ВАТРЕНА МОЋ

фото: БETA / MИНИСTAРСTВO OДБРAНE СРБИJE

фото: БETA / MИНИСTAРСTВO OДБРAНE СРБИJE

У ком правцу иде наша војска, да ли је тај пут исправан, и које су препреке и опасности будућег развоја?

Велика војна вежба „Муњевити удар 2021“, највећа у последњих неколико деценија, била је одлична прилика за оцену не само постигнутог нивоа него и будућег правца развоја Војске Србије (ВС).

РАЗВОЈ ОД НУЛЕ Приликом доношења ове процене морамо имати у виду стање у коме се војска налазила када је актуелни државни врх донео одлуку о њеном интензивном јачању. Јер, ВС је једина војска на Балкану која је намерно и плански ослабљена до те мере да се поставило питање њеног функционисања у миру, а камоли у рату. НАТО лобисти, који су већ дуже време најактивнији и најагресивнији део нашег медијског простора, рећи ће да је то због тога што нисмо у НАТО-у. То је велика лаж и превара јер је ВС, као и одбрамбена способност Србије уопште, највише уништавана баш у време прозападне власти која је нашу војску припремала за улазак у западну алијансу. Баш у то време, док су све остале војске и паравојске на Балкану интензивно јачали скупим и респективним донацијама оружја и војне опреме, само су ВС десетковали. Није тешко одгонетнути зашто се то догађало, јер време је дало одговоре на сва питања.
За Србију је постојао други план западних сила – распарчати Србију уз помоћ поданичког државног руководства, спречити нормалан развој, пресећи везе с традиционалним пријатељима, уништити историју, срозати морал и потпуно је ставити под контролу. Тако се ВС, по званичном рангирању, нашла далеко испод снаге хрватске војске, и ето одатле, такорећи с нуле, кренуло се у динамичан развој.
Нема сегмента по коме се мери снага неке војне силе а да он у периоду од доношења одлуке до данас није битно унапређен. Из тога се види да је све урађено плански, по унапред предвиђеној динамици. Наравно, основни услов реализације било је економско јачање Србије, а други по значају фактор успеха јесте веома продуктивна војнотехничка сарадња с Русијом. Такву сарадњу с Русијом, а касније и с Кином, омогућила је јасно дефинисана политика суштинске независности и војне неутралности Србије, тако да можемо оружје и војну опрему куповати по свом избору, и на Истоку и на Западу, руководећи се потребама, ценом и квалитетом, без политичких диктата и уцена. Таква политика показала се исправном јер смо постигли много динамичнији војни развој у односу на све друге државе у региону, које су своју безбедност повериле НАТО-у. Тако смо с нивоа, када нисмо могли сами да обезбеђујемо ни своје небо, а камоли да организујемо јаку одбрану, дошли до нивоа да ВС, куповином нових и модернизацијом старих борбених система, своју оператику и тактику прилагођава трендовима модерног ратовања.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Konstruktivni dobronamerni predlozi:

    Članak je vrlo aktuelan i konstruktivan. Razvoj vojske Srbije (VS) ide u dobrom pravcu da se modernizuje i usavršava za odbrani integriteta i suvereniteta, dodao bih i nacionalnog identiteta (na KiM su ugroženi svi elementi suvereniteta i identiteta etničkim čišćenjem Srba).
    Ali, u VS postoji, očigledno u dugom vremenskom periodu – nedostatak konkretnog POLITIČKOG DELOVANJA na unutrašnjoj odbrani, na terenu, po pitanju bezbednosti i iseljavnja srpskog i nesrpskog življa od strane sepsratističkih pritisaka i ideologija (kojih ima, ima i potencijaalnih). Sledeći primer to objašnjava: u gradu (ne navodim koji) gde decenijama deluje separatistički pokret i zabrinjavajuće “periferno” iseljavanje nealbanaca – postoje velike kasarne vojske u epicentar separatističkog delovanja (niskog ali efektnog deovanja). Kako je moguće da VS (VJ) nije imala POLITIČKO DELOVANJE (u koordinaciji sa POLICIJSKOM SLUŽBOM i SPC koji službuju na svim terenima) – da se donese zajedničko ADEKVATNO REŠENJE za suzbijanje separatističkog delovanja, za donošenje adekvatnih organizacionih i bezbednosnih rešenja, da svi žive ramnopravno, bez iseljavanja na etničkoj osnovi. A ne da se sudbina o jajbitnijim nacionalnim interesima prepusta – da odluke donose pojedini političari koji nikada nisu živeli u bezbednosno-problematičnim oblastima. Jeste da pri VS (oduvek) postoje informativne, obaveštajne, bezbednosne službe-strukture, ali šta to vredi kada su separatisti na KiM (ima ih i potencijalnih) sa lakoćom (protiv pravoslavnih naivnih Srba Makedonaca…), perfidnom taktikom ostvarili svoje ciljeve. Tema je široka i traži i zahteva obimno obrazloženje. Ima mnogo primera i argumenata, da ne dužim, hvala za prostor! …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *