VATRENA MOĆ

foto: BETA / MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

U kom pravcu ide naša vojska, da li je taj put ispravan, i koje su prepreke i opasnosti budućeg razvoja?

Velika vojna vežba „Munjeviti udar 2021“, najveća u poslednjih nekoliko decenija, bila je odlična prilika za ocenu ne samo postignutog nivoa nego i budućeg pravca razvoja Vojske Srbije (VS).

RAZVOJ OD NULE Prilikom donošenja ove procene moramo imati u vidu stanje u kome se vojska nalazila kada je aktuelni državni vrh doneo odluku o njenom intenzivnom jačanju. Jer, VS je jedina vojska na Balkanu koja je namerno i planski oslabljena do te mere da se postavilo pitanje njenog funkcionisanja u miru, a kamoli u ratu. NATO lobisti, koji su već duže vreme najaktivniji i najagresivniji deo našeg medijskog prostora, reći će da je to zbog toga što nismo u NATO-u. To je velika laž i prevara jer je VS, kao i odbrambena sposobnost Srbije uopšte, najviše uništavana baš u vreme prozapadne vlasti koja je našu vojsku pripremala za ulazak u zapadnu alijansu. Baš u to vreme, dok su sve ostale vojske i paravojske na Balkanu intenzivno jačali skupim i respektivnim donacijama oružja i vojne opreme, samo su VS desetkovali. Nije teško odgonetnuti zašto se to događalo, jer vreme je dalo odgovore na sva pitanja.
Za Srbiju je postojao drugi plan zapadnih sila – rasparčati Srbiju uz pomoć podaničkog državnog rukovodstva, sprečiti normalan razvoj, preseći veze s tradicionalnim prijateljima, uništiti istoriju, srozati moral i potpuno je staviti pod kontrolu. Tako se VS, po zvaničnom rangiranju, našla daleko ispod snage hrvatske vojske, i eto odatle, takoreći s nule, krenulo se u dinamičan razvoj.
Nema segmenta po kome se meri snaga neke vojne sile a da on u periodu od donošenja odluke do danas nije bitno unapređen. Iz toga se vidi da je sve urađeno planski, po unapred predviđenoj dinamici. Naravno, osnovni uslov realizacije bilo je ekonomsko jačanje Srbije, a drugi po značaju faktor uspeha jeste veoma produktivna vojnotehnička saradnja s Rusijom. Takvu saradnju s Rusijom, a kasnije i s Kinom, omogućila je jasno definisana politika suštinske nezavisnosti i vojne neutralnosti Srbije, tako da možemo oružje i vojnu opremu kupovati po svom izboru, i na Istoku i na Zapadu, rukovodeći se potrebama, cenom i kvalitetom, bez političkih diktata i ucena. Takva politika pokazala se ispravnom jer smo postigli mnogo dinamičniji vojni razvoj u odnosu na sve druge države u regionu, koje su svoju bezbednost poverile NATO-u. Tako smo s nivoa, kada nismo mogli sami da obezbeđujemo ni svoje nebo, a kamoli da organizujemo jaku odbranu, došli do nivoa da VS, kupovinom novih i modernizacijom starih borbenih sistema, svoju operatiku i taktiku prilagođava trendovima modernog ratovanja.

[restrict]

OBAVEŠTAJNA PRIPREMA BOJIŠTA Ne možemo obraditi sve elemente VS koji su unapređeni jer bi za to trebalo mnogo više prostora. Dovoljno je navesti najveća unapređenja i iznenađenja.
Recimo, nismo očekivali da VS postigne toliki napredak u segmentu koji je do sada nekako bio rezervisan samo za najmoćnije vojne sile – u obaveštajnoj pripremi bojišta. Oduvek je bilo važno predvideti taktičke poteze protivnika i tu ne doživeti neprijatna iznenađenja.
Sem toga, tokom same bitke veoma je važno u realnom vremenu povezati obaveštajno-izviđačke s borbenim jedinicama u vazduhu i na kopnu. Najnoviji sukobi, jermensko-azerbejdžanski i izraelsko-palestinski, to su jasno pokazali. Ovaj segment bitke toliko je važan da ga na Zapadu nazivaju „četvrtom dimenzijom rata“ koja svakim danom postaje sve važnija.
Radi smanjenja rizika po pilote i skupe avione, za prikupljanje i trenutnu eksploataciju obaveštajnih podataka sve više se koriste izviđački i naoružani dronovi. Jeste iznenađenje da VS i u ovoj oblasti prati svetske trendove, što je na ovoj vežbi i demonstrirano. Upotrebljene su bespilotne letelice „Pegaz“, kao produkt naše vojne industrije, i moćne CH-92A koje smo kupili od naših kineskih prijatelja. Naše komande i komandanti mogu da odahnu jer je mogućnost nekog strateškog ili taktičkog iznenađenja višestruko smanjena, a mi i te kako imamo čime da iznenadimo agresora.

JAČANJE PVO Drugo važno iznenađenje jeste jačanje naše PVO, koja u praksi postaje onakva o kakvoj se samo maštalo – višeslojna i respektabilna za svakog agresora, pa i za one najjače.
Šta to znači višeslojna? Znači da imamo PVO sredstva različitog dometa koja, uvezana u sistem komandovanja, mogu vršiti racionalnu raspodelu ciljeva u vazduhu – onima manjeg dometa dodeljuju se letelice na manjim visinama kako bi se sistemi većeg dometa mogli orijentisati na one na velikim visinama i većim udaljenostima.
Videli smo u praksi mogućnosti presretanja neprijateljskih vazduhoplova, pa i dejstva po ciljevima na zemlji, modernizovane lovačke eskadrile migova 29. Manevarskim mogućnostima ovog aviona vreme ne može ništa, one su savršene i jedino je bitno modernizovati elektroniku i povećati domet radara i raketa, što je već učinjeno.
Pored starih sistema PVO kojima raspolažemo, „Neva“ i „Kub“ koji su dokazali da još uvek mogu oboriti i najmodernije avione agresora, tu je moćni „Pancir“ za zaštitu najvažnijih objekata i regiona, i kombinovani sistem „Pasars-16“ za trupnu PVO. Tu su i moderni francuski „Mistral“, i tradicionalni „Strela-1“ i „Strela-2M“.
Nije preterivanje kada se kaže da će dolaskom sistema FK-3 koji smo kupili od Kineza, a koji treba da stigne tokom ove godine, naša PVO postati dvostruko jača. U planu su isto tako važna pojačanja ruskim sistemom za protivelektronsku borbu „Krasuha“ i još ponekim lanserom „Pancira“. Biće to izuzetno jak faktor odvraćanja za svakog agresora, pogotovo za one koji su navikli da ratne ciljeve ostvaruju iz vazduha.
Pored toga što je modernizovana i naša avijacija za podršku kopnenoj vojsci, veliko iznenađenja je jačanje helikopterskih snaga, što uz vraćanje na brigadnu formaciju 63. padobranske i 72. specijalne brigade, otvara velike sposobnosti vertikalnog manevra i brzih intervencija na ugroženim pravcima. A to takođe može iznenaditi i zbuniti agresora.
Ne radi se samo o brzom prebacivanju i stavljanju u borbenu funkciju elitnih jedinica helikopterima Mi-17 nego i o vatrenoj moći jurišnih helikoptera Mi-35 koje su na Zapadu nazvali „leteći tenk“ ili „đavolje kočije“. Toliko su dobri i efikasni da Srbija planira nove nabavke ovog moćnog helikoptera.

RAKETE I TENKOVI Sada je u planu i nabavka ruskih protivoklopnih raketa „Kornet“, koje su u svojoj klasi najbolje na svetu. Zovu ih „ubice tenkova“ jer su toliko moćne da probijaju jedan metar debljine pancirnog čelika, a toliko su efikasne da praktično ne promašuju – jedna raketa, jedan uništen tenk. Time će i naše protivoklopne mogućnosti postati zastrašujuće za eventualnog agresora.
Videli smo i novopristigle tenkove T-72MS i oklopno-izviđačka vozila BRDM-2MS, koje nam je donirala Rusija, a koje smo sami modernizovali, čime su vidno pojačani vatrena moć i manevarske mogućnosti kompletne KoV. Posade tenkova su zaštićene modernim reaktivno-eksplozivnim oklopom, tenk je dobio jači motor, modernu elektroniku, kamere za osmatranje prostora i novi sistem koji omogućava precizna gađanja u pokretu. Uz prikazanu PVO, sada je moguć najoptimalniji razvoj i pregrupisavanje snaga KoV.
Moguće je maksimalno iskorišćenje taktičko-tehničkih mogućnosti borbene tehnike, da nikada više ne dođemo u situaciju u kakvoj su bili 3. armija i posebno Prištinski korpus tokom agresije NATO-a, da obično i operativno maskiranje budu osnova naše PVO a manevarske mogućnosti potpuno blokirane.
I kada već spominjemo NATO agresiju, najprijatnije iznenađenje na vežbi „Munjeviti udar 2021“ bili su specijalni gosti – naši junaci, borci s Košara, Paštrika i drugih bitaka protiv sramno jačeg protivnika. Ono što su oni doneli na ovu vežbu i preneli našim vojnicima i građanima ne može da se kupi u inostranstvu – beskrajnu hrabrost i odlučnost da se brani otadžbina, uz poruku da predaja nije opcija i da nije važno koliko je jak agresor kada se brani Srbija. Kada bi se ovo moglo kupiti, moćni agresori bi ga prvi imali. Tako je ova vežba pokazala još nešto što nas jača. Jer dovoljno je da su junaci s Košara tu, kao živi primer da je odbrana uvek moguća; pa je, prema tome, i imperativ.

DIVERZIJE I SABOTAŽE Davno uspostavljeni trend pokušaja slabljenja VS od strane vodećih zapadnih sila nije se promenio. Promenile su se samo mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. U tome imaju podršku unutrašnjih političkih grupa sa kojima su već radili na tom prljavom poslu. Ti bivši „državnici“ javno govore da ništa nisu pogrešili o pitanju „reorganizacije vojske“ i da ništa ne bi menjali u svojim planovima ako ih ponovo zapadne sile dovedu na vlast.
Podrivanje jačanja odbrambene moći Srbije i napadi na VS su svestrani, ali se mogu kanalisati na postizanje tri glavna cilja: prekid vojnotehničke saradnje s Rusijom; zabrana kupovine ruskog i kineskog naoružanja; i bukvalno uništenje naše namenske industrije.
Dok se prva dva cilja pokušavaju ostvariti političkim i diplomatskim pritiscima i ucenama, delovanje prema namenskoj industriji postaje veoma čudno i jake su sumnje da ulazi u prostor otvorenih diverzija i sabotaža. I diplomatija ulazi u krajnje prljavu fazu. Ne biraju se sredstva da se „minira“ vojnotehnički sporazum i saradnja s Rusijom. Dokle to može da ide videlo se nedavno prilikom zvanične posete ministra odbrane Velike Britanije, koji je bukvalno slagao britanske medije da je potpisao sporazum sa Srbijom „o suprotstavljanju malignom ruskom uticaju“.
Naša namenska industrija dugo je napadana dezinformacijama, montiranim aferama i špijunažom. Međutim, diverzije i sabotaže su veliki izazov za one koji nam ne misle dobro, jer proizvode seriju opasnijih efekata. Prvi efekat je ekonomski, jer je u ovoj godini planirana zarada od milijardu evra. Država je strateškim planom jačanja odbrane uložila novac u naše fabrike i ekonomski efekti postaju sve jači. Naravno da to nekima smeta, i sve će učiniti da nas eliminišu kao konkurenciju. Drugo, uništenjem namenske industrije gubimo oslonac na sopstvene snage, što je za nas kao nezavisnu i vojno neutralnu državu okruženu NATO zemljama izuzetno važno. Postali bismo potpuno zavisni ne samo od uvoza oružja nego i municije i drugih ubojnih sredstava. Treći efekat je psihološke prirode koji stvara opšti strah, paniku i nezadovoljstvo stanovništva koje živi u blizini tih fabrika i od zarade u tim fabrikama izdržava svoje porodice.
„Jednom šibicom“ postižu se efekti kao da su fabrike bombardovane, i ne samo fabrike nego i delovi gradova gde eksplozije razbacaju ubojna sredstva da na duže vreme blokiraju normalan život ljudi. To je veliki izazov, tim više što su istrage otežane jer požar i eksplozije uništavaju sve tragove. Teško je utvrditi da li je u pitanju ljudska greška ili smišljene neprijateljske namere. Sumnje su jake jer se dogodio veliki broj akcidenata u kratkom roku. Kod poslednjeg slučaja u Čačku eksplodiralo je skladište municije pripremljene za izvoz, u tom skladištu inače nema električnih instalacija a kod nove municije barut je isuviše stabilan da bi moglo doći do samoaktiviranja. Sem toga, ljudske greške obično se dešavaju u procesu proizvodnje, a ovde je do havarije došlo u izdvojenom objektu gde se kontrolišu temperatura i vlažnost vazduha.
O pitanju izvršilaca mogućnosti su zaista široke, ali se dve izdvajaju kao najverovatnije – korišćenje usluga kriminalnog miljea, ili strana agentura. Strane obaveštajne službe su i te kako prisutne u sektoru namenske industrije. Podsećanja radi, pre godinu i po dana BIA je uhapsila tri naša inženjera koji su za novac prodali poverljivi projekat „biznismenu“ Albancu. Ako postoje oni koji su radili nešto slično a nisu otkriveni, veoma su pogodni za vrbovanje po osnovu ucene i da pod prinudom vrše sabotaže.
Ipak, treba verovati da je trend razvoja i modernizacije naše vojske nezaustavljiv, bez obzira na sve pokušaje ometanja i na sve pretnje da će nam se prevratom nametnuti novo državno rukovodstvo kojima će prvi zadatak biti da ponovo unište srpsku vojsku. Naše obaveštajno-bezbednosne službe su u svakodnevnim akcijama kako bi se ovakve i slične neprijateljske namere na vreme osujetile.

[/restrict]