Почетна / Фељтон / КРАЉ НИКОЛА ТРАЖИ МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ И ХРВАТСКУ КРУНУ

КРАЉ НИКОЛА ТРАЖИ МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ И ХРВАТСКУ КРУНУ

ФЕЉТОН l Све свађе Србије и Црне Горе – од династичких сукоба до стварања нове нације l 4

Пише Иван Миладиновић

Црногорски суверен заносио се мишљу да би он и Црна Гора могли да постану центар југословенског окупљања. При крају рата повео је кампању да на челу нове државе буде династија Петровић која „има владалачку традицију од неколико стотина година“ уместо „скоројевића“ из Тополе

Број Срба и присуство српског идентитета у црногорском националном бићу историјски су се мењали. У прошлом веку, 1909, било их је скоро 95 одсто, а четири деценије касније, 1948. године, под надзором политичких комесара, нешто испод два одсто је имало храбрости да се изјасне да су Срби. Почетком овог столећа, тачније 2003, они чине 32 одсто становника Црне Горе. На попису осам година касније, после проглашења независности, тај број спада на 28,78 одсто.
Један од првих писаних трагова да у Црној Гори живе Срби потиче из 1757. године, када је у Санкт Петербургу Јован Стефанов Балевић написао „Кратак и објективан опис садашњег стања Црне Горе“. Балевић је, иначе, из Братоножића, рођен око 1725. у Пелевом Бријегу. Школовао се у Сремским Карловцима, а затим на Универзитету у Халеу, где је 1752. докторирао из историје хришћанске религије. То је била прва филозофска дисертација у Срба. После краћег боравка у Сремским Карловцима одлази у Русију, где се посветио војној служби и постао мајор.
У кратком осврту на стање у свом завичају пише: „Становници Црне Горе су сви славено-српскога народа и православно-источног благочастљивог исповеданија.“
Од тад па до првог спомињања Црногораца као посебне балканске нације протећи ће равно 163 године. Било је то у меморандуму који су новембра 1920. краљ Никола и његова влада упутили Друштву народа.
Различите интерпретације националног духовног осећања предака данашњих младоцрногораца, кроз историју, а поготову последњих 20 година, последица су сврставања на једну или другу идеолошку страну. А то се пре свега односи на политичаре и људе из струке, историчаре, који пре него што загазе у овај проблем, прво изаберу страну у овим контроверзним ставовима и онда, наравно са тог становишта, тумаче читав комплекс догађаја везаних за српство и односе између Београда и Цетиња, што широј јавности, нарочито нараштају који пристиже, само отежава разумевање прошлости.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

У следећем броју: Италијани организују Божићну побуну и припреме за атентат на регента Александра

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *