу „Красуха“ и још понеким лансером „Панцира“. Биће то изузетно јак фактор одвраћања за сваког агресора, поготово за оне који су навикли да ратне циљеве остварују из ваздуха.
Поред тога што је модернизована и наша авијација за подршку копненој војсци, велико изненађења је јачање хеликоптерских снага, што уз враћање на бригадну формацију 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, отвара велике способности вертикалног маневра и брзих интервенција на угроженим правцима. А то такође може изненадити и збунити агресора.
Не ради се само о брзом пребацивању и стављању у борбену функцију елитних јединица хеликоптерима Ми-17 него и о ватреној моћи јуришних хеликоптера Ми-35 које су на Западу назвали „летећи тенк“ или „ђавоље кочије“. Толико су добри и ефикасни да Србија планира нове набавке овог моћног хеликоптера.

РАКЕТЕ И ТЕНКОВИ Сада је у плану и набавка руских противоклопних ракета „Корнет“, које су у својој класи најбоље на свету. Зову их „убице тенкова“ јер су толико моћне да пробијају један метар дебљине панцирног челика, а толико су ефикасне да практично не промашују – једна ракета, један уништен тенк. Тиме ће и наше противоклопне могућности постати застрашујуће за евентуалног агресора.
Видели смо и новопристигле тенкове Т-72МС и оклопно-извиђачка возила БРДМ-2МС, које нам је донирала Русија, а које смо сами модернизовали, чиме су видно појачани ватрена моћ и маневарске могућности комплетне КоВ. Посаде тенкова су заштићене модерним реактивно-експлозивним оклопом, тенк је добио јачи мотор, модерну електронику, камере за осматрање простора и нови систем који омогућава прецизна гађања у покрету. Уз приказану ПВО, сада је могућ најоптималнији развој и прегруписавање снага КоВ.
Могуће је максимално искоришћење тактичко-техничких могућности борбене технике, да никада више не дођемо у ситуацију у каквој су били 3. армија и посебно Приштински корпус током агресије НАТО-а, да обично и оперативно маскирање буду основа наше ПВО а маневарске могућности потпуно блокиране.
И када већ спомињемо НАТО агресију, најпријатније изненађење на вежби „Муњевити удар 2021“ били су специјални гости – наши јунаци, борци с Кошара, Паштрика и других битака против срамно јачег противника. Оно што су они донели на ову вежбу и пренели нашим војницима и грађанима не може да се купи у иностранству – бескрајну храброст и одлучност да се брани отаџбина, уз поруку да предаја није опција и да није важно колико је јак агресор када се брани Србија. Када би се ово могло купити, моћни агресори би га први имали. Тако је ова вежба показала још нешто што нас јача. Јер довољно је да су јунаци с Кошара ту, као живи пример да је одбрана увек могућа; па је, према томе, и императив.

ДИВЕРЗИЈЕ И САБОТАЖЕ Давно успостављени тренд покушаја слабљења ВС од стране водећих западних сила није се променио. Промениле су се само могућности које им стоје на располагању. У томе имају подршку унутрашњих политичких група са којима су већ радили на том прљавом послу. Ти бивши „државници“ јавно говоре да ништа нису погрешили о питању „реорганизације војске“ и да ништа не би мењали у својим плановима ако их поново западне силе доведу на власт.
Подривање јачања одбрамбене моћи Србије и напади на ВС су свестрани, али се могу каналисати на постизање три главна циља: прекид војнотехничке сарадње с Русијом; забрана куповине руског и кинеског наоружања; и буквално уништење наше наменске индустрије.
Док се прва два циља покушавају остварити политичким и дипломатским притисцима и уценама, деловање према наменској индустрији постаје веома чудно и јаке су сумње да улази у простор отворених диверзија и саботажа. И дипломатија улази у крајње прљаву фазу. Не бирају се средства да се „минира“ војнотехнички споразум и сарадња с Русијом. Докле то може да иде видело се недавно приликом званичне посете министра одбране Велике Британије, који је буквално слагао британске медије да је потписао споразум са Србијом „о супротстављању малигном руском утицају“.
Наша наменска индустрија дуго је нападана дезинформацијама, монтираним аферама и шпијунажом. Међутим, диверзије и саботаже су велики изазов за оне који нам не мисле добро, јер производе серију опаснијих ефеката. Први ефекат је економски, јер је у овој години планирана зарада од милијарду евра. Држава је стратешким планом јачања одбране уложила новац у наше фабрике и економски ефекти постају све јачи. Наравно да то некима смета, и све ће учинити да нас елиминишу као конкуренцију. Друго, уништењем наменске индустрије губимо ослонац на сопствене снаге, што је за нас као независну и војно неутралну државу окружену НАТО земљама изузетно важно. Постали бисмо потпуно зависни не само од увоза оружја него и муниције и других убојних средстава. Трећи ефекат је психолошке природе који ствара општи страх, панику и незадовољство становништва које живи у близини тих фабрика и од зараде у тим фабрикама издржава своје породице.
„Једном шибицом“ постижу се ефекти као да су фабрике бомбардоване, и не само фабрике него и делови градова где експлозије разбацају убојна средства да на дуже време блокирају нормалан живот људи. То је велики изазов, тим више што су истраге отежане јер пожар и експлозије уништавају све трагове. Тешко је утврдити да ли је у питању људска грешка или смишљене непријатељске намере. Сумње су јаке јер се догодио велики број акцидената у кратком року. Код последњег случаја у Чачку експлодирало је складиште муниције припремљене за извоз, у том складишту иначе нема електричних инсталација а код нове муниције барут је исувише стабилан да би могло доћи до самоактивирања. Сем тога, људске грешке обично се дешавају у процесу производње, а овде је до хаварије дошло у издвојеном објекту где се контролишу температура и влажност ваздуха.
О питању извршилаца могућности су заиста широке, али се две издвајају као највероватније – коришћење услуга криминалног миљеа, или страна агентура. Стране обавештајне службе су и те како присутне у сектору наменске индустрије. Подсећања ради, пре годину и по дана БИА је ухапсила три наша инжењера који су за новац продали поверљиви пројекат „бизнисмену“ Албанцу. Ако постоје они који су радили нешто слично а нису откривени, веома су погодни за врбовање по основу уцене и да под принудом врше саботаже.
Ипак, треба веровати да је тренд развоја и модернизације наше војске незаустављив, без обзира на све покушаје ометања и на све претње да ће нам се превратом наметнути ново државно руководство којима ће први задатак бити да поново униште српску војску. Наше обавештајно-безбедносне службе су у свакодневним акцијама како би се овакве и сличне непријатељске намере на време осујетиле.

[/restrict]